Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДРАГИША СЛИЈЕПЧЕВИЋ, председник Грађанског одељења Врховног касационог суда

Није тачно да ће грађани губити све спорове против банака

На банци је терет доказивања да у судском спору пружи доказ да је клијенту достављена писана понуда о уговореним трошковима кредита. – Правно схватање ВКС и његова допуна не обавезују нижестепене судове
(Фото И. Милутиновић)

Правни став Грађанског одељења Врховног касационог суда (ВКС) из 2018. године довео је до масовних тужби грађана који су добијали спорове против банака за накнаду трошкова обраде кредита, а сада је допуна тог правног става, донета 16. септембра ове године, узбуркала правничку и ширу јавност, довела до уличних протеста дела адвокатуре и притисака на највиши суд. О томе како ће допуна правног става утицати на доношење одлука нижестепених судова и да ли ће се заиста ситуација потпуно преокренути у корист банака, разговарамо са др Драгишом Слијепчевићем, председником Грађанског одељења.

У јавности се могло чути да је допуна става погрешно протумачена. Можете ли да појасните разлоге, значај и смисао ове допуне?

У одлукама појединих нижестепених судова извршено је језичко тумачење правног схватања Грађанског одељења Врховног касационог суда заузетог 2018. године у односу на део реченице првог става исказане речима „под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита”. Тим поводом заузет је став да право значење те синтагме исказује обавезу банке да кориснику кредита мора предочити структуру и висину појединих ставки које су биле од утицаја на коначан износ трошкова кредита (то су примера ради: трошкови утрошеног папира, фотокопирања, утрошеног времена службеника у обради кредитног захтева и слично). Такво тумачење је резултирало различитим пресуђењем нижестепених судова, као и појединих већа Врховног касационог суда о ништавости уговорне одредбе о трошковима кредита. Због тога је Грађанско одељење морало приступити провери раније донетог правног схватања у погледу његовог правог значења и евентуалне допуне истог. То је подразумевало јасно одређење да ли је приказивање структуре и висине трошкова кредита у писаној понуди услов пуноважности уговорне одредбе којом су ти трошкови опредељени. Грађанско одељење је то учинило на седници одржаној 16. 9. 2021. усвајањем допуне правног става из 2018. године којом се изричито одређује да „банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту”.

Да ли то значи да ће од сада грађани губити спорове за накнаду трошкова обраде кредита?

Допуном правног става из 2018. године јасно се исказује да ништавост одредбе о трошковима кредита не постоји само због чињенице да у писаној понуди није посебно наведена структура и висина трошкова кредита који су уговором опредељени. То значи да сагласно утврђеном правом значењу правног схватања из 2018. године, учињеном од стране Грађанског одељења на седници од 16. 9. 2021. године, ништавост постоји само када суд утврди да: 1) кориснику кредита у предуговорној фази није достављена писана понуда са означеном висином трошкова кредита у номиналном или процентуалном износу; 2) да му је писана понуда достављена, али тако опредељени трошкови кредита нису истовремено приказани и кроз ефективну каматну стопу или 3) да се ради о двострукој наплати трошкова извршеној у виду једнократног плаћања у време закључења уговора и њиховог истовременог обрачуна и наплате кроз отплату ануитета. Стога не стоји тврдња да ће корисници кредита убудуће изгубити све спорове за утврђење ништавости уговорне одредбе о трошковима кредита. Извршена допуна правног схватања из 2018. године може довести до губитка спора само у случају када се захтев за утврђење ништавости темељи искључиво на тврдњи да кориснику кредита у достављеној писаној понуди нису били приказани обрачунати трошкови по структури и њиховој висини.

Шта значи допуна да „банке нису дужне да доказују структуру и висину трошкова”?

Став Врховног касационог суда да банка није дужна да доказује структуру и висину трошкова значи да је пуноважност уговорених трошкова условљена само чињеницом да ли је или није клијенту достављена писана понуда у којој је недвосмислено и јасно опредељена висина трошкова кредита у номиналном или процентуалном износу, који су истовремено приказани и кроз ефективни каматну стопу којом се одређује укупна цена одобреног кредита.

