Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОЛИКО ЈЕ КОРОНА ПРОМЕНИЛА ЧИТАЛАЧКЕ НАВИКЕ

Кад нема сајма, до књиге на клик

Требало је раније размишљати о могућим заменским моделима, попут сајма на отвореном, како је урађено у свету. Овако остаје празнина не само у издавачком и читатељском календару већ и у традицији културе која је и без пандемије угрожена, сматрају издавачи и писци
(Фото EPA-EFE/B. Pejovic)

Да се одржава, Сајам књига био би отворен вечерас. Некада се знало, крај октобра био је резервисан за Међународни београдски сајам књига, а све који су га посећивали, било из професионалних или личних разлога, повезивала је јединствена љубав према књизи и читању, али и посебно узбуђење због сајамских сусрета. Међутим, ово је већ друга година да нас пандемија вируса, који више и није тако нов, него се некако баш одомаћио, одваја и од највеће манифестације књиге на Балкану. Одлуку да не учествују донели су издавачи, који грађане нису желели да излажу додатним здравственим ризицима. Многи организују сајамске дане, нудећи попусте на досадашње цене књига, а они попут „Лагуне”, који имају књижаре, организују потписивања и дружења с писцима. Управо се завршава 73. Франкфуртски сајам књига, који је после прошлогодишњег онлајн издања сада био одржан уз смањени број посетилаца (максимални број је ограничен на 25.000 по дану) и то уз ковид пропуснице. Познато је да је Франкфуртски сајам књига најпре сусрет професионалаца, а ове године тамо је било представљено 2.000 излагача из 80 земаља, док је пре две године овај сајам угостио 7.500 излагача.

Питања о томе да ли је и наша манифестација у неком другачијем виду ипак могла да буде одржана и колики је то губитак, пре свега за мање издаваче, разматрамо с нашим саговорницима, писцима и издавачима, који су сагласни у томе да је овај догађај јединствен и да свима много недостаје.

Књижевник и главни уредник „Архипелага” Гојко Божовић био је међу првим издавачима који су због високог ризика одустали од учешћа на Сајму књига, а за наш лист објашњава да је такву одлуку било тешко донети због тога што је у последњих 30 година био на свакој овој манифестацији.

– Није ми било јасно зашто се поново ствара вештачка драма око Сајма књига када је врло јасно да у време пандемије он није могућ, упркос томе што би много значио читаоцима и издавачима. Било је боље размишљати о томе шта је могуће у садашњим околностима, уместо што се инсистирало на једној нереалној, неодговорној и немогућој мисији – сматра Гојко Божовић, додајући да су неки организатори обликовали нове моделе сајамске презентације, нове портале, који покушавају да одрже идеју о потреби сајма књига као важног културног и професионалног догађаја.

По његовим речима, Сајам књига у Москви, на пример, направио је неку врсту хибридног догађаја, остварујући интернет промоције и могућност да се преко различитих апликација организују састанци издавача, агената и писаца. Прошле и ове године организована је на Црвеном тргу продајна изложба књига на отвореном. По речима нашег саговорника нешто слично урадио је и Франкфуртски сајам књига прошле године, манифестација је била отказана, али је већ почетком октобра направљен велики портал који је у овом тренутку највећа база података о књигама у издавачкој професији.

– Ту пре свега професионалац може да нађе обиље потребних информација или да прати различите конференције, радионице и предавања. Сајам је прешао у Франкфурт као град књига и овај модел може бити занимљив и за нашу будућност. На много места организована су читања, разговори и продајне изложбе књига. То је било важно у неизвесном моменту, да се симболички нагласи колико град живи с књигама. Ове године Франкфуртски сајам један је од малобројних који се одржава уживо, али у смањеном обиму и с ковид пропусницама. Највећи део сајма је и даље онлајн, уз поменути портал, који се непрестано шири. Мислим да после две године и граду Београду, као оснивачу, као и Одбору сајма књига, Београдском сајму и издавачима треба да буде јасно да док траје пандемија, досадашњи модел није могућ. Већ данас треба размишљати о томе шта даље. Треба најпре сачувати књиге и контакте с читаоцима, као супстанцу, а подстицати интернет комуникацију и различите презентације и разговоре, док је у граду могуће организовати продајне изложбе књига – предлаже Божовић.

