Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вељко Рамадановић заборављен у родном крају

Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну (Фото Д. Јевремовић)

На међународни дан слепих и слабовидих, познат као Дан белог штапа, 15. октобра, у многим специјалним школама у Србији говорило се о Вељку Рамадановићу. Он је први српски специјални педагог, који је свој рад усмерио на заштиту слепих, особа с телесним инвалидитетима, деце с говорним манама и запуштене деце. Као становник Кладова заинтересовао сам се за тог племенитог човека, о коме не знају чак ни неки у његовом родном селу код Кладова.

Вељко Рамадановић рођен је 27. септембра 1874. у учитељској породици у селу Корбову. Основну и нижу гимназију учио је у Крагујевцу, а школовање наставио у Београду. Био је књижарски намештеник код књижара Валожића. Узаврела младост приклонила га је радикалима и активно се борио против династије Обреновића. Након што је рањен у демонстрацијама, по Валожићевом савету одлази у Праг на школовање за графичара. Тамо, поред заната, учи и за учитеља. Специјализовао се за наставу за слепу и глуву децу, поставши први српски педагог у Србији за њихово обучавање.

На Спасовдан 1896. године у Пожаревцу отвара први српски завод за глуву децу. Исте године прилагођава Брајеву азбуку за српски језик. Србија је тада била сиромашна и није било довољно слуха за Рамадановићеве племените намере. Школа је убрзо затворена, а он одлази у Београд да ради као наставник занатске наставе у школи за незбринуту децу. Затим прелази у управу града Београда као чиновник и убрзо напредује до начелника неколико округа: Голубачког, Пчињског, Новопазарског. После ослобођења Скопља од Турака постаје члан управе града Скопља и организатор управне и административне власти у новоослобођеним деловима Старе Србије и Македоније. Због политичке активности пензионисан је крајем 1913. године.

Као војни обвезник у Првом светском рату био је активан у оквиру ужичке војске. Био је оперативац и обавештајац. Прешао је Албанију, а на Крфу био учитељ српској деци и војсци. Након што је проглашен црнорукцем протеран је у затвор у Бизерти, а затим ослобођен како би у том граду радио са српском децом и ослепелим и глувим српским војницима. Српска влада је 1918. године озваничила његову Брајеву азбуку и издала први српски буквар за слепе.

Након завршетка рата у Земуну је основао школу за слепе, која и данас ради. Отворио је и занатску школу, гимназију за слепе и слабовиде и издавао часопис на Брајевом писму.

Као велики мисионар, Рамадановић је по целој краљевини радио на отварању школа и установа за слепе и глуве. Путовао је по свету како би се усавршавао. У Њујорку се сусрео с Пупином и добио донацију од 5.000 долара за школу у Земуну. Отварао је и логопедска одељења по Србији. Земунска логопедна школа била је прва и највећа на Балкану и четврта у Европи. Године 1936. основао је свесловенско удружење дефектолога, а 1937. удружење слепих интелектуалаца и привредника Краљевине Југославије. Следеће године у Земуну је отворио и највећи дом за слепе на Балкану са 400 места.

Као антифашиста, 1940. године основао је друштво за помоћ словенским емигрантима који су Дунавом долазили у Србију и даље се, с новим идентитетом, исељавали у Палестину. По доласку нациста усташке власти протерале су Вељка Рамадановића у Београд, где га хапси Гестапо. Мучен је на Бањици и на интервенцију добрих људи као тешки болесник ослобођен да умре 21. јула 1943. у Београду. Са супругом Катарином имао је усвојеницу Десану Летицу Мијушковић.

У Србији има 12.000 слепих и слабовидих особа. Многе су завршиле факултете друштвених наука и музичке академије. За особе које не виде карактеристично је да им је слух развијенији. Тако је на такмичењу Виртуоз В4+ у Будимпешти све задивила слепа девојчица родом из Куршумлије, која похађа Средњу музичку школу на одсеку за клавир у Новом Саду.

Нажалост, Вељко Рамадановић је заборављен у свом родном крају. По њему није названа ниједна улица нити школа.
Слободан Т. Петровић,
Кладово

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.