Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергетска криза може да угрози привредни раст

Све зависи од тога колико дуго ће се цене гаса, струје и нафте задржати на високом нивоу
Један од највећих петрохемијских комплекса у руском граду Тоболску (EPA-EFE/Sergei Ilnitsky)

Oцену да енергетска криза може да угрози привредни раст нису изрекли неки злослутни економисти, већ председник државе који је, а то смо сведоци, оптимиста када је реч о економским активностима. Вести о поскупљењу гаса, нафте и струје на светском нивоу напросто се утркују са онима о инфлацији.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да ако се цене енергената задрже на овако високом нивоу нема никакву дилему да ће бити угрожен не само наш привредни раст, већ и целог света.

„Још од прошле године, кад нас је задесила економска криза изазвана пандемијом, сматрам да ће се свет наћи у великој кризи, а разлог је огромно повећање јавног дуга. Ми смо имали само мали предах када се привредна активност, након пада, опоравила. И тај предах, не само код нас већ и у свету, није био резултат истинског опоравка привреде, већ огромног упумпавања новца у системе. Све су земље повећале ниво задужености, неке и удвостручиле. Тако смо погрешно разумели да је опоравак истински. Сада морамо да живимо то што јесмо. Србија може да се задужи још два пута, имаћемо задовољавајуће стопе раста, високу запосленост, релативно подношљив дефицит, а цена ће бити висока задуженост”, напомиње Савић.

Додаје да ситуација у свету није нимало ружичаста. По стотину бродова чека утовар, јер нема лучких радника, у Енглеској има нафте, али нема возача. Нама гаса, а и кад га има цена му је 1.100 до 2.000 евра. Па како је могуће, пита он, да гас са 300 евра толико поскупи и да ли неко мисли да то неће оставити последице на трошкове производње. То ће покренути инфлацију, јер цене производа морају да оду нагоре. Није могуће да неко производи своје губитке, јер то једноставно нема смисла.

„Добро је кад постоји део света који вуче, а други нека се шлепују, али сада сви имају проблеме. У Кини, која је била мотор света, фабрике раде по принципу пар-непар и то зато што нема гаса”, наводи Савић.

Михајло Гајић, економиста Либертаријанског клуба (Либек) каже да ситуација на тржишту енергената може оставити негативне последице, али предвиђања су да ће раст цена енергената трајати најкасније до пролећа и да ће се тада стабилизовати на нижем нивоу. Због тог привременог карактера енергетска криза не би требало да превише утиче на економска кретања.

„Наш извоз може бити погођен због раста трошкова, али како енергенти поскупљују свуда у свету трошкови расту и нашим конкурентима тако да извоз не би требало да буде претерано угрожен. Тим пре јер је цена струје код нас знатно нижа него у окружењу и Европи”, напомиње Гајић.

Објашњава да су цене енергената повећане и из политичких разлога. Европске земље су направиле инфраструктуру за течни нафтни гас како би смањиле зависност од Русије, међутим тај енергент Америка сада извози у Кину, тако да га нема довољно за Европу. Због тога без политичког договора са Русијом Европа неће имати довољно гаса. То је питање функционисања новог гасовода „Северни ток два” који је направљен, али се још не користи. Када почне његова употреба, а Гајић сматра да ће се то догодити релативно брзо, јер на томе највише инсистира Немачка која због тога већ има велике проблеме, цена гаса ће почети да пада.

„Ово је, нажалост, питање где се економија и политика преплићу и онда економија губи битку”, наводи Гајић.

Додаје да је проблем настао и због тога што је у Европи била смањена производња струје из ветра што је морало бити надокнађено већом производњом електричне енергије из гаса. Зато су морале да буду купљене нове количине гаса на тржишту где их иначе није било довољно што му је повећало цену. Међутим, производња струје из ветра почела је да се враћа у нормалу што се види по количини произведеној у Данској.

Према агенцијским вестима Чешка ће се одрећи наплате ПДВ-а за струју и гас на рачунима за домаћинства у новембру и децембру и тражиће од Брисела дозволу да нулту стопу задржи и 2022. године. Изгледа да се та земља спрема за дужи удар енергетске кризе.

Гајић каже да је поменути потез Чешке супротан правилима уније, јер је предвиђено да се ПДВ мора плаћати на сву робу која се прода, сем уколико пре тога није била ослобођења плаћања ПДВ-а као што је то била храна у Великој Британији док је та земља била чланица ЕУ. Он сматра да ће Чешка морати да укине ту одлуку и да ће је заменити неком врстом повраћаја плаћеног ПДВ-а.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Samo lud čovek i ekonomista može da veruje u mogućnost da nešto raste u beskonačnost na ograničenom prostorui sa ograničenom resursima poput naše planete Zemlje. Jednom mora da stane.
Иван Грозни
Та претпоставка важи под условом да нема нових открића и научно-технолошког напретка. Камено доба није завршено због несташице камена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.