Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паре за уметност

(Новица Коцић)

Био једном један мађионичар. Звао се Душко Трифуновић. Он је измислио и осмислио књижевну награду коју је назвао „Пар пур лар”. У његовом преводу: „Паре за уметност”. Парафраза од: Лар пур лар.

Доделио је три пута. Први пут награду је добио Ахмед Мухамед Имамовић, други пут Стеван Тонтић, трећи пут, 21. октобра 1971, награду је доделио Цвијетину Михајловићу, аутору овог подсећања, тада студенту Стројарског факултета у Ријеци, иначе родом из Смолуће (општина Лукавац, у Босни). Награду је додељивао младим песницима који обећавају.

Не знам шта је било с Имамовићем. Тонтић је одавно значајно име српске поезије. Ја сам остао на обећању. Док је мој омиљени маг из браварије хитао у поезију, ја сам се задовољио улогом доброг бравара који воли поезију. Могло је и моје машинство постати поезија, занимљив је то занат, али није ми се дало. Не знам да ли зла времена чине људе злим, или зли људи праве времена злим. Биће да се узајамно помажу. Тако ни моје машинство није постало поезија.

Душкова награда састојала се од 13.000 динара, тачније 1.300 жутих банки. И једног кључа, браварског, а звао се француски. И још неких ситница, а све спаковано у једну врећицу коју је сам сашио. Банке сам потрошио још као студент, кључ се негде загубио у многим сељакањима, само торбу још чувам. Да, значајна награда је била и самостално књижевно вече у препуној сали Народног универзитета у Сарајеву, и то уз пратњу великог гитаристе Ивана Калцине.

Која је била Душкова намера? Да укаже на милион и триста хиљада тада неписмених у БиХ. На сваких сто неписмених – један динар. Хтео је Душко да опомене због те невеселе чињенице, а успут подстакне афирмацију младог песника и утеши га што му је народ неписмен.

Племенита намера која, у битном делу, није имала ефекта. Народ је очито остао неписмен, а такав је и данас. Да је другачије, не би прошао како је прошао и не би у Босни већ дуже од четврт века управљали странци. Не знам за чије добро, али на штету народа БиХ, свакако.

Моја животна стаза је већ сада дужа од Душкове. Али кад се сетим тих дана испуњених надом, те Душкове вештине да на фин начин укаже на слабости и проблеме, енергије и несебичности које су исијавале, чини ми се да бих у једном дану могао препешачити Јаворину планину.

Цвијетин Михајловић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.