Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Врли човек Миховил Томандл

Из пера др Иване Б. Спасовић, у издању Матице српске, први пут је пред читаоцима целовит портрет човека који је часно живео и иза себе оставио огроман и вредан опус
Ивана Б. Спасојевић (Фото: О.Јанковић)

Панчево - Историчар, писац, новинар, по образовању доктор права и адвокат, Панчевац, др Миховил Томандл био је свестрана, готово ренесансна личност. Рођен је 1894. у Босанској Градишки, животни пут га доводи у град на Тамишу, потом Земунску гимназију, Загреб и на студије у Беч. Човек различитих занимања и бављења у слободно време, те је утолико чудније, што је остао готово непознат, чак и стручној јавности, јер је његов опус огроман и веома вредан. Томандл је објавио 110 радова, десетак монографија и биографија знаменитих људи. Писао је о Првом светском рату, Панчеву у Првом српском устанку и револуционарној 1848, а његове најважније књиге су „Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва” и двотомна „Историја позоришта у Војводини”. Његово дело и лик, живот који се зваршава 1963. године, осветљава наслов из два дела ‒ биографије, чији је аутор историчар, доцент др Ивана Б. Спасовић из Архива САНУ, и приређивач први пут објављене Томандлове аутобиографије у издању Матице српске.

‒ Име Миховила Томандла, први пут сам чула пре двадесетак година. Тада ми академик Василије Крестић, предлаже да обратим пажњу на његове текстове, расуте по научним часописима и у неколико предратних издања малог тиража и тешко доступних. Прва у низу била је његова незавршена „Историја Панчева”, коју је Историјски архив у Панчеву објавио као репринт издање, сматрајући да имамо дуг према свом оснивачу. Тако је кренуло истраживање Томандловог дела ‒ прича за „Политику” др Спасовић.

По завршетку студија, јунак ове приче се настањује у Панчеву, које га осваја лепотом, али и људима који су га прихватили као свога. Овде отвара адвокатску канцеларију, бави научним радом, постаје и члан Демократске странке, но убрзо, разочаран, напушта политичку сцену. Хрват пореклом, али југословенски патриота, усамљен у својим погледима и несхваћен, 1924. године покреће новине „Народна слога”, не заговарајући ниједну од страна, ни у националном, ни у политичком погледу. Ипак из његових написа стиче се утисак о добу, лицу и наличју и свим важним личностима и битним дешавањима која сежу до прилика у школама, спорту... до путописа са својих бројних путовања.

Др Томандл је активан и у јавном животу Панчева. Један је од главних актера Француског клуба који је међу таквим удружењима у земљи и Европи заслужних за подизање споменика захвалности Француској на Калемегдану 1930 године. Био је и певач и секретар Панчевачког српског црквеног певачког друштва, настаријег на Балкану, за време Великог рата тамновао је у логору у Араду и потресно сведочио о страдању Срба, а у Другом светском рату хапшен је и одведен у панчевачки логор „Свилара”. До данас животопис у првом лицу није био доступан јавности, а захваљујући колегиници Александри Новаков из Матице српске, др Спасовић сазнаје да се чува у њиховом Рукописном одељењу. И тај рукопис, уз стотину страница његове биографије, твори целовит портрет. Без понављања података, јер Томандл у својим сећањима, потпуно запоставља неке теме, а значајан део посвећује путовањима и то необичној појави, када је сваки распуст проводио пешчећи по Европи са пријатељима.„Скупљајући грађу за Томандлов животопис, осећала сам пријатну дужност, јер се ради о врлом човеку који је часно живео и иза себе оставио много. Зато немам објашњење за то што је запостављен, јер увек је био поштован од свих који су га познавали, а нарочито оних који су знали за његов рад. Но, он је био скороман човек, оличење врлина, лишен потребе за материјалним, држао се само свог рада који га је испуњавао. Суд који је он давао био је поуздан и редак у то време, 20-их година прошлог века”, напомиње др Ивана Б. Спасовић и истиче као важно да Миховил Томандл баш како је имао љубав према јунацима којима се бавио и поштовао их тако и сам заслужује поштовање.

 

 

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ceda
Bravo Ivanice!
Slavko Petrov
Tek nekolicina hronicara sto je steta, jer Pancevo je varos koja zbog pogranicnog polozaja ima izuzetno zanimljivu, cesto burnu istoriju. Po svemu sudeci privredni razvoj i njeni nosioci ( Djordje Vajfert, na primer) glasnije su iskoristili oranice i reke (Tamis i Dunav) ucinivsi ovaj danas grad prepoznatljivijim od Milosa Crnjanskog, Mihajla Pupina, Urosa Predica i drugih velikana nauke i umetnisti koji su se u njemu skolovali, ziveli i radili. Sugradjaninu Tomandlu u secanje i zahvalnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.