Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Расту цене хране али и трошкови у пољопривреди

(Фото А. Васиљевић)

Цене пољопривредних производа домаћих произвођача порасле су за годину дана готово за четвртину – 24 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику за август. Највише је поскупело воће – 58,5 процената. Истог месеца претходне године, раст цена забележен је у групама: стока и живина (11,3 одсто), индустријско биље (42,9), жита (24,6).

Ипак овај сектор у Србији али и у Европи притискају све већи трошкови поскупљења енергената, вештачког ђубрива, семена, хране за животиње, на шта је недавно упозорила Европска комисија.

У извештају о краткорочним прогнозама за јесен 2021. дати су изгледи за сваки пољопривредно-прехрамбени сектор. Кључни податак је да су цене сировина на европском тржишту знатно порасле. Само су енергенти од децембра 2019. до септембра ове године, поскупели 38 одсто, што је имало знатан утицај на цене ђубрива које су у том раздобљу повећане за 78 одсто.

ЕК међутим сматра да постоје изгледи да ће откупне цене ратарских култура бити високе и да би произвођачи могли делом да ублаже веће трошкове. Производња житарица на нивоу ЕУ је у порасту и очекује се за пет одсто већа укупна производња у односу на 2020. Највећи утицај на тај резултат има већа производња пшенице која се процењује на 131 милион тона, што је 11,9 одсто више него прошле године.

Када је реч о шећерној репи, процењује се да би производња могла да досегне 113 милиона тона, што је повећање од 13,6 процената у односу на протеклу сезону. Поскупљује и шећер, а јулска цена од 400 евра по тони, последњи пут забележена је још 2017. Јечма ће бити за четири одсто мање, док прогнозе за кукуруз остају добре нарочито у Француској, Румунији и Пољској са предвиђеним приносима од 68,8 милионима тона.

У извештају се наводи да се тржиште свињског меса у ЕУ сусреће с проблемима због знатног раста производње од 4,1 одсто у првој половини 2021. у комбинацији са смањењем потражње. То је довело до пада цена, при чему су произвођачи суочени с високим трошковима. Међутим, очекује се успоравање повећања производње, с овогодишњим укупним растом од 1,7 процената. Сектор живинарства такође пролази кроз изазовну ситуацију, с трајним последицама услед присуства птичјег грипа, смањене потражње у угоститељском сектору и високих трошкова хране. Очекује се да ће се производња смањити за 0,9 одсто у 2021. Истовремено, извоз из ЕУ биће под утицајем забрана у вези са инфлуенцом птица, што ће довести до пада извоза од пет процената у 2021. години.

 

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Jak dinar, plata 550.e.Slab dinar, plata 400.e.
Hajduk Veljko
Jak dinar, jeftin uvoz, velika zarada. Jak dinar, skup domaci proizvode, mala zarada. Gradivo iz Finansija. Treca godina Ekonomskog fakulteta.
koment
I dalje nije objasnjen paradoks da krompir, brašno, puter, ulje itd. manje koštaju u Nemačkoj nego u Srbiji. Pritom je zbog prirodnih uslova poljoprivredna proizvodnja u Srbiji jeftinija, plate u poljoprivredi i u lancima trgovine su višestruko manje nego u Nemačkoj, manje su zakupnine magacina i prostora maloprodaje, a manji je i kvalitet ambalaže i finalne obrade proizvoda, manje su cene obaveznih laboratorijskih analiza itd.
Киза
Реално би било да за 10€ купиш 20кг кромпира (уместо 10кг)! Међутим, онда би 1000 дин било 4€ (уместо 8), па би онда плата од 50.000 дин била 200€ (уместо 400) и од "златног доба" не би било ништа! Само кажем...
Иван Грозни
На то у великој мери утиче прецењена вредност динара у односу на евро која се одржава неконтролисаним задуживањем. У Србији имамо инфлацију и стабилан курс домаће валуте. Самим тим, цене у еврима расту.
EkonomskiTigar
Zlatno doba...
db
Smanjena tražnja , povećani troškovi proizvodnje , shodno tome rast cena proizvoda ...
Pera
hm, ne znam da li je komentar sarkastican ili stvarno tako mislite ali trebalo bi da je obrnuto, da cene rastu kad je veca potraznja a kad je manja potraznja cena treba da pada. ako cena raste u slucaju manje potraznje onda ce potraznja jos vise opasti i prodavac ce propasti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.