Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико кошта шума

За шумаре, шума има и комерцијалну вредност, за грађане Суботице емотивну и заштитну – ова два гледишта суочена су за округлим столом о теми „Ко то тамо сече”
Трибина „Ко то тамо сече” (Фото:: Н. Тумбас)

Суботица – Сеча шуме започета је у фебруару, и након летње паузе, полетно настављена овог августа и септембра, подижући незадовољство грађана и заљубљеника у природу. Резултат је био организовање грађана на друштвеним мрежама где су извештавали о томе како једно за другим падају стабла на омиљеном излетишту Тресет, док су са друге стране „Војводинашуме” незаустављиво секле шуму правдајући то својим планом сече прихваћеним од стране надлежних нивоа власти.

Средином седмице они који имају различите ставове према функцији суботичке шуме сели су за округли сто са темом „Ко то тамо сече” у организацији једног суботичког портала. Саговорници су били с једне стране др Марко Маринковић, извршни директор „Војводинашума” за област шумарства, а са друге Наташа Ђерег, инжињер шумарства за заштиту од ерозије и Золтан Калман, обоје из Центра за одрживи развој и екологију (ЦЕКОР), а позвани су и грађани да присуствују трибини и укључе се у разговор. Без обзира на непопуларно време одржавања разговора, усред радног времена, окупио се велик број Суботичана жељних да чују шта је оправдање за сечу стабала у шумама око града.

Шумари никада не крче шуму, то је планска сеча, одобрена у програмима рада. На тај начин шума се обнавља, понегде вегететивном обновом, а понегде и вештачким путем – садњом, поновио је др Марко Маринковић објашњење које је и раније давано овим поводом. Маринковић је током разговора у више наврата истицао да је шумарство сложена наука, те да су у „Војводинашумама” запослени стручњаци који могу да дају одговоре о теми газдовања шумама. Маринковић је публику округлог стола почастио и како је рекао екслузивном информацијом да радна верзија нових анализа показује да је у Србији повећана пошумљеност са досадашњих 29,1 одсто на између 37 и 38 одсто територије, док је у Војводини проценат повећања један одсто, односно са седам на осам одсто. Међутим, учеснике разговора занимала је пре свега ситуација у Суботици где се шума простире на испод пет хиљада хектара, или мање од пет одсто територије. Тај мали проценат требало би да заштити град и његове оранице од налета ветрова који са собом подижу и премештају песак, и то годишње седам килограма по дужном метру, подсетила је Ђерег на давно истраживање утицаја еолске ерозије.

Калман је показао и сателитски снимак из којег се види да су простори под шумом мањи сада него пре 20 година, и да је на делу својеврсни екоцид, али Маринковић тврди да је Суботица у плусу 495 хектара, или у запремини да има 170.000 кубних метара шуме више. За „Војводинашуме” стабла у околини су и комерцијална роба, а оно што на трибини није речено, јесте да ово предузеће преко 95 одсто својих прихода стиче на тржишту.

За Суботичане шума око града нема ценовни еквивалент, то је њихов заштитни појас, или како је то форумулисала Јенела Грујићић да у години када се боримо са пандемијом и „док се боце кисеника котрљају по болницама, плућа нашег града нестају”, док је Петар Стакић емоције грађана објаснио и тиме да нам је доста да идемо по Словенији или Босни и Херцеговини да би видели шуму већ желимо да је имамо и овде. Због тога је запитао „Војводинашуме” који ће бити њихов став уколико грађани затраже да се повећа степен заштите шума око града. За еколошки свесније шума је биодиверзитет, те су чланови удружења „Заштитимо шуме Суботице” указивали су да овде постоје и неке ретке врсте гљива, да у њима живе заштићене животиње, а поједине биљке врсте у целој нашој земљи само овде цветају.

Састанак је завршен договором да ће представници „Војводинашума” повести заинтересовне грађане у шетњу до парцела на којима је шума обновљена, док је из информатичког сектора Суботице дошао и предлог који би могао да има и највише утцаја: спремни су да ураде карте, фотографије предела у ранијем периоду, и да се путем дигиталних алата омогући праћење стања на терену, односно пошумљавања и сече. Такође је договорено и да се за шуме око Суботице тражи виши степен заштите као најмоћније одбране од ерозија тла.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
"Secite kreteni, samo secite".. Zak Prever.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.