Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пет и по деценија Галерије „Милан Коњовић”

У галерији је тим поводом урађена 15. стална поставка и издата књига дневничких белешки Ирме Ланг, дугогодишњег првог сарадника уметника и првог директора галерије
Део поставке у Галерији „Милан Коњовић“, Милан Коњовић на бициклу (Фото: А. Исаков)

Сомбор – Када се ступи у прелепо здање Галерије „Милан Коњовић” у центру Сомбора, посетилац се одмах среће са чувеним сликаром. На фотографији, у пуној величини, Милан Коњовић на омиљеном војвођанском превозном средству, бициклу. У предворју, испод слике, стоји и његов бицикл, као да ће сваког часа маестро да седне на њега и направи један круг. Утисак појачава и део поставке намењен његовом приватном животу са нежним детаљима његовог одрастања и потом школовања.

Овог септембра навршило се 55 година од како је формирана Галерија „Милан Коњовић” и тим поводом урађена је и 15. стална поставка „Степенице ка небу”. Уз одабир неких од његових најпознатијих дела, ова галерија располаже са више од хиљаду Коњовићевих радова кроз све његове фазе, сада су изложена и дела из његове Византијске фазе.

„Стална поставка траје три године, а повремено је замењујемо одређеним тематским изложабама, које трају месец дана”, објашњава за „Политику” Милена Рацков Ковачић, директорица галерије.

Византијски период Милана Коњовића траје од 1985. до 1990. године и то је фаза којом затвара своје стваралаштво.

„У овом позном контемплативном периоду, фасциниран средњовековним византиjским сликарством и пиктуралним богатством, као и савршенством византијске иконе, Коњовић је своје дивљење претворио у нови стваралачки изазов. Византијско сликарство и одабране предлошке религиозног значења, строгих правила и принципа, транспонује у свој аутентични експресионистички израз. У овом позном периоду настало је око тридесетак слика, између осталих: „Бели анђео”, 1986. година, „Два ратника на коњу”, 1986. година, „Благовести”, 1986. година итд. Овом последњом сликарском фазом, Коњовић је указао на духовну вертикалу која нас уздиже изнад сваког зла, која нам је уједно и смерница на свим путевима и странпутицама и чини да никада не заборавимо ко смо и одакле смо. Последњим цртежом 1993. године, Коњовић је симболичким круговима затворио свој изузетан стваралачи опус”, написао је у тексту уз 15. сталну изложбу кустос Небојша Васић.

Наводи и да је Коњовић један од ретких сликара који је у себи готово осам деценија успео да одржи и сачува светло и страст стваралачког рада. Све што га је у животу задесило, радост, туга, љубав, бол, стања разочарења или понижења, увек је све пребродио, остајући чврсто на ногама и реагујући својом уметношћу. На делима Милана Коњовића уписани су трагови времена, искрене и дубоко преживљене емоције које је преносио на своја платна. Својим импозантним делом, градећи уметничку и духовну вертикалу, Коњовић је обележио готово читав 20. век.

Годишњицу, 55 година од оснивања, галерија је обележила не само новом сталном поставком већ и објављивањем изузетно значајне књиге, каже директорка Милена Рацков Ковачић. Реч је о дневничким белешкама Ирме Ланг, жене која је прве 42 године била директорка галерије, а последњих 26 година уметниковог живота и његов први сарадник. Књига „Милан Коњовић – У позним годинама кроз читав живот” изашла је у издању галерије, а садржи белешке из дневника који је Ланг водила од 1983. до 1993. године, односно последње деценије уметниковог живота. Реч је, као наводи Милена Рацков Ковачић, о драгоценом штиву.

„Драгоцене податке о дневној рутини сликара ове дневничке белешке дају у разговорима о уобичајеном дневном распореду који готово да је личио на свакодневни службенички живот, само што су резултати Коњовићеве свакодневице били другачији од резултата обичних људи. Посебно током последње деценије живота радо се враћао прошлости, уживајући у процесу разгледања фотографија које су подстицале сећања на различите етапе уметниковог дугог и плодног живота и стваралаштва; истовремено се присећао како су настајале његове најзначајније слике, памтио детаље њиховог каснијег живота, учешћа на изложбама, занимљиве опаске о новим власницима; често се враћао објашњавању процеса сопственог стваралачког импулса, и мада је био аутор који је високо ценио свој рад, повремено се такође критички освртао на сопствено сликарство. И такође, што иначе није имао обичај да ради у јавности и за јавност, коментарисао је радове других уметника, упоређујући себе с њима и одређујући и на тај начин своје место у историји сликарства. Ништа мање значајан сегмент ових сећања намењен је и људима које је Коњовић сретао, са којима је сарађивао или се дружио и који су сакупљали његове слике, попут колекционара Павла Бељанског. Захваљујући појединим од ових исказа, дневничке белешке Милана Коњовића које је забележила Ирма Ланг, као сликарева дугогодишња сарадница, бацају ново светло на многе људе и догађаје, па самим тим и на један период српске историје уметности” оцењује Рацков Ковачић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.