Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И хрватски језик услов за приступање Србије ЕУ?

(Новица Коцић)

ЗАГРЕБ - Хрватска академија наука и уметности (ХАЗУ) предложила је влади да као један од услова за приступање Србије Европској унији затражи да званични Београд, како наводе, „јавно и недвосмислено призна хрватски језик као посебан и независан стандардни језик и један од службених језика ЕУ”, пренела је Хина.

Изјаву о томе је донео Одбор за норму хрватскога стандардног језика ХАЗУ, а прихватила ју је Управа Академије и сада је она службени став ХАЗУ, који је осим медијима достављен и премијеру Андреју Пленковићу, преноси Танјуг.

Одбор је, наводи се у саопштењу ХАЗУ, изјаву донео „узимајући у обзир чињеницу да културна и јавна тела Србије, као и институције које се финансирају из њеног прорачуна, учестало већ годинама поричу постојање хрватскога језика и његове историје и присвајају хрватску књижевну баштину, а особито хрватску књижевност Дубровника, образлажући то тезом да су дубровачки писци наводно писали на српском језику”.

Одлука је, кажу донета и због чињенице да се у образовном програму у школама Србије хрватски језик наводно „лажно приказује као српски језик који се само назива хрватским именом”.

Коментари74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aрхангел
А кад ће онда Вуковар и Срби у хрватској писати ћирилицом а да за то не буду кажњени
Vasa
Ocigledno je da svi govorimo isti jezik. Jugoslovenski !
Jorge
Možda ilirski? Mnogi bi se čudili zašto Srbi žele govoriti jezikom iz kojeg je nastao standardni hrvatski.
Коста
ХАЗУ само тражи је да Србија призна књижевни хрватски језик као стандардну варијанту новоштокавског наречја. То нема везе са говором улице, пијаце и кафане.
Filip Cosopt
@Коста Vi ste početkom 19 stoljeća objavili prvi srpski rječnik, a početkom 20 stoljeća prvi srpski rečnik, samim time i prvi srpski pravopis i prvu srpsku gramatiku. Tu počinje povijest srpskog jezika.
Коста
Не знам о чему причате. Вук је изао први Рјечник 1818, а други 1852. Ђуро Даничић у Загребу (у ЈАЗУ) издаје "Рјечник српскога или хрватскога језика" 1880-1882. После Даничића, А. Белић издаје "правопис српско-хрватског књижевног језика" 1923. Пре Вука у званичној употреби је правопис и азбука славјаносербског језика у издању Дружства србске словнесности до 1868. Књижевни српски и хрватски су данас два стандарда истоветног наречја.
Diskusija
Imam jedno pitanje za sve one na forumu koji tvrde da je hrvatski jednako srpski. Po kojim kriterijima je hrvatski jezik varijanta srpskog, a ne obrnuto? Zašto srpski ne bi bio varijanta hrvatskog jezika? Lingvistički gledano, hrvatski jezik je stariji od srpskog jer je više od 200 godina ranije počeo njegov proces standardizacije. Srbi tek u 19. st. počinju sa standardizacijom svojeg jezika.
Стефан
Пуна подршка за ХАЗУ уколико комплетирају овај захтев следећом ставком - да српски језик више не својата латиницу. Наиме, оно што је (некадашњим српско-хрватским језиком) написано латиницом мора бити препознато као део хрватског језика, док је оно што се пише ћирилицом део српског језика. Срби имају право да пишу латиницом, али морају да признају да тада користе хрватски језик. Тако више нећемо имати ову бесмислицу где се бира да ли желите сајт да прегледате на српској ћирилици или латиници, већ
Стефан
@ Земунац Али између два рата је већ касно да се гледа - тада је већ формирана заједничка држава, па долази до учесталијег коришћења ћирилице тамо, а латинице овамо. У то језичко заједништво (још увек не и формално уобличено до самог краја) Хрвати су унели латиницу, а ми ћирилицу. Кад је дошло до раскида они су изнели само оно што су унели. А ми? И сад ми реците на који начин ово што сте изнели уопште потире мој предлог, а нарочито ово накнадно појашњење?
Земунац
У периоду између два рата и у Хрватској су многи користили ћирилицу. Да ли то значи да је оно што је написано ћирилицом у Хрватској, из тог периода, уствари српско? Није баш све тако једноставно као што ви замишљате.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.