Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 16. 10. 2021.

​Нисам се бавио „сликом и тоном“ него значајем песника

Гаталица наглашава да се на порталу налази „цео песнички део Одељења за језик и књижевност Српске академије наука и уметности“ које ја такође нисам довео у питање. Личи на удварање поменутом Одељењу као могућем жељеном заштитнику од критике
(Pixabay)

Поводом текста „Портал говорне поезије није антологија“, Културни додатак, 9. 10. 2021.

ОДГОВОР АЛЕКСАНДРУ ГАТАЛИЦИ

Бранећи свој избор песника српског језика на немачком порталу, Александар Гаталица каже (зна човек!) да сам ја „након двадесет година погледао“ сајт Lyrikline.org и олако „дао низ констатација које су неистините или технички нетачне“. Наводи како жели да заштити „утицај и значај портала за поезију, који са Томасом Волфартом и Кристијаном Ланге, Српски ПЕН центар и Српско књижевно друштво граде већ двадесет година“. На самом порталу нигде се као партнер не помиње Српско књижевно друштво, већ само Српски ПЕН центар. Kao да сад Гаталици треба саучесник више у лоше обављеном послу. А ја сам овај портал повремено посећивао, ако не баш Гаталичиних двадесет, онда бар десетак година. То је, међутим, у овој ствари апсолутно неважно. Углавном сам се задржавао на песницима немачког језика, од којих сам многе и преводио. Додуше, упутио сам пре две-три године кратко писмо уредништву портала с питањем о поставци српских песника, али нисам добио никакав одговор. Писао сам и шефу, Томасу Волфарту, с којим се познајем четврт века, али је и он остао нем. Чудно, зар не, имајући у виду пословичну немачку коректност?

 Гаталица није пронашао ниједну неистину у мом осврту, али ми је указао на „проблематику састављања овог портала“, коју ја, по њему, „очигледно не разуме(м)“. Он ми, пре свега, замера што сам запоставио звучни или говорни аспект у презентацији песника. Ја му то одмах, без оклевања, признајем као свој „грех“ у приказивању портала. Јер ми није био циљ да на ограниченом новинском простору описујем сву његову комплексност. Далеко важнији били су ми, поред самог избора репрезентативних песничких имена, текстови увршћених песама на српском језику.

И ја волим да послушам доброг песника кад говори своје стихове, његов глас може да узбуди својом магијом, али – пресудно је пажљиво ишчитавање песама. По мени, било би довољно да сваког песника чујемо док казује једну или две своје песме, а остале могу да се дају само текстуално и у преводима на друге језике. Тиме би се олакшао посао самим приређивачима. И, што је најважније, велики и значајни песници могли би да се представе много боље, потпуније: Десанка би могла имати више од три, а Љуба Симовић више од две песме, колико сада имају, што је посве недовољно.

У наслову свог реаговања Гаталица истиче да његов избор песника „није антологија“. То се може схватити и као признање да тај избор, иако сведен на 28 представника националне поезије, није никакав „цветник“ најлепших песама српског језика. Па добро. Он такође тврди да је реч о „порталу говорне поезије“. Међутим, таква почетна ознака карактера портала не постоји, већ редакција, у пропратном тексту, истиче да у презентацији песника здружује текст, слику и тон. Тежи се мултимедијалном доживљају поезије. А ја се, ето – грех на моју душу – нисам бавио сликом и тоном једног песника, већ оним по чему се вреднује и мери његов значај за националну књижевност.

Мој опонент истиче силне тешкоће у обезбеђивању тонских снимака многих песника док говоре своје песме. Потпуно га разумем, али се нисам бавио ни тим аспектом његовог „археолошког“ рада. Ипак, тешко је поверовати у његову тврдњу да се за многе песнике (Давича, Душана Матића, Дединца и др.) такви снимци не могу наћи. Ево, ја га бесплатно упућујем на место где се налазе многи снимци песничких гласова. И не мора ми за то „сваки минут златом платити“, нити ме, сачувај боже, частити ручком у најбољем  ресторану! У књизи Гласови неумрлих Драгомира Брајковића, објављеној уз јубилеј Радио Београда 2002. године, на приложеном компакт-диску налази се пет песама које говори Душан Матић, седам које говори Давичо. Ту су и песме које казују Андрић, Црњански, Десанка, Скендер Куленовић, Бранко Ћопић, Васко Попа, Бранко В. Радичевић, Душко Трифуновић, Брана Петровић, Даринка Јеврић и многи други.

Гаталица брани, не зна се од кога, поједине песнике из свог избора, наводећи и њихове награде, које ја ниједном речју нисам доводио у питање. Исто тако наглашава, што очито сматра заслугом, да се на порталу налази „цео песнички део Одељења за језик и књижевност Српске академије наука и уметности“ које ја такође нисам довео у питање. Личи на удварање поменутом Одељењу као могућем жељеном заштитнику од критике.

На крају, приређивач наше поезије на важном берлинском сајту признаје: списак увршћених песника „непотпун је по много чему, јер је посао у току, али и зато што на њему нема “ – гле сад! – „нашег Уваженог песника, те га зато позивам да што пре сними своје најрепрезентативније песме, које ће до 2023. године (док сачекају ред) сигурно бити постављене…“ Шта је сад ово, господине Гаталица? Зар мислите да сам се бавио вашом сликом српске поезије на интернету зато што мене у њој нема? Јефтино, колега, јефтино! При поновном прегледу портала открио сам присуство новопостављеног, 29. српског песника и музичара који се зове Краљ Чачка. Миц по миц, српска поезија добија своје заслужено место!

Овде бих оставио Александра Гаталицу да у миру настави свој тегобни посао. Пошто на ову платформу може годишње да постави само три песника, рад би се могао протегнути и на наредних двадесет година.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.