Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За викенд враћање часовника један сат уназад

(Фото Пиксабеј)

Летње рачунање времена у Србији и земљама Европе престаје у недељу 31. октобра када се часовници враћају један сат уназад, са 3 на 2 часа.

У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи - бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.

ЕУ је међутим одлучила да због изостанка веће користи од тога, 2021. године одустане од померање сатова двапут годишње, препуштајући чланицама да одлуче да ли ће тада трајно усвојити „летње” или уобичајено - „зимско” рачунање времена.

Државе чланице ЕУ вратиће и ове јесени часовнике за један сат унатраг, јер нису постигле сагласност о предлогу Европске комисије од пре три године да се укине сезонско померање сата последње недеље у марту, односно у октобру.

Предлог је 2019. подржао Еворопски парламент, али треба да га усвоје државе чланице, преноси Бета.

Европски министри саобраћаја одлучили су у децембру 2018. да одложе одлуку о укидању сезонског померања сата до 2021. али се након тога ништа није догодило по том питању.

Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно летње или зимско време зависи од њеног географског положаја па договор о предлогу ЕК неће бити једноставан.

У ЕУ постоје три временске зоне и највећа је средњоевропска од Пољске на истоку до Шпаније на западу.

Када би све земље из те временске зоне трајно прешле на пример на летње рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином преподнева, а на северозападу Шпаније око 10 сати.

У случају да узму зимско као трајно време, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у 3.15, а у Берлину у 3.44.

С друге стране, када би земље на западу и северу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације јер би на пример Француска и Немачка спадале у две различите временске зоне.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Видела жаба... тако и ми. Када је уведено померање сата још увек смо радили од 6, 7 или 7,30, а скоро нико од 9 до 5. Ни до дана данашњег није боља ситуација, а ми се држимо тога к'о пијан плота због Европе. Никакве уштеде, а много стреса за људе. Још када су почели са тим у Европи њихови стручњаци су утврдили да је, у времену померања сата, повећан број повреда на раду. Њима је требало дуго да се одрекну тога (одложено због короне), а колико ће нама требати?
Nenad M.
Pošto ga u nedelju vratimo na naše vreme, ostaviti sat na njemu i ne pomerati ga više. Neprirodno je da mi u 6:30 bude mrkli mrak, a Sunce ne nalazi u zenitu u podne. Neka se Nemci koji diktiraju čitavu priču nauče da koriste "dual time" (svaki plastični sat digitalac ga ima).
Peticija da se vreme ne pomera
A bre više sa tim pomeranjem, gde i kome se obratiti da se usvoji da se vreme ne pomera, ionako je katastrofično još sad ovo ponovo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.