Драган Лакићевић, писац и главни уредник Српске књижевне задруге, сматра да смо поновним изостанком Сајма књига сви на губитку, али говори и о ризицима по здравље:

– Нећемо видети многе људе, пријатеље, писце и уреднике. Ни нове књиге, које се на сајму и купују и поклањају. Ипак, треба се сетити отежавајућих околности: на утакмици се борави два сата, а на сајму цео дан. Сајам није проветрен, има оскудне хигијенске могућности. Исте књиге отвара и прегледа много руку. За велики број учесника сајам је обавезан, сваки дан. Инфицирањем више људи са једног штанда – штанд се затвара.

У време када трају сајамски дани без сајма, остаје питање шта ће бити идуће године. Да ли ће бити онако као пре – велика књижара с промотивним манифестацијама или нешто слично сајмовима књига, идеја и ауторских права на Западу? О томе, каже, ваља размишљати наглас и по комисијама, већ сада.

Списатељица Љубица Арсић мишљења је да неодржавање Сајма књига можда највише погађа писце, све оне који воле да читају и за које је то прилика да се на великој смотри књига упознају с различитим издањима.

– Одједном, за време сајамских дана добијамо утисак да није све изгубљено и да у многим људима још постоји потреба да међу уметничким насловима, бирајући најбољу могућу терапију, а то је терапија читањем, пронађу склад са светом и самим собом. Изостанак и овогодишњег сајма сигурно да уноси нелагодност у наша већ годинама уобичајена ишчекивања октобарских дана, када се спремамо на неку врсту културног ходочашћа, свечаности у којој је и само присуство великог броја књига на једном месту инспиративно и лековито, али, као што се у свакој лошој ствари крије и нешто добро, у прекиду видим и могућност да се стара традиција одржавања сајма унапреди и освежи, да се донекле промени механичко понављање његовог дугогодишњег устројства – објашњава Љубица Арсић.

Одсуство Сајма књига посебно погађа мање издаваче, који у овим околностима тешко опстају. Главна уредница „Хеликса” Катарина Јешић указује управо на тај економски сајамски аспект.

– То су дани интензивне продаје књига. Сајам пружа и могућност директног контакта са читаоцима и организовање пратећих културних програма, уз осигурано учешће бројне публике – све то помаже нарочито малом издавачу да буде што видљивији и да расте у размени с читаоцима и колегама. Ово што се две године заредом дешава са Сајмом књига је управо огледало ширих дешавања и промена у свету издаваштва. Могло би се рећи да је пандемија убрзала нешто што би био природан ток уопште у пословању – прелазак на динамичније, онлајн активности, како оперативне тако и продајне и промотивне. Свакако ће се и након свега овога тај модел задржати у извесној мери, уз незаменљиве директне контакте у масовнијим окружењима. У том смислу Београдски сајам књига већ две године на известан начин игнорише такозвану нову нормалност, држећи се модела изузетно масовног догађаја у здравственим околностима када је то неприхватљиво. Требало је размишљати о могућим заменским моделима, попут сајма на отвореном или мање масовних бројнијих сајамских манифестација, уколико је то могуће. Овако остаје празнина не само у издавачком и читатељском календару већ, што је најважније, у традицији културе која је и без пандемије угрожена с много страна – запажа Катарина Јешић.

И писцу Бојану Љубеновићу недостаје непосредни контакт с публиком јер како каже, друштвене мреже, ма колико биле корисне, ни изблиза не могу да замене размену емоција, мишљења и идеја, коју имамо у тих седам дана октобра, па истиче:

– У потпуности разумем разлоге који су организаторе навели да донесу тешку одлуку отказивања јер су здравље и људски животи најпречи. Ипак, често размишљам о томе да би нека врста сајма на отвореном можда ипак могла бити одржана. Наравно, за то су потребне посебне припреме, специјални, типски штандови који би од временских непогода штитили продавце, посетиоце и књиге, али је за тако нешто сада већ касно, о томе је требало мислити много раније. Добар део издавача, нарочито оних мањих, и финансијски зависи од ове манифестације, њеним изостанком угрожен је њихов опстанак, па би и о томе ваљало размислити. Ако је држава већ финансијски подржала слободне уметнике, угоститеље и друге делатности, можда би праведно било да и издаваче помогне колико може.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sanja
A benzin 165 dinara....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.