Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Болна искуства са страним „изасланицима” упућују на опрез

Дејвид Овен и Торвалд Столтенберг са Слободаном Милошевићем у Београду 1995. (Фото Д. Јевремовић)

Британско помагање Албину Куртију у недавним драматичним дешавањима на северу Косова не представља никакву новост. Британци се већ вековима мешају у судбину других народа широм света, у стилу „завади па владај”, а као „демократски народ” чак ни у 21. веку не одричу се последње колоније на европском тлу – Гибралтара. Нажалост, нису једини, јер су их Американци већ одавно претекли у том нечасном послу лажног душебрижништва. А место под сунцем, наравно, траже и неки други.

Наводим само неколико мање познатих примера таквог душебрижништва или „помоћи са стране”. Када су маја 1991. већ почела драматична збивања у Борову Селу, у сарајевском хотелу „Београд”, преименованом касније у „Босниа”, видео сам групу Гурки, да бих затим сазнао како сутрадан одлазе за Хрватску.

Истовремено, тих дана многи страни „изасланици” већ су крстарили по БиХ и готово да није било дана да неки од њих не посети и редакцију „Ослобођења”. Посебно су били активни Британци, Аустријанци и Немци. Навешћу само, као пример, „гостовање” тадашњег генералног конзула Републике Аустрије у Загребу Камила Шварца и његова два запањујућа питања: Зашто се посмртни остаци Јована Дучића враћају у Требиње? Ако се Југославија буде делила, коме ће припасти БиХ – Хрватској (што је он преферирао) или Србији? А није ли управо Шварцов шеф Алојз Мок, заједно са шефом немачке дипломатије Хансом Дитрихом Геншером, био и један од главних мртвозорника касније угасле Југославије.

Сличне примере душебрижништва или „помоћи” са стране видео сам и на другим местима. Тако сам јуна 1989. на бугарско-турском граничном прелазу Капикуле био сведок како Рауф Денкташ дочекује избегле бугарске Турке и нуди им гостопримство на окупираном северном делу Кипра, што је огромна већина њих одбила. Нису желели да своју избегличку голготу решавају на тлу одакле су протерани други несрећници, кипарски Грци.

Сасвим другу, али потенцијалну „борбену помоћ”, видео сам децембра 1989, током драматичних збивања у Букурешту. У пограничном бугарском месту Русе, које само Дунав дели од румунског Ђурђуа, хотел је био препун људи са Блиског истока који су само чекали тренутак да стану на једну од две сукобљене стране у румунској драми. Наравно, као плаћеници.

Отуда свако такво померање потенцијалних ратника изазива и подозрење. С правом. Сетимо се само злодела муџахедина у БиХ, или идиловаца у Ираку и Сирији. А ко може да гарантује да и у садашњим мигрантским таласима нема и оних спремних за борбу. Стога болна искуства упућују на опрез.
Слободан Стајић,
публициста, Сарајево

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tasa
U autorovom tekstu potkrala se greska. Stanovnici Gibraltara su na referendum odlucili da ostanu u Britaniji. Na zahtev Spanije da im se ta teritorija vrati, Britanija je uzvratila da se to ce nece desiti dok o tome ne odluce gradjani Gibraltara. Slicno je sa Skotskom i Severnom Irskom.Ako se ovi narodi odluce za nezavisnos, Irska prikljuci EIRE sigurno je da se zbog toga nece ratovati.
Miladinović Dragan
"Stanovnici Gibraltara su na referendum odlucili da ostanu u Britaniji. Na zahtev Spanije da im se ta teritorija vrati, Britanija je uzvratila da se to ce nece desiti dok o tome ne odluce gradjani Gibraltara. Slicno je sa Skotskom i Severnom Irskom." - и са Кримом, који је после референдума одлучио да се врати Русији.
nikola andric
Podrska drugoga je samozavaravanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.