Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Споменик цару Николају је дуг Црне Горе Романовима

Пет година наша иницијатива чека на одговор цетињске власти, каже Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета
Споменик цару Николају у Београду (Фото: А. Васиљевић)

Подгорица – Престоно Цетиње вековима чека да се подигне споменик руском цару Николају Другом Романову или да се по њему назове нека од централних улица у овом граду. Иницијатива за подизање споменика није од јуче. Деценијама бројне институције, угледни културни и јавни радници градоначелницима црногорске престонице Цетиње упућују иницијативе, које су, као и најновија Српског националног савета Црне Горе, остале без одговора.

Председник Српског националног савета (СНС) Момчило Вуксановић подсећа да је Скупштини Цетиња још 2017. послао иницијативу СНС да се Црна Гора бар на тај начин „одужи Русији као вековном добротвору”.

„Пет година наша иницијатива чека на одговор цетињске власти. Много је разлога за покретање иницијативе Српског националног савета о подизању споменика. Пријатељство црногорског и руског двора и династија Петровић и Романов продубљено је и родбинским везама. Две кћери књаза Николе, Милица и Стана, удале су се за чланове руске императорске породице Романов”, каже за „Политику” Вуксановић.

Подсећа да је цар Николај намеравао да буде ктитор цркве на Цетињу, чија локација је била одређена између Биљарде и Владиног дома и „то место је најпогодније за постављање будућег споменика последњем руском императору”.

То што је Николај намеравао да сагради цркву Свете Тројице била је и жеља блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је стално понављао да се тај божји храм мора изградити. Намеравао је да у тој цркви похрани три највеће хришћанске светиње: Икону Филмосову, Честице Часног крста и Руку која је крстила Христа.

Као званичан почетак верских и политичких односа Црне Горе и Русије означава се 1711. година. Моћни руски император Петар Први Романов, тј. Петар Велики, тада је упутио изасланике, пуковника Михаила Милорадовића (пореклом из Херцеговине) и капетана Ивана Лукачевића (пореклом из Подгорице) код митрополита Данила Шћепчевог Петровића Његоша.

Након одласка владике Данила у Петроград 1714. и његовим пријемом код руског цара – императора Петра Првог Алексејевича Романова одобрена је велика материјална помоћ Црној Гори и донесена одлука о трајној помоћи Цетињској митрополији. Од тада се нису прекидала редовна материјална давања у наредна два века.

Оно што је зацртао владика Данило наставили су наследници. Владика Сава је одлазио и слао у Русију „за после наше црковне и за нашу сиромаштину”.

И митрополит Петар Први на самртном часу поручује свом синовцу Петру Другом: „Моли се Богу и држи се Русије.”

Његош је био веран том завету. Завладичио се у Петрограду 1833. године, у присуству императора Николаја Првог Романова. Његош је у Русији био произведен за архиепископа 1834. и митрополита 1844. године. Уз помоћ Русије, Цетињски манастир постаје седиште не само духовне већ и законодавне, судске и извршне власти. Захваљујући руској помоћи, на Цетињу је 1834. отворена прва редовна троразредна основна школа и Књигопечатња, у којој је, 1835. штампан први календар црногорски „Грлица” (1835–1839), а потом и Српски буквар, ради учења младежи „церковном и гражданском читању”.

У време владавине књаза Данила Русија је одиграла пресудну улогу у признању новог међународног статуса Црне Горе. Наиме, после велике победе Црногораца на Граховцу 1858, на Конференцији у Цариграду, уз подршку Русије и Француске, Турска је била принуђена да се одрекне врховне власти над Црном Гором мада формално није признала њену независност. Одлуком ове конференције први пут су утврђене границе државне територије Црне Горе.

Књаз Никола Први Петровић такође се снажно ослањао на Русију. О том односу сведоче речи руског цара Александра Трећег Романова у здравици упућеној књазу Николи у Петрограду 1889. године. Император је рекао: „Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и верног пријатеља Русије.”

Најновија историја Црне Горе као да се одриче вишевековне братске љубави према Русији, уводећи јој економске санкције, љубећи скуте НАТО-у. Такво понашање власти персонификује садашњи председник Црне Горе и лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић. Истина, народ је казао своје – Русија је била и остала њихова вековна заштитница.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган М.
Цар Николај II Романов је владао од 1894 до 1917. Неће бити да су од тада баш прошли "векови" колико се чека на споменик....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.