Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још један ребаланс буџета и то због већих прихода

Више пара за капиталне инвестиције. – Дефицит 4,9 одсто БДП-а што је за два одсто мање у односу на априлско прекрајање државне касе
(Фото А. Васиљевић)

Влада Србије предложила је парламенту још један ребаланс буџета за ову годину који би, према очекивањима, требало да се пред посланицима нађе у уторак. Како је образложено у предлогу закона овај други ребаланс, после првог априлског, ради се због веће пројекције прихода у 2021. години, а самим тим и промене на расходној страни.

Ребалансом буџета за 2021. предвиђени су укупни буџетски приходи од 1.488,5 милијарди динара што је за 132,2 милијарде динара (9,7 одсто) више у односу на износе предвиђене ребалансом буџета из априла. Укупни расходи и издаци су 1.792,95 милијарди  динара што је повећање од 24,51 милијарду динара (1,39 одсто) у односу на ребаланс буџета из априла.

На нивоу опште државе планиран је фискални дефицит у износу од 4,9 одсто БДП-а што је за два процентна поена мање него у првом ребалансу. Учешће јавног дуга у БДП-у требало би да буде 58,2 одсто.

У односу на априлски ребаланс фискални дефицит је смањен на 304,5 милијарди динара, највише због знатно боље реализације прихода. Један део нижих расхода последица је мањих трансфера фондовима обавезног социјалног осигурања услед боље наплате доприноса. Порески приходи планирани су у износу од 1.279,3 милијарди динара (повећање од 111 милијарди) а непорески у износу 191,5 милијарди динара (повећање од 21,1 милијарду).

Првим ребалансом навише су били ревидирани приходи буџета Републике, под утицајем већих прилива на крају претходне године, бољих кретања у одређеним сегментима економске активности током првог квартала 2021. године, очекивања од примене додатног пакета мера, као и одређених једнократних фактора.

У новој пројекцији прихода, скоро све категорије имају раст у односу на претходну пројекцију, док највеће позитивне промене имају порез на добит правних лица и ПДВ. Остале категорије ревидиране су навише услед снажнијег опоравка активности од првобитно очекиваног. У структури прихода порески чине 85,9 одсто, непорески 12,9, док се остатак од 1,2 процента односи на донације. У односу на оригинално планиране приходе буџета, износ планиран овим ребалансом виши је за 152,1 милијарду динара. Најважнији фактори који су довели до измене у висини и структури буџетских прихода су убрзање економске активности, односно ревизија стопе реалног раста БДП-а са шест на седам одсто, повољнија кретања на тржишту рада, уплата првобитно непланираних непореских прихода, позитиван утицај програма економских мера на личну потрошњу, конзервативан приступ у планирању одређених категорија пореских прихода (порез на добит, ПДВ).

Ребалансом буџета обезбеђена су средства за додатно финансирање инфраструктурних и капиталних пројеката, као и недостајућа средства по одређеним категоријама расхода како би се омогућило нормално функционисање корисника буџета. Како је рекао министар финансија предлог ребаланса буџета за ову годину предвиђа повећање улагања државе у капиталне инвестиције са 7,2 одсто на 7,8 процената БДП-а.

Отплата камата и пратећи трошкови задужења планирани су у износу од 111,35 милијарди динара и већи су за 0,05 милијарди динара (0,04 одсто) у односу на ребаланс из априла. Расходи за субвенције износе 212,24 милијарде динара и мањи су за 0,41 милијарду динара (0,19 одсто) у односу на ребаланс из априла.

Ова категорија расхода коригована је на основу извршења за претходни период и процене средстава потребних до краја године, тако да су највећим делом умањена средства за превенцију и ублажавање последица насталих услед пандемије, а планирани су већи износи за одржавање државних путева, подстицаје за набавку електронских фискалних уређаја, подршку развоју предузетништва, подстицаје у пољопривреди за директна плаћања и мере руралног развоја, подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

OP
Наравно да су већи приходи када су повећали порезе и акцизе. Није раст због органског развитка српске привреде. Када тако буде онда нек се хвала а не овако отимачином од народа.
nikola andric
Veci prihodi su od vecih poreza.
Nikola
Hahahhahahahaha

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.