Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без завичаја нестају визије

Дела академика Светомира Арсића Басаре, настала у периоду од 1998. до 2018. године, изложена су у ужичкој галерији
„Цар Лазар” (Фотографије С. Јовичић)

Ужице – Вишегодишња сарадња ужичке Градске галерије са Галеријом САНУ, захваљујући којој су у граду на Ђетињи виђена дела водећих наших уметника, даје нове плодове. Овог пута, поводом градског празника, пред овдашњом ликовном публиком су скулптуре академика Светомира Арсића Басаре, и то оне настале у периоду од 1998. до 2018. године: „Цар Лазар” (2015), „Мач у Христовој руци” (2001), „(Не)милосрдни анђео” (2002), „Симфонија” прва и друга (2017), „Оклопник цара Лазара” (2003) и друге импозантне и асоцијативне, у материјалу дрво-метал.

Свестрана је уметност Арсића (рођен 1928. у селу Севце на Космету), поред скулптуре бави се цртежом и писањем. Прву изложбу имао је 1956. године да би потом излагао широм бивше Југославије, те у Паризу, Палерму, Фиренци... Добитник је низа признања за уметнички рад, међу којима награде АВНОЈ-а и Вукове награде. За редовног члана САНУ изабран је 1994.

– Остварио је незаобилазан опус у историји савремене српске скулптуре. Јединствен приступ обликовању и коначни израз дела издвајају Светомира Арсића Басару од осталих скулптора на српској уметничкој сцени – написала је у каталогу за изложбу Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ.

Басарине скулптуре у ужичкој галерији

Корене свог умећа Басара је у тексту приступне беседе САНУ овако представио: „Тражећи почетке и изворе сопственог стваралаштва, пут ме незаобилазно води ка родном, патријархалном огњишту поред кога се генерацијама стицало искуство у обради дрвета. Сада скоро поуздано знам да ниједна од мојих скулптура не би настала и не би била таква каква јесте да до мене у мом детињству није допирао ехо ударца оштре секире мог драгог оца (Николе) док је обарао висока стабла по пространим шарпланинским шумама, од којих је после резао мехове, дубио корита, правио бачве, софре и друге предмете за свакодневну употребу. Цело то његово огромно искуство у вештини обраде дрвета и мајсторство у оштрењу алата, припремању за рад и сам начин рада стигли су до мене и преточили се у моје стваралаштво као најлепши поклон, најмилија успомена и најдраже сећање.”

А на зиду галерије у оквиру изложбе постављен је и запис са Арсићевим реченицама о завичају: „Завичај подстиче и пружа стваралачку моћ, стимулише и убрзава мисао... Без завичаја сам притиснут неподношљивом чамотињом. Без завичаја нестају узвишене визије, нестају имагинације, кастрира се и десензуализира племенита представа о свету и људима.”

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Народ и нација имају различита значења само не Германским језицима, где је народ, заиста био одвојен од нације. Код прастарих народ, попут Срба или јевреја, та подела не постоји, јер је немогућа јер смо настали доста пре ставарања нових народа Западне Европе у 18. и 19. веку.
zoran stokic
Sama tradicija i običaji jednoga naroda nisu dovoljni da se pojavi "nacionalna" dinamička hohezija koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na nemački ili srpski način. Potreban je širi kulturni i misaoni obrazac, koji se–uvek–preuzima od drugih! Germanski su narodi vodili dvostruki život: svoj tradicionalan i onaj uzorni rimski život; integrišući elemenate grčko-rimske kulture i znanja u svoju tradiciju, Germani su posle nekoliko vekova te "dvojnosti" konačno od "naroda" prerasli u "naciju"
zoran stokic
@mile simić Nije patriotizam stvorio nacije - kao što kod nas misle! Pravni oblik udruživanja s državom, i u državi, bio je različit u raznim vremenima. Država je plan življenja, program za udruživanje, rad i ljudsko ponašanje. /.../ Da je u srednjem veku postojao XIX-vekovni pojam nacionalnosti, Engleska, Francuska, Španija i Nemačka ne bi ugledale svetlost dana. Jer to tumačenje brka ono što gura napred i što čini jednu naciju sa onim što je samo učvršćuje i održava.
mila simic
Rec "nacija" se od 1945 te godine ne koristi, kao pojam svog naroda, u Nemackoj ! Pre svega to nije jedan narod vec velika mesavina vise velikih naroda. Nemacka je savez 16 drzava. Tradicija ne moze biti pojam koji se primenjuje na skoro 90 miliona ljudi. Tradicije su uvek regionalne, pa cak i daleko vise usitnjene. Nacionalnost - Nemac ne postoji. To je uopsteno ime za sve ujedinjene narode u danasnjoj Nemackoj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.