Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Репрезентативна дела уз колекције Музеја града Београда

Радови наших великана сликарства, из Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950. и Збирке за ликовну и музичку уметност од 1950, складно су уклопљени у простору Конака кнегиње Љубице
Петар Лубарда, „Зора над Београдом”, 1971. Милош Бајић, „Композиција”, 1950. (Фото: М. Димитријевић)

„Избор слика из уметничке колекције Музеја града Београда” наслов је изложбе која се угодно угњездила, ефектно осветљена, у полумраку доњих просторија Конака кнегиње Љубице. Дела је 34, сва потичу из две музејске збирке ове куће – Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950. и Збирке за ликовну и музичку уметност од 1950. године (у обема се чува више од 8.500 предмета) – и будући да овако нису могла да се виде сигурно преко десет година требало би искористити шансу до краја овог месеца и обићи поставку.

Радове великана наше уметности складно су усклопили једне са другима и са самим простором Исидора Савић и Предраг Ђидић, кустоси Музеја града Београда и аутори изложбе, и како кажу, она је део кампање отварања музејског депоа за јавност, која траје већ неко време.

Одабрана дела немају претензију да послуже за нормативно ишчитавање развојних уметничких токова већ се могу посматрати као презентација једног малог издвојеног сегмента стваралаштва истакнутих појединаца који су својим деловањем обележили уметност свог времена, попут Бете Вукановић, Видосаве Ковачевић, Надежде Петровић, Ђорђа Крстића, Косте Миличевића, Пашка Вучетића, Ристе Вукановића, Милоша Голубовића, Мила Милуновића, Милана Коњовића, Петра Добровића, Саве Шумановића, Јована Бијелића, Љубице Цуце Сокић, Павла Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Стојана Аралице, Милоша Бајића, Миодрага Б. Протића, Недељка Гвозденовића, Марка Челебоновића, Вере Божичковић-Поповић, Лазара Возаревића, Ивана Табаковића, Стојана Ћелића, Предрага Пеђе Милосављевића, Петра Лубарде, Чедомира Васића, Марије Драгојловић, Боре Иљовског и Предрага Нешковића.

– Избор дела сведочи о репрезентативном карактеру уметничке колекције Музеја града Београда, указује на њен значај, осликан је и тематско-стилски плурализам радова, а истакнут је и потенцијал за разумевање не само слојевитог развоја уметничке сцене Београда већ и уметничких дешавања и феномена који су обележили српску и југословенску уметност 20. века – кажу за наш лист ово двоје кустоса након успешног отварања изложбе.

Свако уметничко дело има одређени значај, додају они, али ипак предочавају нешто више детаља о појединим сликама које су посетиоци у прилици да виде.

– Крстић, чија су изложена „Аласка врата” из 1906, убраја се у ред знаменитих уметника, минхенских ђака, који су активно учествовали у креирању уметничке сцене у Београду и Србији крајем 19. и почетком 20 века. Његовом последњем, београдском периоду стваралаштва припада и ова мртва природа, дело монументалног формата настало на основама минхенске концепције слике, у духу тамног, атељерског сликарства. Потом ту је Шумановић, током чијег првог студијског боравка у Паризу, који обухвата временски распон од 1920. до 1921, настаје „Композиција” из 1921. Изразита геометризација и монохроматски третман боје одликују приказ три женска и једног мушког акта, смештених у идиличан шумски крајолик. Назнаке заобљених контура задржане су у композиционој структури фигура, док је геометријска разградња форме спроведена у приказу предела – започињу наши саговорници додају:

– Малом броју уметника који су током педесетих и шездесетих година својим стваралаштвом уносили нови ликовни израз у српску модерну уметност припадао је и Бајић. Апстрактном периоду његовог стваралаштва, до којег је дошло постепено, припада и дело „Композиција” из 1959, лишено сваке предметне асоцијативности, изведено наглашеним потезима и густим слојевима бојене пасте, контрастима црне и црвене, тамне гаме са акцентима чисте боје, којима Бајић, у процесу истраживања колористичких односа и материје слике, композиционо сажима у јединствену целину своје идеје и импулсе. Наравно, незаобилазан је и Лубарда, који током шездесетих и седамдесетих година, инспирисан путовањима по свету, у своју иконографију уводи различита митолошка бића. Дело „Зора над Београдом, из 1971. припада позној фази његовог опуса, у њој на посебан начин постиже асоцијације призора пејзажа и наговештава контуре митолошких фигура, у овом случају силуете Пегаза у лету над Београдом, који готово да превазилази формат подлоге на којој уметник делује свом снагом сликарског израза.

Из овог музеја најављују и да ће током децембра месеца бити реализована још једна изложба у Конаку књегиње Љубице на којој ће бити изложена уметничка дела академских сликара Здравка Вајагића и Хелене Шипек, такође из њихове колекције.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.