Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто индијски медији обилују лажним вестима?

Стручњаци верују да у несугласицама са Кином индијска влада тежи „тајности”

„Непоуздано”, ово је утисак који индијски медији често остављају на спољни свет. Протеклих дана, неки индијски медији су исфорсирали вести о такозваним војницима ПЛА „који су притворени због преласка линије” у близини стварне контролне линије у јужном Тибету, а кинеска страна је одмах оповргла гласине.

Након сукоба између Кине и Индије у долини реке Калван у јуну прошле године, индијски медији су више пута преносили лажне информације о жртвама кинеских војника. Током епидемије, неки индијски медији промовисали су нови вирус корона као „цурење кинеског биолошког оружја”. Превише је сличних примера. Зашто се ово дешава? Да ли су индијски медији „бескрупулозни” ради зараде,  мањка професионализма својих запослених или је то само намештаљка иза кулиса? Разлози су компликовани. Али оно што је сигурно јесте да ако Индија допусти поплаву лажних вести везаних за Кину, то неће само наштетити односима Кине и Индије.

Теме у фокусу: гранична питања, кинеско-пакистански економски коридор, замка дуга

Сукоб између Кине и Индије у близини стварне линије граничне контроле траје већ 17 месеци. У међувремену, како би преувеличали напетост и подстакли популистичке емоције, индијски медији настављају с лажним вестима у вези с граничним дешавањима.

Најновији пример био је уочи 13. рунде разговора на нивоу војних заповедника између Кине и Индије 10. октобра, када су неки индијски медији тврдили да су војници ПЛА „приведени због преласка линије” у близини стварне линије контроле на југу Тибета. Кинеска страна оповргла је гласине и открила право стање у то време. Званични „Веибо” извештај Народноослободилачке војске „Ђун Џенгпинг” наводи да индијски медији имају посебну склоност да измишљају и спекулишу о питању кинеско-индијске границе. Такав приступ је несумњиво штетан за све умешане.

У односима Кине и Индије последњих година појавили су се различити проблеми, па је Кина постала једна од главних мета лажних извештаја индијских медија. Вести о Кини у индијским медијима су концентрисане и негативне. Осим граничних питања која су већ поменута, они укључују и „непријатељска” понашања, попут шпијунаже и илегалних прелазака границе, питања везана за Тибет, кршење закона и прописа кинеских компанија и запослених у Индији. Осим тога, индијски медији такође су забринутији због кинеских економских трендова и њиховог утицаја на Индију.

Лиу Цонгји, генерални секретар Центра за студије Кине и јужне Азије при шангајском институту за међународне студије, недавно је објавио анализу да Индија наставља да кинеске инфраструктурне пројекте чини непрозирнима и изазива еколошке проблеме у економској сарадњи између Кине и јужноазијских земаља, као и пројекат „Један појас, један пут” и Кинеско-пакистански економски коридор. Еколошка криза је само једна од многобројних гласина. Лиу Цонгји је такође поменуо да су током епидемије ковида 19 индијски медији трубили о вирусу ковид 19 као о „цурењу кинеског биолошког оружја”. Међународна комисија правника Индије и Ал Индија Адвокатска комора поднели су петицију Већу за људска права Уједињених нација за напад вирусом корона, који је развио Вухан, и захтевају од кинеске владе да плати 2 милијарде долара одштете. Најранији заговорници ова две гласине око „цурења биолошког оружја” и „кинеске теорије компензације” били су индијски научници, медији и правне групе.

Разлози медијске обмане: новац, непрофесионалност и необразованост

Већина медија у Индији су у приватном власништву. Да би преживеле и оствариле профит, њихове вести морају бити „упадљиве”. „Креирање промета” само је један од разлога зашто индијски медији „напредују” с лажним вестима. Прабхакар Кумар, члан индијске организације за истраживање медија ЦМС, једном је анализирао да је разлог зашто неки индијски медији чешће шире лажне вести тај што не верификују вести, а телевизијске станице и новине немају стандардне процедуре за прикупљање информација и извештавање. Веома познат пример је да је у марту ове године твитер налог осмишљен као званични налог Министарства здравља Пакистана, које је редовно објављивало лажне информације о новој епидемији вируса корона у Пакистану, а овај садржај је постао извор извештаја за индијске медије. Већина индијских новинара нису професионалци, немају добру процену о веродостојности информација, нити су обучени да воде дубље истраге.

Садашња владајућа странка Бхаратија Јаната има читав низ механизама за „антикинеску пропаганду”, нападајући и дискредитујући Кину објављивањем књига, путем медија, истраживачких центара научних објава. Током администрације индијске странке, посебно током другог мандата премијера Модија, Кина је постала мета за преусмеравање унутрашњих сукоба. Епидемија вируса корона изазвала је озбиљан пад индијске економије, а индијска влада је критикована због своје неефикасне борбе против епидемије. У овом случају, бука око кинеско-индијског питања границе може изазвати национализам у Индији и померити фокус са незадовољства радом индијске владе.

Негативан ефекат: нарушавање кинеско-индијских односа као и губитак кредибилитета

Многе студије истакле су да је националистичко расположење у Индији главни разлог за ширење лажних вести у земљи. Заправо, многи индијски новинари знају врло мало о Кини, док истовремено на њих утиче домаћа политичка атмосфера, националистичко расположење, влада, интересне групе итд. Због тога вести које пишу садрже доста искривљен садржај, а самим тим и низак кредибилитет.

Многи Индијци су полуписмени и немају искуство одласка у иностранство, па су једини начини да разумеју Кину медији и друштвене мреже. Тешко је проверити аутентичност информација. Индијски медији наводе да верују у „негативну” Кину. Може се рећи да је степен развоја Кине у очима неких Индијаца раван ономе седамдесетих година прошлог века.

Лажне вести индијских медија о Кини довеле су у заблуду велики број Индијаца. Обманути људи постепено су створили потребу да читају негативне извештаје о Кини, што је заузврат натерало индијске медије да им изађу у сусрет и створе садржај који одговара њиховом укусу, формирајући тако зачарани круг. Не само да су односи Кине и Индије угрожени, већ и међународна репутација Индије.

Индијски посланик Јавадкар, који је кратко био министар информисања и радио-емитовања, рекао је раније: „Слобода штампе је апсолутно неопходна. То је опредељење МОДИ владе, али сви морају признати да то мора бити одговорна слобода.” Међутим, Банагхер, професор медија на Лондонској школи економије и политичких наука, сматра да велика већина извештаја у индијским медијима „нема знакова истине или одговорности”.

 

Промотивни текст

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.