Да ли ће бити разлике у споровима корисника старијих и новијих кредита?

Допуњени правни став нема никаквог утицаја на правне последице ништавости уговорне одредбе о трошковима кредита у односу на време – датум закључења уговора у коме је таква уговорна одредба садржана. У случају да се утврди да се ради о ништавој уговорној одредби стиче се правни основ за реституцију трошкова који су њоме одређени. Одлука о том захтеву није условљена чињеницом да ли банке чувају или не чувају документацију о одобреним кредитима и по протеку десетогодишњег рока у односу на датум закључења уговора. На банци је терет доказивања да у судском спору пружи доказ да је клијенту достављена писана понуда о уговореним трошковима кредита. Постојањем или непостојањем доказа о тој чињеници определиће се и исход спора. Али важно је истаћи да постављање само захтева за утврђивање ништавости одредбе о трошковима кредита без истовременог истицања и захтева за враћање плаћеног износа трошкова кредита није правно допуштен пут. Ово је из тог разлога што се тужба којом се тражи само утврђење ништавости, без истовременог истицања и захтева за враћање датог по основу ништаве уговорне одредбе мора одбацити због недостатка правног интереса тужиоца за остварење такве судске заштите.

На адвокатским вајбер групама појавио се документ са наводно вашим потписом, који нема заглавље, датум и печат, а из садржине би се могло закључити да представља упутство судовима за примену допуне правног става.

„Документ” на који се ви позивате нема ниједно обележје правновалидног акта Врховног касационог суда. Стога је било какав коментар његове аутентичности апсолутно излишан.

У том документу су наведени „критеријуми меродавни за правилну примену допуњеног правног става”.

Тај „документ“ није од стране ВКС достављен ниједном суду у Републици Србији. Притом, независно од његове правне неваљаности, садржина на коју ви указује није несагласна суштинском – правом значењу правног става ВКС из 2018. године и његовој допуни извршеној 16. 9. 2021. године. Да ли ће нижестепени судови на тај начин поступати у пракси ствар је њиховог слободног судијског уверења. Стога се не ради ни о каквом официјелном упутству нижестепеним судовима. Нижестепене судове не обавезује у њиховом пресуђењу ни званично усвојено и објављено правно схватање Грађанског одељења ВКС из 2018. године и његова допуна извршена 16. 9. 2021. године. Тим пре, не може их обавезивати и на њих утицати било каква неформална разрада критеријума о примени тих правних схватања.

Пажњу привлачи „напомена” да ће предмети бити враћени судском већу уколико се у образложењу одлуке наводи да банка није доказала да се ради о стварним трошковима.

Ја разумем ваше инсистирање на последицама примене правног става ВКС из 2018. и његове допуне извршене 16. 9. 2021. године, али ми није јасно како би и на који начин Врховни касациони суд могао утицати на садржину, односно аргументацију дату у образложењу одлука нижестепених судова. Мени се чини да је позивање на тај документ од стране појединих адвоката само један у низу покушаја да се њихов лични интерес у овим споровима прикрије наводном борбом за заштиту права грађана. Спор о трошковима кредита у 90 одсто случајева има за предмет главни захтев за враћање датог који не прелази износ од 5.000,00 динара. Међутим, успех у том спору адвокатима доноси зараду од 55.000,00 динара у односу на сваку поднету тужбу. Ако се зна да су поједини адвокати откупили ова потраживања од грађана (на то упућују објаве на друштвеним мрежама, истакнути позиви по хаусторима и бандерима), онда је сваком објективном аналитичару јасно да губитак спора о трошковима кредита погађа искључиво адвокате. Поједини адвокати су по том основу поднели више од 1000 тужби. Проста математика указује да укупно дуговање банака грађанима по основу наплаћених трошкова кредита за 1.000 тужбених захтева до висине од 5.000,00 динара износи 5.000.000 динара. Међутим, накнада која би у тим споровима припала адвокату представља невероватних 55.000.000,00 динара.

Грађане интересује да ли ће морати да плате судске трошкове ако изгубе спорове. Каква би била ваша порука грађанима који су тужили банке?

