Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: РАСИМ ЉАЈИЋ, председник Социјалдемократске партије Србије

Уверен сам да ће сви изаћи на изборе

Испунио сам обећање, повукао сам се из државне политике после 20 година и посветио се страначкој политици, да се јавност одмори од мене после девет влада у којима сам учествовао
(Фото А. Васиљевић)

Изборни услови свакако не могу бити главни узрок овакве атмосфере у друштву, плашим се да је наш проблем дубљи, искрено, немам утисак да је међустраначки дијалог помогао у спуштању тензија, каже Расим Љајић, председник Социјалдемократске партије Србије. Сматра да су европарламентарци који су били посредници у међустраначком дијалогу сублимирали све предлоге које су чули и дали компромисни предлог, па је уверен да ће овај пут комплетна опозиција изаћи на изборе.

У последњих годину дана као да сте се повукли из политике, нисте се оглашавали, а билo je бурно, нису вас звали или сте сами тако одлучили?

Све што сам урадио, било је врло плански и организовано. Повукао сам се из државне политике после 20 година и посветио се страначкој политици. Другим речима, морао сам да се вратим у базу, да бих странку ојачао и припремио је за изборе. Данас СДПС има 116 општинских одбора и сасвим завидну кадровску структуру. С друге стране испунио сам обећање да нећу бити у влади и да се јавност одмори од мене после девет влада у којима сам учествовао. И да сам био најбољи, а нисам, досадио бих људима.

СДПС је учествовао у међустраначком дијалогу на оба колосека, како вам се чине предложена решења?

Ми смо дали сасвим конкретне предлоге за побољшање изборног процеса, чак смо предложили и конкретна решења кроз нови модел изборног закона. Коначна верзија документа који су предложили европски посредници представља на неки начин сублимацију оног што се могло чути кроз дијалог, а истовремено и компромис онога што смо имали до сада и онога што су били захтеви опозиције. Моје уверење је да ће овога пута комплетна опозиција учествовати на изборима.

Имате ли утисак да је овај дијалог допринео побољшању атмосфере у друштву?

Искрено, немам тај утисак. Плашим се да је наш проблем дубљи него што су изборни услови о којима се разговарало. У вредносном смислу друштво је прилично подељено, али већи проблем од тога је острашћеност која се манифестује на сваком кораку. И то се са политике преноси и на остале сфере друштва. Дугорочно, то може да буде огроман проблем за сваку власт.

Шта је по вама узрок агресивности у комуникацији, пре свега на политичкој сцени, и одсуства елементарне пристојности да се неистомишљеници међусобно саслушају?

Јако је опасно ако се страначка политика претвори у арену у којој је императив да противника морате да нокаутирате да бисте га победили. Друго, друштвене мреже узимају свој данак, стварајући готово ратничку атмосферу, где свакоме можете да кажете свашта, без икаквих последица. Треће, традиционални дефицит политичке културе, ненавикнуте на демократске дебате, без вређања и повишених тонова, свакако сад показује размере те агресивности у комуникацији. Постало је неважно шта се говори, већ ко говори. Ово је последњи тренутак да странке поред политичке улоге коју имају преузму и еманципаторску мисију, афирмишући другачији модел политичког понашања.

Били сте део постпетооктобарске власти, а и ове и учествовали на изборима, мислите ли да су изборни услови проблем или нешто друго?

Изборни услови свакако не могу бити главни узрок овакве атмосфере. То је жива ствар и увек постоји простор за побољшања. Много већи проблем представљају све већа апатија и незаинтересованост људи за политички ангажман. А они који се и одлуче за то углавном наступају са десничарских позиција, често заступајући и екстремна стајалишта, што је, видели смо, у последњој деценији био и тренд у Европи. Али можда и највећи проблем у свим земљама овог региона је губитак средње класе, која је у сваком друштву мотор демократског развоја.

Опозиција која је бојкотовала претходне изборе оптужује власт за диктатуру, медијски мрак, никад горе стање у Србији и удаљавање од Европске уније, мислите ли да се Србија удаљава од ЕУ, или је проблем у ЕУ која није расположена да прима нове чланице?

