Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелено светло за конзулат Русије у Бањалуци

Скупштина РС није подржала вето који је српски члан потегао на последњој седници Председништва, желећи да остане при закључцима о неодлучивању на нивоу БиХ
Потпис: Без двотрећинске већине за Додиков вето у Председништву БиХ (Фото Скупштина РС)

Од нашег сталног дописника - Бањалука - Руска Федерација ипак ће отворити конзулат у Бањалуци. До неизвесности је дошло услед наизглед необичне ситуације који многи смештају у домен апсурда. Дозволу за отварање руског конзулата дали су пре десетак дана бошњачки и хрватски члан Председништва БиХ, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић. Међутим, Милорад Додик, српски члан, на седници тог тела уложио је вето и заједно са десетак других одлука трочланог тела које су донете прегласавањем, коначну реч препустио Народној скупштини РС.

Но, како су одмах објаснили званичници из РС, до парадоксалне ситуације, у којој се Додик тобож успротивио конзулату Русије у Бањалуци, је дошло јер је српски члан проценио да је то најбољи начин да се у исто време придржава одлуке Скупштине РС - да српски представници не учествују у одлучивњу у органима БиХ - а да одлуку о томе да ли ће и у којим случајевима бити направљен изузетак препусти посланицима републичког парламента. И сам Додик је пре седнице рекао да се „неће љутити” ако Скупштина РС не подржи његов вето, што се и десило, јер посланици нису двотрећинском већином подржали механизам заштите ентитетског интереса.

Наиме, због неслагања са наметањем решења о забрани негирања геноцида, српски представници не учествују у доношњеу одлука у Председништву, Савету министара и парламенту БиХ, изузeв у случајевима када је учешће неопходно због инетереса РС. У случају да Додик не дође на седницу, одлуке на том телу би могле бити донете од стране друга два члана. За Додикову одлуку о покретању вета гласала су 54 посланика, два су била против, што значи да није било двотрећинске већине за подршку за улагање вета. Недостајале су руке два посланика.

Додик је народне посланике пре гласања позвао на српско јединство и затражио да подрже вето на одлуке које сматрају штетним, а да пусте одлуке које су у интересу РС, попут отварања канцеларије aмбасаде Руске Федерације у Бањалуци и давања агремана за амбасадоре Доминиканске Републике, Бјелорусије и Азербејџана.

„Нећу се љутити ако парламент потврди одлуку друга два члана Председништва о отварању канцеларије руске амбасаде у Бањалуци јер сам од почетка учествовао у преговорима око тога”, рекао је Додик и појаснио да је гласао против ове одлуке из принципијелних разлога.

Додик је од посланика затражио да подрже његов вето по више тачака, најпре за оне које се односе на потписивање споразума између БиХ и Турске о безбедносној сарадњи, те споразума с Аустријом о решавању питања миграција. Рекао је да би Скупштина РС требало да подржи његов вето по питању споразума о граничним прелазима с Хрватском, те о споразуму о дигитализацији архивске грађе бивше Југославије.

Опозиција је бојкотовала седницу парламента, тврдећи између осталог да је била исувише брзо сазвана и да нису имали времена да се за заседање припреме па су напустили салу. Представници Скупштине РС наводе како ће због изостанка подршке на Додиков вето, кад је реч о питању споразума о граничним прелазима са Хрватском, бити оштећна Градишка (РС). Део аналитичара сматра да се „опозиција извукла из Додиковг загрљаја“ и задала му снажан ударац не подржавши његов вето, по први пут откако се користи овај механизам, док Милан Тегелтија, Додиков саветник, за портал бањалука.нет оцењује да је опозиција својим поступањем „пристала да Бошњаци одлучују о БиХ” и да се „Срби искључе из одлучивања и да то буде легално и легитимно”.

Председница РС Жељка Цвијановић је изјавила да је РС показала да није нижи ниво власти. Наиме, аргументација Сарајева у вези седнице најављене за средину новембра, на којој РС планира да врати поједине ингеренције, базира се на томе да „нижи ниво власти“ нема право да одлучује о компетенцијама виших нивоа. У РС пак истичу да Дејтонски споразум није тако устројио БиХ и истичу да то потврђује чињеница да Скупштина РС даје коначну реч на одлуке Председништва БиХ, док то исто по питању законодавства ради Дом народа БиХ, где српске делегате бира Скупштина РС, што, како наводе, говори о томе каква је хијерархија између органа и институција у систему земље.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Да ли би неко могао да објасни због чега би отварање канцеларије амбасаде Русије у Бањалуци представљало опасност за виталне интересе РС?
Родион
Опозиција се не може извући од одговорности бојкотујући предлоге само зато што долазе од Додика. Њихово неучешће у одлучивању у суштини има врло активно дејство и без икакве сумње је штетно по интересе Српске.Негласањем су практично изгласали да Додик у неким важним тачкама буде прегласан у Председништву. Вађење на немање довољно времена за припрему су дечији изговори, ако студент може да не спава пред испит, могу и посланици пред седницу. Ако ништа друго, пристојно су плаћени за то мало жртве.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.