Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике

Енергетска безбедност је кључна за будућност Србије

План инвестиција који је урадило наше министарство обухвата пројекте у рударству и енергетици вредне 17 милијарди евра, јер у нашој земљи три деценије није изграђена велика термо или хидроелектрана
(Фото Бета/Министарство рударства и енергетике)

Актуелна енергетска криза у Европи и свету није заобишла ни нашу земљу, али ситуација у Србији је стабилна јер имамо довољно енергената за снабдевање грађана, као и за индустрију. У овом тренутку проблем су цене по којима ћемо набављати природни гас и струју наредних месеци, рекла је у разговору за „Политику” Зорана Михајловић, потпредседница владе и министарка рударства и енергетике.

„Прогнозе су да ће сличних поремећаја бити и наредних година и важно је да из ове кризе извучемо поуке и да наша јавна предузећа схвате да морају бити ефикаснија и да одговорније планирају ремонте постојећих капацитета и инвестиције, али и набавку енергената. Зна се да је раст цене гаса почео још у мају. То значи да је било довољно времена да ’Србијагас’ обезбеди додатне количине гаса, барем за период до краја ове године и то под далеко повољнијим условима него што су тренутни, јер бисмо сачували гас у складишту у Банатском Двору. Знало се и да следи ремонт у Термоелектрани „Никола Тесла” Б1 и реално је било да ЕПС раније размишља како ће обезбедити енергију док трају радови на ремонту – или производњом у својим електранама или кроз уговоре са другим произвођачима и снабдевачима под повољнијим условима од оних који су сада на тржишту”, каже министарка Михајловић.

Шта се у Србији планира на побољшању такве ситуације?

План инвестиција који је урадило наше министарство обухвата пројекте у рударству и енергетици вредне чак 17 милијарди евра, јер у Србији у последње три деценије није изграђена ниједна велика термо или хидроелектрана. Нама су потребне нове велике и средње хидроелектране, гасне електране, као и значајно веће коришћење обновљивих извора енергије како бисмо били енергетски безбедни.

Колики је значај отварања рудника „Чукару Пеки”?

Лежиште „Чукару Пеки” Горња зона је једно од најбогатијих налазишта руде бакра и злата у свету и у нови рудник код Бора „Циђин мајнинг” уложио је 474 милиона долара. Биће то први зелени рудник у Србији, са применом најмодернијих технологија и највиших стандарда у области заштите животне средине. Тиме ће Србија у неком тренутку постати други највећи произвођач бакра у Европи, одмах после Пољске, а наше учешће у производњи ове руде повећаће се са пет на 18 одсто. А по производњи злата приближићемо се Финској која је највећи произвођач овог драгоценог метала у Европи. Уз то, треба знати, бакар, заједно са литијумом, представља једну од критичних минералних сировина које ће се користити у свим новим технологијама које подразумевају декарбонизацију. Наша земља поседује огромне резерве ових стратешки важних метала и од значаја је за позиционирање Србије у свету у будућности. То се посебно односи на литијум, где је циљ да Србија не буде само извозник сировине, већ да развијемо читав ланац производње, укључујући електричне батерије и електричне аутомобиле.

Велики број грађана и даље се у зимским месецима греје на електричну енергију. Може ли наш енергетски систем то да издржи?

Тренутно је Србија око четири пута мање енергетски ефикасна од просека ЕУ, што значи да годишње бацимо „кроз прозор” целокупну производњу једне термоелектране. Повећање енергетске ефикасности је важно за свако домаћинство, јер тако смањујете своје рачуне, баш као што и индустрија мора да поведе рачуна о потрошњи енергије. Кроз програм енергетске ефикасности до краја године у 67 општина биће замењена столарија, унапређена изолација или уграђени нови котлови за грејање. Већ почетком идуће године биће расписан нови јавни позив за замену столарије и у свим другим локалним самоуправама, а у скоро 40 општина грађани ће моћи уз подршку државе да поставе соларне панеле и постану купци – произвођачи електричне енергије. Ако наставимо да улажемо, за три године може се очекивати да потрошњу електричне и топлотне енергије у Србији смањимо за чак око 20 одсто.

Да ли грађани са правом страхују да ће прелазак на зелену енергију значити и гашење постојећих енергетских капацитета?

Суштина свих наших закона, стратегија и инвестиционих планова у енергетици је у томе да Србија буде енергетски безбедна. Морамо да се припремимо за будућност, у којој ће енергија сунца, ветра, као и зелени водоник имати много важнију улогу. Због енергетске стабилности, биће потребне и нове гасне електране, реверзибилне хидроелектране и складишта енергије. То је пут којим иде цео свет и којим треба да иде и Србија, уколико желимо да се развијамо и да живимо у здравој животној средини. Наравно, то не значи да ћемо се одрећи других енергетских капацитета, посебно не преко ноћи. Ако не желимо да као земља заостајемо, морамо што пре ускочити у „воз” зелене енергетске транзиције.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stojanovic
Какве мудре речи. Отворили сте нам очи. Као да сте нам рекли да морамо да имамо воду, или храну у будућности.
vox ex populi
Sigurnost i bezbednost su sinonimi, s tim da je sigurnost hrvatska, a bezbednost srpska varijacija.
Земунац
Одакле ти то? Сигурност и безбедност јесу синоними, али и појмовно различити. Исто као и тачност и прецизност. Шта је српска или хрватска варијација је смешно? Да ли питаш некога: ''Јеси ли сигуран у своју тврдњу да је сигурност хрватска, а безбедност српска варијанта?'' или га питаш: ''Да ли си безбедан да је ....?''
Vi, mi, naciju M.
"...у Србији у последње три деценије није изграђена ниједна велика термо или хидроелектрана..." Termoelektrana Kostolac B3 počela je da se gradi krajem 2018. godine, da bi u maju ove godine, naredbom Ministarstva za energetiku, gradnja bila obustavljena.
Joska
Jeste rostilj.Dokaz je direktor grčić i ova tuzlanka.
Kao uvek
To je samo jedan novi blok jedne postojeće elektrane. I do pre par meseci nije bilo ni pomena ikakve energetske krize.
Само да питам
Колико нас је коштао онај део ауто пута кроз Грделицу????
Olga
Vrlo dobar intervju. Citajuci izmedju redova, vidim da je ministarka prebacila nasim javnim preduzecima da nisu na vreme planirali remonte postojecih kapaciteta (EPS) i po povoljnijoj ceni nabavili potrebne kolicine gasa (Srbijgas).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.