Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОЛИКО ЈЕ КОРОНА ПРОМЕНИЛА ЧИТАЛАЧКЕ НАВИКЕ

Од Андрића и Чеa Геваре до Тонија Парсонса и Хандкеа

Занимљивости није мањкало на једном од најзначајнијих књижевних догађаја у Европи још од када је сајам књига први пут отворен 1956. у Загребу
Говор књижевника Љу Џенјуна на свечаном отварању 59. Сајма књига 2014. (Фото Анђелко Васиљевић)

„Услед привредних и финансијских тешкоћа јављају се на појединим местима застоји и поремећаји који ометају рад на издавању квалитетне књиге и њеном ширењу у што већи круг читалаца.” Ова мисао звучи као устаљени вапај издавача у Србији. Међутим, те речи је изговорио Иво Андрић 1970. године, отварајући Београдски сајам књига.

Пребродивши бројне тешкоће за претходних безмало седам деценија, ова манифестација се сврстала међу најзначајније сајамске књижевне догађаје у Европи и шире.

А занимљивости нису мањкале још од првог „београдског” сајма књига, одржаног у – Загребу. Било је то у јесен 1956. године. Најављен као Југословенски сајам књига, организован је на Загребачком велесајму под покровитељством председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Представљено је око 12.000 књига издавача из земље и света, а догађају су присуствовали најзначајнији књижевници тадашње државе, попут Мирослава Крлеже и Иве Андрића. Том приликом Андрић је добио Повељу за животно дело, новоустановљено признање Савеза књижевника Југославије, а о књижевном раду будућег нобеловца је надахнуто говорио Ели Финци. Историјски извори бележе да је Андрић Финцију, након обраћања, у пролазу стегао руку и казао: „Да сте још мало продужили, и ја бих сам поверовао у оно што сте говорили.”

Тек наредне, 1957. године, у Београду је довршен модерни сајамски комплекс и манифестација се трајно сели у главни град. На другом Сајму књига, у Хали 3 Београдског сајма, представило се око 60 домаћих и 36 страних излагача из 16 држава Европе, Америке и Азије. Тада је договорено да се сваке године штампа каталог и да манифестација траје шест дана (временом ће се углавном продужавати за још дан или два) и да се одржава крајем октобра. Други југословенски Сајам књига је отворио Родољуб Чолаковић, тадашњи потпредседник Савезног извршног већа.

Према појединим изворима, попут публикације „Шездесет година Сајма књига у писаним медијима” др Ирине Милутиновић, до средине шездесетих је непрестано растао број посета, излагача и страних гостију на овој манифестацији. Међу њима је био и Че Гевара, овековечен на чувеној фотографији из 1959. на којој шета између штандова. О ширем друштвеном угледу који је Сајам књига уживао сведочи то што су „Југословенске железнице” у периоду његовог трајања давале попуст на возне карте до Београда. Сигурно је и то допринело порасту броја посетилаца са десетак хиљада, колико их је било 1956. у Загребу, до 150.000 из 1961. године. (Поређења ради, сајамске штандове је 2018. посетило 195.000 људи.) Те исте 1961. Андрић, чији је живот нераскидиво повезан с овом манифестацијом, добио је Нобелову награду за књижевност, па је публика сатима чекала у реду на посвету овог аутора на штандовима. Иначе, највише се читала белетристика, али и поезија и есејистика, док је тражња владала и за европским романима, уџбеницима за учење страних језика, а на сајму су продаване и грамофонске плоче.

После прве деценије долази до кризе издаваштва о којој је говорено и на отварању 1970. године. Продавана су претежно старија издања, а пратећа дешавања углавном попримају више политички, а мање књижевни значај. Пратеће сајамске изложбе су посвећиване стогодишњици рођења Лењина, Марксу, Комунистичкој партији Југославије, заседањима Авноја... Ипак, седамдесетих и осамдесетих долази до делимичног опоравка и Сајам књига поново стиче озбиљан међународни углед. Тада, међутим, избијају и поједини скандали, па се тако 1984. године графички дизајнер Добрило Николић одрекао награде за дизајн монографије о Ољи Ивањицки јер у жирију није било дизајнера. Такође, издавачи су више пута указивали на велике размере кризе у издаваштву, узалуд позивајући државу да помогне. Ирански издавачи су 1989. напустили Сајам књига у знак протеста због објављивања „Сатанских стихова” Салмана Рушдија.

Годину дана раније престала је устаљена пракса да Сајам књига отварају представници политичке власти (с изузетком Иве Андрића 1970) и поздравна реч је дата књижевницима. Те године манифестацију је отворила Десанка Максимовић, која је казала: „На Сајму књига се увек осетим више тужна него радосна. Да поживимо стотине година, не бисмо стигли отворити све ове шкољке бисера људске мисли, пуне ватре срца и олуја маште.” Међу онима који су од тада до данас отварали манифестацију су и Светлана Велмар Јанковић, Вида Огњеновић, Давид Албахари, Милован Данојлић, Љубомир Симовић, Горан Петровић, Душан Ковачевић, Драгослав Михаиловић, Светислав Басара, Емир Кустурица, Драган Великић...

А онда су дошле деведесете. У околностима санкција, инфлације и оскудице број „шкољки бисера људске мисли” на штандовима се свео махом на књиге издавача из СРЈ, уз слабу продају и знатно мањи број посета. Нешто боље је било од 1996, након укидања ембарга, када поново у већој мери стижу и страни излагачи. Манифестација се некако одржала, да би после 2000. године организационо из домена удружења издавача прешла под окриље скупштине града. Чини се да је тад започето и оздрављење Сајма књига, на којем ће сваке године, по правилу, гостовати бар један савремени светски познати књижевник. Између осталих, београдској публици су се у том својству представили Алан Роб-Грије, Ерика Џонг, Нацуки Икезава, Клаудио Магрис, Људмила Улицка, Чарлс Симић, Елизабет Абот, Тони Парсонс, Петер Хандке, Патрик Бесон, Оса Линд, Танасис Валтинос, Флер Јеги, Гиш Џен, Наим Катан, Геир Полен и многи други.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.