Плаћање трошкова спора у предметима за утврђење ништавости уговорне одредбе о трошковима кредита и реституцију наплаћених износа по том основу зависи од коначног исхода спора. Грађани који докажу тврдњу да им није достављена писана понуда с јасно одређеним износом трошкова кредита, или да ти трошкови нису исказани у укупној ефективној каматној стопи, или да су им трошкови кредита наплаћени у двоструком износу, могу очекивати позитиван исход спора. У том случају сви парнични трошкови ће пасти на терет банке. У противном, ако то не учине, грађани ће бити обвезници плаћања целокупног износа насталих трошкова у том спору. То није случај и са оним грађанима који захтев темеље искључиво на тврдњи да им у достављеној понуди није приказана структура и висина трошкова кредита. Они с великом вероватноћом могу очекивати одбијање тужбеног захтева, а то значи и плаћање свих трошкова насталих у том спору.

Да ли је било утицаја банкарског лобија на суд?

На крају, желим да укажем грађанима и на крајњу неутемељеност у јавности пласиране тврдње појединих адвоката да је допуна става ВКС од 16. 9. 2021. године извршена под утицајем банкарског лобија, односно непримереног политичког утицаја на суд. Судије Грађанског одељења су увек биле само у служби правичног пресуђења. Колико је такво настојање било у интересу правичне заштите права грађана определиће се одлукама Уставног суда и Европског суда за људска права. То је једини правни пут којим се на легитиман начин могу проверити све одлуке и правна схватања Врховног касационог суда. Нажалост, поједини адвокати, који себе представљају као борце за заштиту права грађана и владавину права, и не помишљају да истинитост својих тврдњи о правној неутемељености извршене допуне правног схватања ВКС из 2018. године остваре у оквиру механизма за заштиту права грађана на правично суђење, установљеног нашим законима и међународним прописима.

Иначе, Грађанско одељење ВКС је прво у региону одговорно приступило решавању спорних питања о правној валидности закључених уговора с валутном клаузулом у швајцарским францима, променљивом каматном стопом и уговарања различитог курса обрачуна кредитног дуговања на штету грађана. Заузети правни ставови по тим питањима омогућили су обештећење грађана на рачун банака које се мери са више хиљада евра. То далеко превазилази значај имовинске користи коју грађани могу остварити повраћајем трошкова кредита, који се исказују са свега неколико хиљада динара. Зато је апсурдна тврдња да је такво поступање Грађанског одељења ВКС било опредељено утицајем банкарског лобија. То су само испразне тврдње појединих адвоката који у недостатку било какве правне аргументације настоје да своје лукреативне интересе одбране бруталном силом улице, а не силом права!

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Nastasovic
I još jedno pitanje: Zašto je uopšte veće zasedalo i davalo tumačenje kad nije postojala različita sudska praksa? Svi su donosili iste presude! Nije bilo potrebe da se daje mišljenje pošto razlike u odlukama nije bilo! Ako to nije očigledan dokaz pritiska na sudstvo od strane banaka (uključujući i NBS koja treba da zastupa građane a ne banke), onda ne znam šta jeste!
Право Име
Судија би требало да зна да уговори са банком нису одраз узајамних воља већ да јача страна диктира услове и намеће тзв. угoвор по приступу. ЗОО је јасан: члан 100 налаже суду да нејасне одредбе тумачи у корист друге стране, овде дужника. Ово тумачење ВКС које има и главни и допунски део, сам по себи говори колики је грађанин жртва бирократије.
Advokat
Kako nema razlike? Pa sudija bi trebalo da zna da krediti do 2013 nisu imali pisanu ponudu nego odmah pisani ugovor, nakon usvajanja Zakona o zastiti korisnika finansijskih usluga ugovoru prethodi ponuda, samo pro forme jer je daju istog dana uz ugovor koji potpisujete. Tako da pokusaj da se opravda ne pije vodu. Praksa nije izvor prava ali ce po reviziji ukidati ako ne bude po strahu od stava mi
Љиљана
То да банка није дужна да образложи своје трошкове, нема нигде на свету. Све мора да је транспарентно, у противном - лоповлук.
Zoran
Nece sve, 99%.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.