Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је богат свако ко може да плати одмор 5.000 евра

Поступање порезника показује да јесте, јер нису они од туристичких агенција тражили по једно име већ списак свих платежних путника
(Фото А. Васиљевић)

Да ли је онај ко може да плати одмор 5.000 евра годишње, богат човек? Ако питате Порески управу, јесте. Јер да не мисле тако, зашто би од туристичких агенција тражили податке свих клијената који су годишње од 2018. до 2020. трошили толико новца.

При томе порезници не узимају у обзир чињеницу да породица са троје, четворо и више деце и не може да прође јефтиније ако иде на летовање. Већ их све ставља у исти кош под шифром „сумњиви” и „богати” и треба их проверити. Не занима порезнике ни да ли је реч о некоме ко је цео живот скупљао овај новац да би отишао на једно незаборавно путовање, а сада је без цвоњка.

Али, да ли је потказивање клијената заиста начин да пореска управа дође до података о онима који су (не)легално стекли новац. Ово утолико пре ако свакодневно слушамо да имамо најефикаснију е-управу, да смо сви умрежени, да до података можемо доћи кликом... Порезници су то свесно или несвесно демантовали.

Било како било највећу штету претрпеће туристичке агенције које по Закону о пореклу имовине морају порезницима да доставе тражене податке. Са друге стране већ се сада питају колико ће их то коштати и колико ће изгубити платежних клијената када се зна да и њихови подаци сутра могу бити на обради (ако већ нису). Ни то не занима порезника. Како је прецизирано, они су од туристичких агенција тражили податке за период од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2020. године и то ЈМБГ уплатиоца, име и презиме, укупну уплату аранжмана изражену у еврима, динарску противвредност, датум уплате и број корисника аранжмана.

Све ово помало подсећа на стару изреку: „Закон је паукова мрежа у коју се хватају ситне муве, а кроз коју бумбари пролећу.”

Да ли је баш морало овако?

Анкета „Политике” међу запосленима у туристичким агенцијама који су требало да одговоре на питање – страхују ли за последице због оваквог иступа Пореске управе – није дала ефекта. Не зато што страха нема, него зато што је штета већ направљена и то у часу када се агенције боре за сваког клијента и како да преживе и сачувају посао због пандемије. Зато запослени у агенцијама хоће да се што пре све заборави. Не желе да се о овоме више пише, говори и плаше сви они потенцијални туристи који хоће и могу да путују. На састанку „Јуте” заказаном за наредну недељу разговараће се управо о штети која је учињена и шта даље.

У агенцијама признају да су још у чуду како је Пореска управа уопште дошла на идеју да на овакав начин сузи круг сумњивих особа и примора их да достављају податке о својим клијентима позивајући се на закон. Јер, агенције и немају ове информације о туристима тако да им се само директно квари посао.

Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор у Пореској управи Србије каже за „Политику” да је законско право порезника да од кога хоће потражи податке, па тако и од туристичких агенција. Али да је проблем у томе што се овде траже спискови свих клијената који су потрошили 5.000 евра на одмор.

– Дакле, не једног сумњивог за кога већ постоје неке индиције да је покушао да утаји порез не пријављујући сва примања или је на други начин дошао до иметка. Већ за све. Што аутоматски значи да сви који су имали 5.000 евра за путовање потпадају под сумњиве што је недопустиво – напомиње он.

Постоји при томе много других суптилнијих и законских начина да порезници дођу до неопходних података, а не да неко шпијунира клијенте.

– Пореска управа пре свега наплаћује порез на имовину, има увид у уплате зарада и свих других примања, може да сазна ко је када и где пазарио луксузни аутомобил, некретнину, или јахту. Што су они већ и учинили пре него што су се јавили туристичким агенцијама. Али ако је већ реч о сумњиво стеченом новцу од којих су купљене све те скупоцености онда те податке не треба тражити међу свим путницима који су за одмор потрошили 5.000 евра, него међу онима који одскачу – објашњава Пап.

– Контрола и провера за све што је сумњиво – увек, али не овакав начин – закључује наш саговорник.

Чак 84 одсто станова продато за готовину

Да су богати ипак на другом месту, а не међу клијентима туристичких агенција где их порезници траже, потврђује и податак о 84 одсто продатих станова за готовину. Дакле, Пореска управа од нотара добија сваки уговор о промету непокретности у коме пише како се исплата обавља – да ли са рачуна на рачун или је неко донео новац у кеси. Уколико не пише да је исплата ишла преко рачуна онда је то посао за пореску управу јер је вредност тих станова значајно већа од 5.000 евра. У том случају Пореска управа има право да позове банку и провери ко је пребацио новац, јер су уговорници у прекршају.

Порезници имају обавезу да поступају по сваком уговору који добију од нотара како би разрезали порез на пренос апсолутних права.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
To je to. Ne treba ići preko agencije na more. Sledeće je ko je išao za 4000, pa za 3000, pa ..., pa na kraju ko je uopšte išao? Zašto je išao i odakle mu? Drugo, da li je po zakonu otkrivanje podataka o klijentu?
Дипломирани политиколог
Предлог за пореску управу- испитајте одакле великашима који су покуповали станове у Београду на води између 500.000 и 700.000 евра (у зависности од стана) за те станове? Још нешто- кажу људи из струке (архитекте и грађевинци), да је око 50% тих станова купљено за кеш. Можете ли и да проверите коме би банка исплатила тај износ у кешу? Мислим да бисте имали посла преко главе. Желим вам срећу у том послу, а посебно добро здравље, које би вам могло бити нарушено.
nikola andric
Bogatsvo u Srbiji je druga prica od ,kazimo, americkog.
Balša
Ko god želi da živi u uređenoj državi, ovakva aktivnost PU ne smeta. Ovaj podatak od TA će PU služiti samo kao jedan od parametara koji se ukršta sa ostalim podacima koje imaju. Mora već jednom da se podvuče crta.
jeste
Sigurno da jeste. Vecina ljudi u Srbiji nema toliki prihod, a kamoli da ceo godisnji prihod moze da potrosi na letovanje. Ali imamo i druge primere, je li ministar finansija objasnio odakle mu 60 000 evra godisnje za skolarinu deci u privatnim osnovnim skolama? Hoce li njemu da oporezuju sa 75% te pare, jer on nema toliku platu?
NKM
Ne može godina u privatnoj osnovnoj školi da košta 60 000 evra. Pa toliko ne košta godina fakulteta u USA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.