Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још без одлуке о преласку школа на онлајн рад

О томе одлучује Кризни штаб, а увођење рада на даљину за предшколце и млађе основце није опција, указује рeсорни министар Бранко Ружић
(фото Н. Марјановић)

Најаве из Кризног штаба да је „потпуни прелазак на онлајн наставу могућ већ од понедељка”, и да је то „свакако прва следећа мера” после увођења ковид пропусница, усисале су пажњу вишемилионског аудиторијума који чине ђаци, родитељи и просветни радници у Србији и унеле додатни немир у њихове породице. Јер, стрепње и очекивања су јавно изречени, али одлуке – нису.

– Не дајем себи за право да доносим одлуке за које је најстручнији здравствени део Кризног штаба. Када урадимо јасну анализу, видећемо да ли постоји потреба да се, на пример, на територији републике донесу тако оштре мере. Подсећам да не долази у обзир да се на републичком нивоу уводи онлајн настава за предшколске установе и основце од првог до четвртог разреда, то нисмо урадили ни у време када није било вакцине, не видим разлог зашто бисмо сада. Важно је да не тражимо разлоге негде друго него у нама самима, они који се нису вакцинисали, ту је срж проблема и срж решења – указао је јуче Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Он и даље тврди да у образовном систему епидемијска ситуација није алармантна у складу с подацима које свакодневно добија од Тима за школе, који чине представници Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и министарстава надлежних за здравље и просвету.

– Имамо фактички два извора о бројевима заражене деце. То су наше школске управе, дакле из школа директно, и наравно „Батут”. Да ли ћемо модел онлајн наставе примењивати, одлучићемо на једној од седница Кризног штаба. Увек смо слушали струку, а одлука да ће се од понедељка прећи на онлајн наставу није донета. Тим за школе одлучује о моделу наставе који ће се примењивати од понедељка. То што на истеку ове недеље имамо само три општине у којима су школе на комбинованом моделу говори да смо свакодневно анализирали ситуацију, мењали мере и то је дало резултате – Ружићев је став.

А из министарства којим руководи за „Политику” наглашавају да док Кризни штаб не донесе одлуку о евентуалном преласку свих школа на онлајн наставу, Тим за школе ће, као и до сада, одлучивати о моделима наставе у одређеним локалним самоуправама, а одлуку о начину на који ће школе радити од понедељка, 25. октобра, саопштиће данас.

Здравствени стручњаци гласно упозоравају да је у школској популацији „много” и „све више” оболелих од ковида 19. Министар здравља Златибор Лончар оцењује да „заражене деце има доста и таj броj расте из минута у минут и тренутно нема породице ни школе где неко дете ниjе позитивно на ковид”. Да су „деца велики епидемиолошки проблем” јуче је изјавио др Зоран Бекић, координатор вакциналог пункта на Београдском сајму. Да је ситуација забрињавајућа, илуструју и речи др Бранислава Тиодоровића, епидемиолога и члана Кризног штаба, који тврди да су на последњој седници били „на ивици да кажу – од сутра се прелази на онлајн наставу”. Он је објаснио да је уместо на седници Кризног штаба ипак остављено Тиму за школе, који чине компетентни стручњаци, да као што је и до сада на најбољи начин процени када ће школе прећи на онлајн рад и на ком нивоу.

Досадашње одлуке тог тима, па ни саопштења Министарства просвете на основу података Института „Батут”, не потврђују да је епидемијска слика школа Србије драматична и све лошија и да захтева нагли прелаз на онлајн рад. Напротив, сведоче да је крајем септембра било више заражених ђака него сада и да је из недеље у недељу све мање локалних самоуправа у којима школе раде по неком од атипичних модела.

Чињеница је да су ђаци седмог и осмог разреда осмолетки пратили комбиновану наставу, а средњошколци само онлајн часове у 40 општина и градова 13. септембра, и да је те треће недеље школске године промењено правило, односно повећан је број деце која треба да буду потврђено заражена вирусом корона да би се променио модел рада школа. Тим за школе тада је одлучио да мања одељења до 16 ученика прелазе на онлајн режим ако је троје ђака заражено, а да се одељења с више од 17 ђака због двоје оболелих прво деле на групе и прелазе на комбиновану наставу.

Од 4. октобра све осмолетке су се вратиле уобичајеној непосредној настави, ниједна школа више није радила само онлајн, док су у 23 града средње школе радиле комбиновано. И тај број се прошле недеље смањио на осам, а ове седмице на свега три локалне самоуправе.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Аушт о јешко лазго дна
Срж проблема је у томе што је намерно направљен систем одлучивања којим се симулира да они који би требало да одлучују заиста одлучују и да су одговорни за те одлуке. У конкретном случају "Тим за школе" окупља министре просвете, здравства и в.д директора "Батута", који уједно (исти ти људи) седе у "Кризном штабу", а један од њих, министар задравља је ко-председник Кризног штаба. Дакле, нечија политичка воља је да се настава у школама не прекида, а све остало је симулакрум бриге за здравље деце.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.