Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откриј Милоша Црњанског

Овогодишњe обележавање данa рођења великог писца увод je у богат програм манифестација које ће у наредним месецима у његову част организовати КЦВ „Милош Црњански”
Милош Црњански (Фото Википедија)

Културни центар Војводине „Милош Црњански” ће данас од 12 часова у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду обележити дан рођења Милоша Црњанског мултимедијалним програмом у ком ће учествовати Настасја Писарев, креаторка програма, и млада глумица Јована Берић. Овогодишњe обележавање данa рођења Милоша Црњанског je увод у богат програм манифестација и различитих мултимедијалних садржаја које ће у наредним месецима у част овог великог писца организовати КЦВ „Милош Црњански”.

Присутнима ће се обратити Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, и Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”. Скупу ће присуствовати директори других културних центара у Војводини, а после њега биће одржан неформални разговор о могућим перспективама будуће сарадње.

Милош Црњански је рођен у Чонграду 26. октобра 1893, у осиромашеној грађанској породици. Одрастао је у Темишвару за који је писао да је у његово време био варош раскошна, модерна: „Темишвар је тада нагло растао и каруце су у њему трчале на гуменим точковима, а било је међу њима већ и првих аута. Жене су се облачиле по последњој моди из Париза, увезеној преко Беча, а над великим женским шеширима, имали смо и прелетање првог аероплана.”

Прву песму „Судба” Црњански је објавио у сомборском дечјем листу „Голуб” када му је било 15 година, а за њу је много година касније написао да је то можда „било доста”.

По завршеном школовању у Темишвару, у лето 1912, уписао је Експортну академију у Ријеци, а после тога је прешао на студије у Беч. Било какве даље планове о будућности прекинуо му је Први светски рат, у ком је, у аустроугарској униформи, испрва послат на галицијски фронт. „Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени”, писао је Црњански много касније. Крај рата дочекао је на италијанском фронту, после доста времена које је провео у војној болници у Бечу.

После рата, у Београду је уписао упоредну књижевност код Богдана Поповића. Повратак из рата Црњански је назвао најтужнијим доживљајем човека, и о томе писао у својој песми „Пролог”, инспирисаној Хомеровом „Одисејом”.

Радио је као професор у гимназији, али и као новинар и уредник.

Од 1935. и 1941, био је у дипломатској служби у Берлину и Риму, где је дочекао почетак Другог светског рата. Поратне године провео је у Лондону, у емиграцији, сматрајући да није безбедно да се врати у комунистичку Југославију. У Србију је коначно дошао 1961, одрекавши се британског држављанства које је у међувремену добио. Умро је у Београду 1977. године.

Све што је писао било је натопљено дубоком лириком која и поред меланхолије носи вечну слутњу светлости, а иза њега остала су велика дела српске књижевности – од романа „Дневника о Чарнојевићу”, обе књиге „Сеоба”, „Романа о Лондону”, преко поезије – збирке песама „Лирика Итаке”, и две велике поеме „Стражилово” и „Ламент над Београдом”, до путописних текстова попут „Писама из Париза”, „Љубави у Тоскани” и многих других.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.