Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шмит у парламенту БиХ: Нисам ја Педи Ешдаун

Уз жаљење што нису присутни и посланици из РС и подсећање да је разлог за то њихов приговор на одлуку његовог претходника Валентина Инцка, то јест наметање закона о забрани негирања геноцида, високи представник је напоменуо како „намерава да се тај закон врати и разматра у парламенту”
Кристијан Шмит (ЕПА ЕФЕ -Ф.Д.)

САРАЈЕВО – „Парламент је право место на коме треба разговарати, тражити решења и делити добра искуства демократије”, изјавио је у Сарајеву Кристијан Шмит, високи представник у БиХ чију функцију, због начина његовог именовања, Република Српска не подржава. Уз позив политичарима у БиХ да се врате дијалогу, он је казао да је „боље да одговорни људи разговарају и одлучују, уместо што једни о другима дају коментаре  у медијима”.

У свом  првом обраћању  на седници  Представничког дома парламента БиХ, на коју нису дошли српски посланици (како из владајућих, тако и из опозиционих странака) јер поштују одлуке Народне скупштине Републике Српске, немачки дипломата подржао је дејтонску структуру БиХ, коју чине  три конститутивна народа и два равнопрвна ентитета. Он је рекао да „Дејтон није савршен”, али је и подвукао да „није добро дошао, нити је прихватљив” сваки покушај да се, како је  формулисао, униште достигнућа из протеклих 28 година.

Уз изразе жаљења што нису присутни и посланици из Републике Српске и подсећање да је разлог за то њихов приговор на одлуку његовог претходника Валентина Инцка, то јест наметање закона о забрани негирања геноцида, Шмит је напоменуо како „намерава да се тај закон врати и разматра у парламенту”. То треба, додао је он, да се односи и на закон о државној својини, пресуде Уставног суда БиХ И друга спорна питана, али за све то, према његовм речима, треба разговор и са српском страном.

„Неприхватјиво је да институције буду таоци. Сви који покушавају да се не фокусирају на стварне реформе , неће имати моју подршку”, поручио  је Шмит, наглашавајући  да грађани БиХ  заслужују бољу будућност, а не да страхују од рата.

Међународна заједница, која је посредовала у мировном споразуму разматра све могуће опције за решавање кризе у БиХ, наставио  је Шмит и истакао  да он, иако има бонска овлаштења, „још не размишља о томе”. Фокус у БиХ  морају бити економија и европске интеграције,  казао је он, додавши да није добра вест то што још увек није усвојен буџет БиХ за ову годину. Позвао је институције ЕУ да се активније укључе  у реформске процесе у БиХ.

На питања која  су му поставили шефови посланичких клубова, међу којима су  кључна била „шта још треба да се догоди у БиХ да би он реаговао”,  да ли је, „имајући у виду толерантан однос према онима који повлаче антидејтонске потезе,, спреман  у потпуности конзумирати своја овлаштења”, те да ли је „свестан да ће сносити одговорност за све што ће се, евентуално догодити у наредном периоду”, Шмит  је  одговорио, између осталог, да он није  Педи Ешдаун и да се нећемо  враћати у то време (Ешдаун је наметнуо висе од 100 закона)”.

Шеф Клуба посланика ХДЗ-а Никола Ловриновић упозорио је Шмита да је седица Представничког дома „сазвана мимо пословника и процедура”, те да је „све чешћа пракса бошњачкх политичара да повлаче званичне потезе који нису усаглашени, нити су у складу с пословником”. Одлуку о одржавању седнице донео је колегијум којим  је руководио председавајући Представничког дома Денис Звиздић, а коме нису присуствовали српски посланици.

Звиздићев заменик Небојша Радмановић (СНСД) сматра да је Шмит „свесно или несвесно упао у замку”, када је прихватио да се обрати  крњем сазиву Представничког дома, који је заказан  „нелегално и мимо пословника”.

Заседање у Сарајеву и Шмитово обраћање, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик окарактерисао је као „обично дружење” које су смислили они који сматрају д аим је Шмит од користи, „пре свих Бошњаци, а и Хрвати”, вероватно из неког практичног разлога.

„Бошњаци очекују да ће он урадити све што они желе, донети неке прописе и законе. Хрвати очекују да ће бити решен њихов проблем како би били равноправно заступљени”, изјавио је Додик новинарима на Палама, поручивши да „они могу да седе, али не могу да донесу ниједан закључак који би био обавезујући за Републику Српску”.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Глупости. Па демократија је доказала да у њој и са њом одлуке се доносе горе него у једнопартијским системима и унапред су извесније него у комунизму. Чим се успостави парламентрна већина одлуке више нису спорне. Ј ато зовем демократско једноумље.
Aco
Nije ga parlament ni doneo tako ga ti mozes ukinuti.Svi znamo da bi parlament federacije glasao protiv.
Trifun
VelikoBosnjacko Sarajevo,uz pomoc zapada(SAD/NATO),"step by step",pokusavaju da ostvare velikoBosnjacki ratni cilj-UNITRANU BiH.Cilj koji nisu ostvarili ratom,zahvaljujuci hrabrosti Srba u odbrani Republike Srpske..BiH je,posle 3 decnije,i dalje protektorat zapada,koji podrzava velikoBosnjacke aspiracije:Visoki predstavnici i strane sudije u Ustavnom sudu BiH,golom silom menjaju Dejton/Ustav BiH,umesto da ga brane..ZATO Bosnjaci ni ne pokusavaju da naprave dogovor sa komsijama Srbima i Hrvatima
Srdjan Loncar
U BH postoji 30 godina posle rata (kolonijalni) Gospodar, koji ima sva ovlascenja kao sto je imao Tito. On je (kolonijalni) Gospodar. Moze da skloni sa vlasti koga hoce, kad mu se cefne. Moze cak i da otvoreno donosi zakone! Moze da strpa u zatvor koga hoce! Tito je sve to morao da naredi iza zatvorenih vrata. Taj Gospodar ima platu kao Tito, ali fali Titova fasada: Treba izvoditi decu iz skole da masu zastavicama kad Gospodar dodje u BL, treba napraviti svecanost na stadionu za njegov rodjenda
Srdjan Loncar
Trebalo je da dodate "takozvani visoki predstavnik", jer nije odobren u UN propisanoj proceduri od strane UN SB. Takodje je trebalo da se kaze u clanku da je njegov prethodnik IZREKAO svoj "(koloniojalni) zakon", da ako odes u Sarajevo a samo si ranije izustio da se u Srebrenici nije desio genocid (sto su inace zakljucili najveci jevrejski forensicari, strucnjaci za holokaust), ako im se cefne - mogu da te strpaju u zatvor u trajanju od nekoloiko godina. Pa izvoli, ako si Srbin idi u Sarajevo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.