Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Jош без решења за проблеме станара у задужбинама

И станари и задужбинари надају се срећном крају – први очекују враћање имовине, други се надају да ће моћи да је откупе
Задужбина Николе Спасића: једина која је, за сада, добила станове у поступку реституције (Фото Зоран Анастасијевић)

У Србији је откупљено око 600.000 станова који су били у друштвеној својини, али не и оних 150 у задужбинама у којима живе породице. Њихова драма још траје, упркос чињеници да је Агенција за реституцију одбила решење о враћању имовине задужбинама. Овај став је потом потврдило и Министарство финансија, а у неким случајевима је своје, у корист станара, рекао и Управни суд. Међутим…

– Супротно овим одлукама такозвани задужбинари траже лекс специјалис и тако бране примену члана 150 Закона о становању, где је држава дозволила откуп јер је доказано да задужбине нису обновиле рад. Дакле, није им враћена имовина, чиме је доказано да су неосновано потраживали имовину, користили наше закупнине и да смо ми све ове године били преварени јер нисмо имали право откупа – прича Маја Нешић, председник Управног одбора Удружења грађана за заштиту права заштићених станара у приватном власништву и додаје да парадокс целе ситуације најбоље осликава случај Влајковићеве 5. Наиме, Управни суд је противзаконито, тврди она, уважио жалбу Београдског универзитета због лекс специјалиса који је у припреми.

На тему задужбина ректор Београдског универзитета Владан Ђокић није хтео да говори за „Политику”. Уместо његовог одговора, добили смо СМС у ком Кабинет ректора БУ „захваљује на интересовању и саветује нас да наредни пут захтев пошаљемо мејлом уз навођење и детаља попут потенцијалних саговорника, обима одговора који очекујемо и у којој новинарској форми планирамо све то да објавимо”.

А осим БУ, станове траже и задужбине Српског лекарског друштва и Фондације „Солидарности”, док једина која је у поступку реституције добила станове је Задужбина Николе Спасића. Ко су задужбинари – бездушни отимачи или неко ко покушава да врати оно што је од њих национализацијом отето?

– Још 5. јула 1925. године Савка Панић је тестаментом основала задужбину у спомен на свог брата др Стеву Милосављевића. Указом Њ. к. в. експлицитно је утврђено да се Задужбина др Стеве Милосављевића оснива у корист Српског лекарског друштва. А СЛД постоји 150 година и ниједног тренутка није престајало с радом, тако да не бих коментарисала тврдње о томе да немамо континуитет и да тражимо нешто неосновано. Све што је требало да се уради, од регистрације задужбине па надаље, ми смо урадили уредно и на време, и то тврдим као правник. Али када смо Агенцији за реституцију поднели захтев за враћање имовине, он је одбијен уз образложење да то треба да учини задужбина, а не Српско лекарско друштво. Када смо поступили по инструкцијама, опет смо одбијени. Нигде у закону не пише да се имовина неће вратити удружењима. За сада, чекамо да се заврше судски процеси – објашњава за „Политику” Светлана Бјелогрлић, начелник стручне службе СЛД.

Како каже, разуме бес станара, али наглашава да неће одустати јер немају права да се одрекну имовине у име 32.000 лекара.

А ко су људи који живе у задужбинама? Титоисти и узурпатори туђих станова или грађани које је преварила сопствена држава?

– Ми смо носиоци станарског права. То право смо стекли у становима у друштвеној својини, без власника, без назнаке да ће у будућности ту бити неког власника. Добили смо их законским путем, од фирме кроз поступак рангирања, заменом два мања стана за већи. Понеки станари су у становима од 1930. У друге станове нису могли изаћи, сматрали су се стамбено збринутим по тадашњим законима – појашњава Маја Нешић и додаје да им деведесетих није дозвољен откуп станова јер „су припадали задужбинама које би могле да наставе са остваривањем циљева ради којих су основане”. Од тада су, сведоче, у врло несигурном правном положају, са накнадно уведеним закупом који расте.

Док задужбинари очекују да ће им имовина бити враћена, станари не разматрају другу могућност до аутоматског права на откуп. А у случајевима у којима је агенција вратила имовину задужбинама решење налазе у измени Закона о становању. Надају се да ће се изједначити у правима са свима онима који су откупили своје станове деведесетих. Уз то, да власницима буде исплаћена пуна тржишна цена.

– Ти станови су после 90 година коришћења постали наши домови и тим решењем се у потпуности штити наше право на дом које искључује исељење, а истовремено се изједначавамо у праву откупа. То би било најрационалније јер ни власници не би били ускраћени за пуну вредност станова. Друго решење, да се власницима ослободе станови, а да станари буду исплаћени за тржишну вредност станова, иницирао је заштитник грађана – појашњава наша саговорница.

Који год предлог постане закон, држава ће морати да обезбеди новац за покривање тржишне вредности станова. Станари у задужбинама у овоме виде исправљање историјске неправде.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Треба погледати историјат сваке задужбине. Неке зграде су служиле за издавање станова, а када су дате као задужбина задржале су своју намену. Ако је станар у таквој згради становао и пре ДСР или је усељен у току рата, јер је његова зграда срушена у бомбардовању, ваљда има посебан статус у односу на оне који су дошли после национализације. Додуше и после тога има станара, који су станове мењали са таквим старим станарима. Све би то требало одвагати добро, па онда донети одлуку, а не преломити.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.