Свака земља региона, укључујући и Србију, на путу ка ЕУ мора да испуни одређене услове који су познати, с тим што ми имамо и додатни услов и вероватно главни за улазак у ЕУ, а то је решавање проблема Косова. Међутим, у овом тренутку свакоме је јасно да у ЕУ не постоји спремност за проширење, посебно код појединих земаља као што су Француска, Холандија, Данска. А да се не лажемо, ни код доброг дела осталих земаља не влада одушевљење за пријем нових чланица. Видело се то и на недавно завршеном самиту ЕУ – западни Балкан на Бледу, који је по мом мишљењу завршен потпуним дебаклом. Њихова главна теза је да „Европа не може бити већа пре него што постане јача”. И док год се та синтагма не промени, не верујем да ће се вратити ентузијазам за преко потребне унутрашње реформе, које ће убрзати наш пут ка Европи. Очито је да ће то бити дужи пут него што смо предвиђали, али без обзира на то, улазак у ЕУ треба да остане наш апсолутни спољнополитички приоритет. Алтернатива томе је још гора и неизвеснија јер не смемо остати „чардак ни на небу, ни на земљи”.

Брину ли вас збивања у вези са Косовом и Метохијом и Републиком Српском, могу ли она дестабилизовати и Србију и регион, како решити ово подизање тензија?

Тренутно стање у региону је такође последица кризе вођства, лидерства и ауторитета ЕУ. Након сваког инцидента или кризе ми имамо иста саопштења и позиве на уздржаност обе стране, без обзира на то ко је узрочник тих инцидената. Као да се исто саопштење шаље само с различитим датумима. Посебно је то сада изражено, док постоји један приличан вакуум у међународној заједници због одласка Ангеле Меркел, недостатка нове владе у Немачкој и председничких избора у Француској следеће године. Очигледно је да се Европа бави више собом него регионом, што је логично, а ми сами очито нисмо у стању да пронађемо решења за проблеме које вучемо из прошлости.

Спремате ли се за изборе, хоћете ли опет у коалицију са СНС-ом, јесте ли разговарали о томе и о председничком кандидату?

Очекујемо званичне разговоре са СНС-ом као нашим досадашњим коалиционим партнером. Имали смо сасвим добру сарадњу у протеклом периоду, али наставак сарадње зависи искључиво од одлуке СНС-а, у ком формату ће они изаћи на изборе.

СДПС се активно укључио у кампању за вакцинацију, како гледате на позиве појединих странака, али и лекара да се људи не вакцинишу?

Враћамо се на почетак приче. Овде није само проблем што половина становништва неће да се вакцинише већ и што је та половина спремна до судњег дана да вам износи аргументе да су у праву. И ту нема никакве ни расправе ни дебате. Неће да приме вакцину јер не знају њен састав, као да знају састав паштете коју једемо, кечапа, мајонеза, бурека... Да ли то значи да би за сваку храну коју конзумирамо прво требало да знамо њен састав и како се спрема та храна? Сви би помрли од глади да је тако. Реално, то нико не ради. Мислим да нема човека који не зна некога ко је умро од короне. И ако то није довољно да се људи вакцинишу, онда не верујем да било која кампања то може да промени.

Одлука о кандидатури кад буду расписани избори у ФСС

Једно време у медијима сте били само због фудбала, зашто сте се толико тиме бавили и шта је било с кандидатуром за председника ФСС?

Сама најава да размишљам о кандидатури изазвала је такве отпоре, не према мени лично, него према идеји било каквих промена или реформи. Задржавање статуса кво је и у фудбалу идеал и циљ већине у фудбалској организацији. Зато није ни чудо што каскамо за другима на међународном плану и углавном тапкамо у месту на домаћем терену. Када буду расписани избори у ФСС, донећу одлуку да ли да се кандидујем или не.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Moguće je, ali džabe. Ovakva opozicija će samo dati legitimitet izborima.
boza
Samo bi vakcinisanima trebalo dozvoliti da glasaju.
Nisu to izbori nego obicno glasanje
Na izborima se moze promeniti vlast za neku potpuno drugaciju a glasanje je samo formalnost u potvrdjivanju postojece. U nasem drustvu nema opozicionih partija, svi su deo iste cirkuske trupe. Sto je nebrojeno puta dokazano od 5. oktobra naovamo.
ZLATKO S P
Ljaic ,, Сматра да су европарламентарци који су били посредници у међустраначком дијалогу сублимирали све предлоге које су чули и дали компромисни предлог " Pa Predlog ima i mnozinu ; Predlozi . Pa od koga ? Srbija nije , ni clan EU ! Srbija , uhvatila se za tu EU ,, Kao Pijan za Plot " ; Zar ne cujete , il ne vidite , kako Madjarsaka i Poljska brane njihov nacionalni identitet ,Tradiciju , Veru i Kulturu jer je stvarana vekovima , i nece da je izgube za par decenija !
boza
Madjarima i Poljacima ako je do nacionalnog identiteta neka raspisu referendum i neka izadju iz EU. Sta je problem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.