Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француски књижевни часопис посвећен Данилу Кишу

Данило Киш (фотодокументација Архипелага)

Недавно објављен септембарски број угледног књижевног часописа „Atelier du roman” (Радионица романа) из Париза у целини је посвећен лику и делу Данила Киша, саопштила је издавачка кућа „Архипелаг” из Београда.

Објављен под насловом „Данило Киш или Глас уметности”, овај број француског магазина доноси и два Кишова есеја из прве половине осамдесетих година - „Хомо поетикус, упркос свему” и „Савети младом писцу”.

Поред тога, овај лист објављује текстове о Данилу Кишу (1935-1989) и његовој књижевности чији су аутори француски, амерички, немачки, шпански, италијански, мађарски, румунски, српски, као и аутори из бивше Југославије, преноси Танјуг.

Међу писцима тих текстова налазе се истакнути - Миљенко Јерговић, Мухарем Баздуљ, као и Ги Скарпета, Илма Ракуса, Кристијан Салмон, Норбер Чарни, Антонио Муњоз Молина, Џон Кокс, Жан Пјер Морел, Викторија Радич, Марк Томпсон, Катарина Волф-Грисхабер, Симона Карета, Ивана Велимирац, Александар Костић, Филип Чоловић.

Како наводи књижевни критичар и есејиста Лакис Прогуидис, у свом уредничком уводу, књижевник Данило Киш, што време више пролази, постаје све актуелнији.

Уредник, који је и сам аутор једног од есеја у овом издању часописа, подсећа да су Кишу посветили осми број издања у јесен 1996. године.

„Сада му се још једном враћамо, да наставимо да учимо од једног од највећих писаца двадесетог века. И наставићемо свакако да разговарамо о њему”, речи су уредника књижевног магазина „Atelier du roman”.

Данило Киш се сматра за једног од најзначајнијих српских књижевника 20. века, а у свом опусу је стварао романе, есеје, збирке прича, приповедака, поезије, био је и преводилац, као и дописни члан Српске Академије наука и уметности (САНУ).

Најпознатија дела су му - романи „Псалам 44” (1962), „Мансарда - сатирична поема” (1962), „Башта, пепео” (1965), „Пешчаник” (1972), збирке приповедака „Рани јади: за децу и осетљиве” (1970), „Гробница за Бориса Давидовича” (1976), „Енциклопедија мртвих” (1983), као и колекција полемика „Час анатомије” (1978).

Такође је писао и позоришне драме као што је „Електра” (1995), а има и збирку драма „Ноћ и магла” (1983).

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
U brilijantnom eseju „Knjiga kraljeva i budala“ Kiš detaljno istražuje poreklo i sudbinu „Protokoli sionskih mudraca“ (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala) štampana 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije, i antisemit – kopirajući Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskje“(1864.) kritika politike Napoleona III - u njemu nema Jevreja.
Dragomir Olujić Oluja
O čemu Vi to, g-dine Stokić? Može li bez filozofiranja? Ovde je reč – temu ste sami ‚namtnuli‘ – o „Protokolima sionskih mudraca“ (i pogromima nad Jevrejima širom sveta njima inspirisanim) i Kišovom, najblaže rečenom, neprimerenom eseju o tome naslovljenom sa „Knjiga kraljeva i budala“! Kakve veze sa time imaju Volter, Isidora Sekulić, Vinaver, Milan Kašanin... i njihov uticaj na „izgradnju mišljenja“ kod „dve generacije dece od 1990“?
zoran stokic
@Dragomir Olujić Oluja Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja jer bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka" (Volter). Kamo sreće da su naše dve generacije dece od 1990 čitale u školama (i) eseje Kiša, Isidore Sekulić "Elizabeta i Eseks", Vinavera "Šekspir sa minjušom", Milana Kašanina "Kamena otkrića",..,ne bi stasavala u konformiste i kiborge - u egoiste čija empatija teži nuli (pokazo covid
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.