Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шест година борбе ДФ за бољу Црну Гору

Шаторско насеље испред парламента, које је уз пребијање демонстраната у октобру 2015. растурила полиција, било је увод у промене
Андрија Мандић обраћа се окупљеним грађанима 24. октобра 2015. (Фото: ЕПА/Борис Пејовић)

Подгорица – Велика политичка битка која је, сада је извесно, суштински променила Црну Гору почела је у Подгорици пре шест година, испред скупштине. Демократски фронт (ДФ), тадашњи најјачи опозициони савез, а сада најбројнији посланички клуб владајуће већине, започео је велике протесте. Они су трајали неколико месеци, а присталице опозиционих партија подигле су на булевару испред скупштинског здања „шаторско насеље”, које је полиција брутално порушила и обрачунала се с демонстрантима.

Тада су пребијене и ухапшене десетине грађана, међу којима су били и лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, који су оптужени да су тим протестима у ствари припремали државни удар. Суђено им је дуже од три године с осталим „завереницима” против режима Мила Ђукановића и суд их је осудио на укупно 70 година робије. Нешто касније, та пресуда је поништена и цела ствар је враћена на почетак.

„Иако ДФ није имао подршку тадашњих других опозиционих странака, имао је снажну подршку народа који, како тада, тако и данас, стоји уз оне који га никад нису издали и изневерили. ДФ је и пре тога био симбол борбе против Демократске партије социјалиста (ДПС), а након протеста се знало да се та борба може завршити једино обарањем последње диктатуре у Европи”, каже за „Политику” Андрија Мандић, један од лидера ДФ-а и председник Нове српске демократије.

ДФ се на тим протестима борио за основне демократске принципе – прелазну владу, чишћење бирачког списка, за организацију првих поштених избора у Црној Гори.

„За разлику од протеста ДФ-а, недавно смо видели на који начин и с којим мотивима су одржани протести бившег режима, који је данас опозиција. Ту је било свега осим демократских захтева, а њихова сврха је била рушење државе Црне Горе, њеног Устава, обрачун са СПЦ и да се грађанима одузме основно право – да присуствују једном значајном верском догађају. То је оно што чини огромну разлику између протеста ДФ-а и ових на Цетињу, које је организовала бивша режимска клика”, оцењује Мандић.

Додаје да ДФ није устукнуо ни након полицијског терора, него је чак и из те позиције наставио да притиска и напада режим, све до коначне победе 30. августа прошле године.

Милан Кнежевић, један од лидера ДФ-а, рекао нам је да је ДФ на сваком месту, од улице до судница и скупштинске сале, пружао отпор, и тај континуитет борбе и непоколебљивости утабао је пут за коначну победу опозиције.

„Међутим, режим је побеђен, али није срушен. На ДФ-у је да доврши тај посао, јер судећи према ономе што гледамо у протеклих годину дана, то не може урадити влада (Здравка) Кривокапића, у којој нема ДФ-а, а у којој су и неки који су до јуче били уз ДПС и сателите. Бивши режим мора бити побеђен тако да више никад не буде у могућности да отме државу и криминализује друштво. То је обавеза и обећање пред десетинама хиљада оних који су увек били уз нас и пред онима који више нису с нама, а који су били у првим редовима борбе за слободу Црне Горе”, каже Кнежевић.

По речима лидера Покрета за промене Небојше Медојевића, „већина народа још чека да се исправи неправда и дискриминација коју је спроводила бивша власт”. Напомиње да је „посебно српски народ прошао тешку голготу и очекивао да нова влада исправи бар део тих неправди”.

„Из разговора с тим људима сазнајемо да они којима смо дали мандат да саставе Владу Црне Горе не само да ништа нису урадили, него ове јунаке те велике борбе не желе да приме чак ни на разговор у оне кабинете у које су се незаслужено уселили након велике народне победе”, огорчен је Медојевић.

Како каже, колика је незахвалност владе према онима који су донели промене, говори и чињеница да су они који су тај исти народ пребијали октобра 2015. напредовали у сектору безбедности, уместо да буду трајно уклоњени из службе, као и њихови налогодавци из политике.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.