Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредници немају одговарајући приступ новцу

Ове године 84 одсто привредника и даље користи сопствена средства за инвестирање, што значи да када хоће да улаже привредник мора 84 динара да извуче из свог џепа
(фото А. Васиљевић)

Око 30 одсто фирми пријавило је пад профита, прихода и тражње за производима и услугама, што је знатно бољи резултат у односу на прошлу годину када је такве оцене изнела половина привредника. Већи пад прихода пријављују микро, мала и средња предузећа која су више погођена кризом, показало је истраживање Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) о ставовима 1.000 предузећа.

Према оцени привредника, пандемија и даље угрожава све сегменте пословања, а најтеже су погођени планови за даље инвестиције, затим ликвидност, док су на трећем месту проблеми у ланцу снабдевања, између произвођача и купаца што мучи и глобалну економију. Оптимизам и очекивања привреде од наредне године већа су у односу на претходну иако је и даље присутан опрез.

Потребу за инвестирањем има две трећине српске привреде, али привредници или немају приступ одговарајућим финансијским средствима или се плаше неизвесности коју доноси криза.

– Ове године 84 одсто привредника и даље користи сопствена средства за инвестирање, што значи да када хоће да улаже привредник мора 84 динара да извуче из свог џепа. Све док се за финансирање пословања у тако великој мери користе сопствена средства, раст привреде биће успоренији и слабији – изјавила је директорка УСАИД-овог пројекта сарадње за економски развој Драгана Станојевић.

Према њеним речима, треба размишљати о проширењу лепезе извора финансирања и њихових понуда, како би привреда добила замајац.

Већина жели да инвестира у основна средстава, а новина је, у односу на претходне године, то што трећина предузећа хоће да улаже у обуке, развој запослених, пласирање дигиталних модела пословања. Свака десета фирма, наводи Станојевић, жели да инвестира у истраживање и развој.

– Претходних година ову врсту улагања предузећа су доживљавала као луксуз или није била на листи приоритета, тако да су промене у размишљању српске привреде веома охрабрујуће – казао је Станојевић.

Када је реч о пласману производа и услуга ван Србије, истраживања су показала да је ове године мало опао извоз у земље ЕУ и Русију, док је повећан у земљама бивше Југославије. Тај пад објашњава се кризом коју је изазвала пандемија и због које је свуда у свету скраћен ланац снабдевања.

Чак 75 одсто привреде успело је, и након престанка мера државне помоћи, да задржи број запослених, а 14 процената испитаника повећало је број запослених у односу на 2020.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.