Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли папа Фрања „укорити” Бајдена

Сусрет једног од најрелигиознијих америчких председника с папом дешава се у тренутку кад конзервативни бискупи траже да се првом човеку САД забрани причешће због залагања за права жена на абортус и за истополне бракове
Папа Фрања говори у Конгресу 2015. у присуству потпредседника САД Џозефа Бајдена (Фото: EPA-EFE/Drew Angerer)

Двојица најпознатијих римокатолика на свету, папа Фрања и Џозеф Бајден, састаће су Ватикану у петак уочи два важна међународна скупа на којима ће учествовати амерички председник – самита Г20 у Риму и климатске конференције у Глазгову.

Биће то четврти сусрет две веома блиске особе, јер је папа Фрања после смрти Бајденовог сина Боа (46) од тумора на мозгу 2015. године лично тешио породицу тадашњег потпредседника САД.

Али, први одлазак у аудијенцију код папе (после Џона Кенедија) другог католичког шефа америчке државе имаће овог пута велики политички, али и верски значај. Иако се очекује да ће двојица лидера разменити мишљења о климатским променама, сиромаштву и борби против ковида 19, биће то сусрет две личности које су због својих либералних ставова стекле много заједничких противника у конзервативном делу Католичке цркве у САД.

Због Бајденовог отвореног залагања за право жена на абортус, многи бискупи у Америци су готово затражили његову „екскомуникацију” из цркве претећи му забраном приступања светој тајни причешћа.

Непуне три седмице после Бајденове посете Ватикану амерички бискупи се састаjу на конференцији у Балтимору, на којој ће се, између осталог, расправљати и о захтеву конзервативног крила цркве да се јавне личности које заговарају побачај одлуче од примања овог сакрамента. Иако се у радном документу, као својеврсном духовном укору, нигде не помиње Бајденово име, јасно је да су поступци првог човека САД инспирисали оне који су радили на овом папиру.

„То је више него срамотно”, каже за АП Масимо Фађоли, професор теологије на Универзитету Виљанова у Пенсилванији. Овај аутор књиге „Џо Бајден и католицизам у САД” истиче да то што раде поједини бискупи није ништа друго до чин застрашивања. „Они бране америчком председнику приступ светим тајнама кријући се иза папе. Тако да је морао да стигне сигнал из Ватикана да то што раде није нимало мудро”, истиче Фађоли.

Папа се држи хришћанске доктрине да је абортус убиство, а истополни бракови грех, али је упозорио америчке прелате да од причешћа не праве „политичко оружје”. Први човек римске курије рекао је да је хостија која представља тело Христово „хлеб грешника”, а не „награда свецима”, наглашавајући друге Бајденове квалитете као католика: залагање за заштиту животне средине, борбу против расне неправде и сиромаштва.

Кад су папу недавно упитали да ли би Бајдену и његовим политичким истомишљеницима требало ускратити причешће, он је избегао да одговори са „да” или „не”. Поручио је да бискупи морају да служе таквим људима са саосећањем и нежношћу. Поглавар католика јасно је ставио до знања да неће избегавати америчке политичаре који не деле његова верска уверења. Тако је папа 9. октобра у Ватикану примио председницу Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси, чије је заговарање права на абортус разгневило Салватореа Кордилеонеа, надбискупа њеног родног града Сан Франциска.

Право на побачај није једино спорно питање због којег су Бајден и део католичке цркве у САД на „ратној нози”. Амерички председник је снажан присталица предложеног Закона о равноправности, који би проширио федералну заштиту грађанских права ЛГБТ+ особа широм земље. Бискупи упозоравају да би такав нацрт закона, који је заглавио у Сенату, нарушио верску слободу цркава и појединаца који се противе истополним браковима и политикама које бране права трансродним особама.

Џозеф Бајден се сматра најрелигиознијим америчким председником у последњих неколико деценија. Ретко пропушта мису, не одваја се од бројанице свог покојног сина, често цитира Свето писмо и на радном столу у Овалном кабинету држи фотографију једног од сусрета с папом Фрањом. Али због политичких ставова који су супротни католичком учењу често је долазио у конфликт с неистомишљеницима. Због тога ужива подршку само половине америчких католика. Онима који су му замерали залагање за абортус и истополне бракове Бајден је својевремено изнервиран одбрусио: „Следећем републиканцу који ми каже да нисам религиозан, гурнућу бројаницу у уста”.

Чед Пекнолд, професор теологије на Америчком католичком универзитету у Мичигену, сумња да ће се током сусрета у Ватикану папа Фрања спорити с Бајденом због његове подршке праву на абортус, али сматра да би многи католици, укључујући и бискупе, можда желели да се то догоди.

„Мислим да верници имају право да се томе надају и да изразе забринутост за душу председника Бајдена”, истиче Пекнолд.

Ако ништа друго, по мишљењу овог америчког теолога, сусрет Бајдена и папе Фрање могао би да нагласи колико је хитна потреба да се дође до осмишљеног становишта о томе како би бискупи требало да реагују на политичаре који јавно презиру учење цркве док чекају у реду за причест.

Пред­се­да­ва­ју­ћи Пред­став­нич­ког до­ма Џон Бој­нер, па­па Фра­ња и Џо­зеф Бај­ден у Кон­гре­су 2015.
(EPA-EFE/Mic­hael Reynolds)

Сусретао се с тројицом папа

Први сусрет с папом Џозеф Бајден је имао као 37-годишњи сенатор. Папа Јован Павле Други га је позвао на разговор 1980. године, пошто је написао рад у којем је анализирао шта би се могло догодити с Пољском уколико дође до колапса совјетског источног блока. Како је Бајден причао за „Њуз џорнал”, из Делавера је с Јованом Павлом разговарао 45 минута, док су папини помоћници неколико пута улазили не би ли прекинули састанак. С папом Војтилом се током његовог понтификата видео још неколико пута.

Са следећим поглаваром Католичке цркве Бенедиктом Шеснаестим, сада већ као потпредседник САД, Бајден се састао 2011. године. У једној публикацији америчких језуита рекао је да су разговарали о католичкој доктрини и да ли је треба наметати свакоме, посебно када је реч о абортусу.

„Било је то као да сам се вратио на час веронауке”, присетио се Бајден у једном интервјуу 2015. године додајући: „И успут, Бенедикт није осуђивао. Био је отворен. После те дискусије отишао сам оживљен.”

Са садашњим папом Џозеф Бајден се састао три пута. Први пут 2013. године, када је Фрања устоличен, затим 2015, године током његове посете САД и 2016, кад је Бајден у Ватикану учествовао на конференцији о регенеративној медицини.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Diskusija, iz Hrvatske
Bravo američki biskupi! Oduzimanje prava na sakramente (među inima i pričest) je zadnja crta obrane, ali ako ništa ne može pomoći da usijane glave shvate svu monstruoznost pobačaja - zločina i protiv Boga i čovjeka - onda nema druge. Pročitao sam negdje podatak da je u Americi od 50-ih do 2000. napravljeno između 40-50 milijuna pobačaja.
Mustafa Aga
Kako moze Bajden da bude pobozan Katolik kada se zalaze za stvari koje su stogo zabranjene od nashega Tvorca, Uzvishenog Boga...Moze takva osoba da veruje u postojanje nashega Tvorca, Uzvishenog Boga ali tu i prestaje poboznost takve osobe...On ne veruje da kao Katolik treba da se drzi zapovesti koje je nash Tvorac dao u Bibliji...!!!
Milan Dorcolac
U Americi Drzava i Crkva su odvojene, a Bajden je predsednik Drzave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.