Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ИНФОРМАЦИОНО КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Решење за останак школованих у Србији

Оснивањем четири научнотехнолошка парка – у Београду, Чачку, Нишу и Новом Саду – млади стручњаци добили су прилику и подршку да започну своје послове, остану и стварају у домовини, а одлив мозгова замењен је извозом паметних производа и услуга
Паметна решења „мејд ин Сербија” извозе се на све континенте (Фотографије: НТП Београд и НТП Чачак)

Србија, за сада, има четири научнотехнолошка парка (НТП). Најстарији и највећи је на београдској Звездари, затим је отворен центар за предузетне иноваторе у Чачку, па у Нишу, а у новосадском је у току позив стартаповима да дођу под кров институције, модерне тачке на којoj се спајају наука и привреда.

Како је недавно најавила Ана Брнабић, председница владе, у плану је отварање и научнотехнолошких паркова у Крагујевцу и Крушевцу. Ови паркови су места популаризације и развоја технолошког предузетништва и подстицања развоја стартапова. Овде настају савремена решења из области: информационих технологија, биомедицине, роботике, енергетске ефикасности, заштите животне средине, медицине, паметних градова, машинства, хај-тек решења за пољопривреду, производњу хране, туризам, грађевинарство, креативну индустрију.

Очекивано, одавде стижу добре вести. Тако је, на пример, Научнотехнолошки парк у Чачку овог лета проглашен националним победником у оквиру европског такмичења за промоцију предузетништва EEПA (European Enterprise Promotion Awards – EEPA) Европске комисије. И не само то, наредног месеца у Порторожу биће у друштву државних шампиона Европе, у завршници такмичења.

Компаније које привлаче инвестиције

Јавност је, крајем септембра, сазнала да је једна од чак 80 компанија које се развијају у кампусу на београдској Звездари – „Џоберти” (Joberty) привукла инвестицију од 350.000 евра за излазак на глобално тржиште.

Гордана Даниловић Грковић

Ово је повод за разговор с Горданом Даниловић Грковић и Мирком Пешићем, в. д. директорима београдског и чачанског НТП. Питање на коме смо инсистирали било је: Да ли су паркови добар алат спречавања одласка школованих људи из домовине?

– Један од најбољих – одговара Гордана Даниловић Грковић, која води београдски научнотехнолошки парк.
– Само охрабривањем младих да започну своје послове, остану и стварају у Србији можемо допринети да одлив мозгова из наше земље заменимо извозом паметних производа и услуга.

Она додаје да успешни примери јачају снагу целог стартап екосистема; подижу нашу видљивост на међународној сцени, крче пут новим генерацијама ка развоју иновативних решења, раме уз раме са светом. Зато су важни пројекти који имају за циљ јачање мреже паркова.

– Један од главних циљева пројекта „Технопарк Србија 2 – Подстицање извоза кроз развој технолошких паркова”, који београдски парк реализује уз подршку Владе Швајцарске, управо је јачање регионалне мреже НТП и давање подршке оснивању и развоју стартапова, како би извозом знања, иновативних производа и услуга српске компаније биле конкурентне с онима из најразвијенијих земаља – каже наша саговорница.

НТП Звездара студенти

Све то захваљујући домаћим стручњацима који су остали да живе, формирају породице и раде у местима где су одрасли и школовали се.

У протеклих четири-пет година забележени су бројни успеси домаћих иновативних компанија. То је, према мишљењу Мирка Пешића, прави мотив школованим људима да остану.

 – Коликогод били добри, научнотехнолошки паркови, међутим, не могу у потпуности да спрече одлазак из земље. То није реално ни очекивати. Јер, особина младих стручњака јесте да теже изазовима, имају амбицију да мењају животно и радно окружење. И иноватори из развијених земаља одлазе у друге земље. Али, наши млади, талентовани људи имају шансу да се врате у домовину с више енергија, знања и искуства, на добробит целог друштва. У НТП им се обезбеђује слобода избора за напредовање у квалитетном амбијенту. Ми смо најадекватније адресе где ће свој рад наставити по повратку у Србију – каже Пешић.

У тако стимулативном окружењу лакше добијају прилику да буду на извору информација, олакшан им је излазак на тржиште, могућност сарадње са специфичном научном заједницом. Добијају подршку у области заштите интелектуалне својине, до саветовања и менторства. На располагању су опрема и лабораторије, као и сарадња с факултетима, институтима. Омогућен је приступ фондовима за подстицај развоја иновационе делатности.

НТП Београд

У београдском, који је најстарији и највећи, од оснивања 2015. подржано је око 120 компанија. Разне видове обука прошло је 700 младих, потенцијалних предузетника, а више од 3.500 студената упознало се с основама технолошког предузетништва. Компаније чланице данас запошљавају више од 1.200 високообразованих (углавном инжењера) и извозе у више од 40 земаља света. Више од 50 процената прихода ове компаније остварују од извоза.

