Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (40)

„Вегетаријанци” – логорски сатиричари

Извођење „Коштане” у логору (Фотографије лична архива

Како би их онемогућили да се политички повезују и да исувише размишљају о слободи, немачке власти су у логорима дозвољавале заробљеницима да организују културна дешавања. Иако су Немци сматрали да ће на тај начин стећи „поене” код делегација Црвеног крста и других хуманитарних организација које су обилазиле логоре – показујући им како, ето, заточеници у Рајху уживају сва права, па чак и стварају уметничке групе – у појединим случајевима се десило супротно. Оснивањем певачких, глумачких па и сатиричних дружина, заробљеници су повратили морал а догађаји које су приређивали су чак садржали и клицу отпора и побуне.

Већ сами називи појединих заробљеничких културно-уметничких група сведоче о несаломивости духа. Тако је у логору Офенбург на обронцима Шварцвалда основано уметничко друштво „Бодљикава жица”, међу чијим је покретачима био и Станислав Винавер. Тим именом, ова скупина није само алудирала на положај заточеника, већ и на намеру да својим радом „боцне” непријатеља.

„Музика иза бодљикавих жица” је уједно назив зборника сећања југословенских ратних заробљеника, објављеног 1985. (уредник Антон Еберст). Нашој редакцији, овај вредан историјски извор је уступио Немања Чабрић из Београда. Његов деда, официр Миленко Лоња Чабрић, био је члан уметничке групе „Вегетаријанци” – касније „Боем” – која је називом алудирала на оскудну логорску исхрану.

Међу њеним члановима је био и заробљеник Драгољуб Хаџи-Пешић, који је у том зборнику посведочио да је прави уметнички живот заробљеника зачет у логору у Нирнбергу. Тамо је међу 12.000 официра југословенске краљевске војске било много стваралаца. У Нирнбергу су тако, осим „Вегетаријанаца”, настали и велики симфонијски оркестар и хор (диригент Предраг Милошевић) и позоришна група „Сахарин-бар” (управник и режисер Бора Стојковић).

Чланови „Вегетаријанаца”, према Хаџи-Пешићу, били су млађи официри – признати музичари, глумци и певачи, попут Ђорђа Караклајића, Мирка Стефановића, Бате Јовичина, Миленка  Лоње Чабрића, Јеше Кнежевића...

Овај ансамбла временом је прерастао у „Боем”, комплетнију групу, сачињену од аутора сценских дела, извођача али и техничког особља које је израђивало декор и бавило се осветљењем сале. Заточеник Живојин Стевановић је навео да је управник „Боема” био Мика Ристић Риба, диригент Ђорђе Караклајић, а међу музичарима су били Алексеј Бутаков и Мирко Стефановић, док су у глумачкој постави били Млађа Веселиновић, Душко Антонијевић, Обрад Недовић...

Програм „Боема” су чиниле пародичне приредбе, попут „Ђиха, ђиха” (пародија на заточенике који су потписали лојалност Недићу, а овај никако да их позове да се врате у Србију) или „Где су Срби”, која се односи на покушаје многих српских заробљеника да се извуку из логора пријављујући се чак и као „православни Хрвати”. На репертоару је била и представа „Снежана и седам патуљака”, у којој је симболично представљена пропаст Југославије, а сваки патуљак је представљао једну од нација унутар те државе. Играни су и Нушићев „Пут око света”, Станковићева „Коштана”, Сремчева „Зона Замфирова”... Музичари из „Боема” су приређивали концерте џеза и народне музике, а организоване су и књижевне вечери.

Заточеник Божидар Станчић, ангажован у хору „Боема”, забележио је да је та група осмислила и балет „Горосеча”, у којем дрвосеча настоји да посече целу шуму у гори, да би се на крају шумски храстови које обара обрушили на њега и убили га. Била је то алузија на Хитлера.

Иако су чланови „Боема” настојали да на све начине „предриблају” немачке цензоре у логорима, временом им је рад ипак забрањен, а ансамбл се раштркао при евакуацијама у друге логоре. Ипак, након ослобођења и привременог смештања бројних српских официра у Боргхорст, долази до поновног уједињења „Боема”, чији ће се чланови већином поново срести у том месту близу Минстера, где су чекали на транспорт у отаџбину. „Боем” је тамо придодат штабу за репатријацију југословенских заробљеника, а према сведочењу Хаџи-Пешића, одржао је 1945. у Боргхорсту и велики концерт за наше и савезничке војнике.

„Огромна сцена је саграђена у дворишту фабрике, а програмом је постигнут такав успех да је један енглески мајор рекао да би, кад би се овакав концерт приредио у Енглеској, питање Трста, које је у то време било актуелно, било решено у корист Југославије”, навео је Хаџи-Пешић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.