Гордана Даниловић Грковић подсећа да су пионирски кораци иновативног предузетништва код нас били у Пословно-технолошком инкубатору техничких факултета у Београду. Добри темељи искоришћени су 2015. за оснивање првог технолошког парка у престоници, у партнерству Владе Републике Србије, Града Београда и Универзитета, уз подршку Владе Швајцарске.

Награде и признања из света

Уследио је убрзани развој читаве стартап сцене. Схватили смо да талентом и идејама можемо парирати свету, али да нам то доноси и конкретне резултате. На пример, компанија „Плазматех” из чачанског научнотехнолошког парка – из области машинске индустрије, овог пролећа с једног од најпрестижнијих сајмова у Русији вратила се овенчана наградама. Или соларне паметне клупе тима „Стробери енерџи” из београдског научнотехнолошког парка већ дуго се налазе на скоро свим континентима.

НТП Чачак лабораторија

Иницијатива да се баш у Чачку ствара заједница иновативних компанија потекла је од локалне самоуправе и тамошњих пословних удружења. Мирко Пешић каже да је онда 2020. године уследио „корак од седам миља” – добијен је нови пословни простор, а држава је била један од суоснивача.

Много је доказа да као земља можемо парирати развијеним економијама у иновацијама, нарочито по потенцијалу с техничких факултета.

– Паркови томе доприносе. Предњачимо и у региону, где успешно послује још само Технолошки парк у Љубљани. Трудимо се да што више младих људи анимирамо, помогнемо да разумеју шта значи покренути стартап, како се развија сопствена идеја. Морамо бити свесни одлива мозгова с којима се Србија, али и друге земље суочавају. Технолошки паркови су идеална места за креирање климе да људи остају – закључује директорка београдског научнотехнолошког парка.

Мрежа паркова

– Велике промене, дугорочно, не може да направи један технолошки парк. Мора да постоји мрежа, од севера до југа земље, у свим универзитетским центрима. Влада Србије је то препознала и уложила пуно, изграђујући инфраструктуру у за сада четири града. Окупљајући студенте, њихове компаније и оне које су се већ доказале на тржишту; привреду, локалне и међународне организације, одржавајући чврсту везу с академијом, научнотехнолошки паркови су примери онога што се у теорији зове економија заснована на знању. Показно место да издвајања средстава из буџета за науку и образовање нису трошак већ инвестиција – објашњава Гордана Даниловић Грковић.

У компанијама чланицама београдске „породице” ради више од 1.200 високообразованих стручњака

Јавни позив и шанса до краја године

До краја ове године најављено је расписивање другог јавног позива у оквиру пројекта „Технопарк Србија 2” и програма „Рајзинг стартс”, за стартапове у најранијим фазама, којима се нуди стручна и финансијска подршка.

За овај програм лане се пријавило 200 тимова, од којих је изабрано 35. Помоћ у износу до 15.000 швајцарских франака добило је 13 стартапова с највећим потенцијалом за комерцијализацију идеја и освајање глобалног тржишта.

Имамо 40.000 запослених програмера

Од када су фокус и подршка владе усмерени ка информационо-комуникационим технологијама (ИКТ), развојем дигитализације и иновација, Србија је забележила повећање извоза за три пута у овом сектору. Како је недавно на једном од такмичења посвећених стартаповима рекла Ана Брнабић, председница владе, очекује се да ће на крају ове године извоз ИКТ сектора бити већи од 1,7 милијарди евра. Само у јулу остварили смо рекордан извоз ИКТ технологија – 171 милион евра, што је више од 50 процената него за исти период у 2020. години и 35 одсто више од вредности извоза сектора у јулу 2019.

– Данас имамо скоро 40.000 запослених програмера, док је у 2016. у сектору програмирања радило 19.000 стручњака – рекла је Ана Брнабић, додајући да допринос динамичном расту и развоју дају улагања и развој иновативних компанија и да нећемо стати на четири научнотехнолошка парка.

Пре пет година Фонд за иновације из буџета добијао је 558.000 евра, док је ове године из државне касе за подстицај стартапова одвојено 10,5 милиона евра.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Misaa
Mnogo se ovo forsira ovaj narativ. Sta da radimo mi svrseni strudenti drugih struka ? Da se detoniramo zato sto nas ne zanima IT ?
Jimmy
Oslobodite startapove placanja poreza u pocetnom periodu da mogu da razvijaju biznis pa ce se iskristalisati ko moze da opstane na trzistu. Firme sa dobrim kapacitetom ce da opstanu, kadar iz manjih firmi koje propadnu ce preci u vece firme, koje ce tada vec poceti da placaju porez kada stanu na noge i eto posla za mlade ljude. Mnogo firmi u nastajanju je propalo zbog drzavnih nameta. To treba prvo regulisati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.