Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ДОНОСЕ НАЈАВЉЕНЕ ПОСЕТЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА И КРИВОКАПИЋА

Србија жели договор о миру и стабилности у региону

Много је већи простор за договор с Кривокапићем јер он није антисрпски опредељен, наглашава Драгомир Анђелковић, док Рајко Петровић указује да Изетбеговић није човек дијалога и мира
Бакир Изетбеговић и Александар Вучић на једном од ранијих сусрета (Фото EPA-EFE/Koca Sulejmanovic)

Могући сусрет председника СДА Бакира Изетбеговића с председником Србије Александром Вучићем још није ни потврђен, а већ је изазвао пажњу јавности и допринео да један део бошњачке јавности оспе паљбу по Изетбеговићу, који је потврдио да ће отићи на евентуални састанак с Вучићем. Изетбеговић је прокоментарисао да му неће пасти круна с главе ако оде у Београд и додао да је спреман за сваки договор који може да спречи лош сценарио, али је већ у следећем јавном наступу поновио – да треба бити спреман и на рат. Готово истоветна, запаљива, реторика стиже и са других важних адреса у Сарајеву, па имајући у виду укупну ситуацију у Босни и Херцеговини и покушаје Републике Српске да врати део уставних овлашћења предвиђених изворним Дејтоном и непомирљив став представника Бошњака којима одређене западне силе дају ветар у леђа – поставља се и питање шта се може очекивати од посете Бакира Изетбеговића.

Треба приметити да је готово истовремено, али уз много мање буке, најављена и прва званична посета црногорског премијера Здравка Кривокапића, који ће, на позив премијерке Ане Брнабић, боравити у Београду 2. и 3. новембра. Спекулише се да би том приликом могао да буде потписан Темељни уговор са Српском православном црквом, мада је премијер Кривокапић пролетос најавио да ће овај документ бити потписан тачно 30. октобра, на годишњицу упокојења митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Аналитичар Драгомир Анђелковић, коментаришући овај својеврсни регионални политички десант на Београд, наводи да не треба мешати нити поредити евентуални састанак председника Вучића с Изетбеговићем и посету Здравка Кривокапића. Наглашава да постоји много већи простор за договор с Кривокапићем јер он свакако није антисрпски опредељен, већ супротно томе. С друге стране, Анђелковић сумња да ће Изетбеговић показати добру вољу или спремност за било какав договор. „Он ће доћи у Београд само да не би испало да неће да преговара и да није кооперативан”, изјавио је Анђелковић за „Политику”, наводећи да на Изетбеговићев став може да утиче само Турска.

Истраживач Института за европске студије др Рајко Петровић додаје да се поставља питање да ли ће уопште Изетбеговић отићи на састанак с Вучићем јер већ сада трпи огромне притиске од стране тзв. пробосанске опозиције у Сарајеву, која се, како каже, не разликује од власти када је реч о антисрпској реторици. „С друге стране, чак уколико до састанка и дође, Изетбеговић је већ једном показао на заједничком састанку с Вучићем и Драганом Човићем у Београду да на сваку реченицу која му се не свиди реагује импулсивно, агресивно и ван сваког протокола. Треба бити јасан и рећи да Бакир Изетбеговић није човек дијалога, а све говори да није ни човек мира”, наглашава Петровић у разговору за „Политику”.

Београд је, како сматра Драгомир Анђелковић, већ једном успео да се искристалише као регионални центар и као престоница која води политику компромиса. Због тога је Изетбеговић рекао да ће да разговара с представницима Србије, али, како сматра Анђелковић, то ће пре бити саботажа могућег договора. „Турски председник Реџеп Тајип Ердоган једини је који би могао да утиче на Изетбеговића да промени свој однос и да заиста сарађује”, наглашава Анђелковић. Додаје да је ситуација у Босни и Херцеговини забрињавајућа и да би могла да ескалира и подсећа да западни центри моћи подржавају њену централизацију. Због тога се Република Српска и представници хрватског народа осећају угрожено, па је сасвим разумљиво да је Милорад Додик био на састанку с хрватским председником Зораном Милановићем.

Рајко Петровић наводи да је званично циљ ове посете био проналажење мирног и компромисног решења за политичку кризу у БиХ, баш као и пре неколико недеља када је Милановић у Загребу угостио Бакира Изетбеговића. „Сматрам да већ неколико година постоји пристојна и здраворазумска комуникација између званичног Загреба и Бањалуке јер бошњачки унитаризам представља објективну опасност на терену и за Србе и за Хрвате. Могу рећи, у шаљивом тону, да бошњачки политичари треба да добију Нобелову награду за мир јер су успели готово немогуће – да својим агресивним приступом приближе Србе и Хрвате једне другима”, додаје наш саговорник. Подсећа да је Милановић на једном затвореном састанку, чији је снимак процурио у јавност, разматрао и могућност припајања Републике Српске Србији и кораке које би у таквом сценарију хрватски фактор у БиХ морао предузети. „Чини ми се да је Загреб спреман да пристане на Србију до Уне, на четрдесетак километара од Загреба, само да би заштитио Хрвате у БиХ, а тиме и своје шире националне интересе”, каже наш саговорник.

Додаје да Изетбеговић прети ратом већ годинама, а не само у последњих неколико месеци, када год постоји неки проблем у функционисању БиХ. На легитимне и легалне захтеве владајуће структуре у Републици Српској да се том ентитету врате изворне надлежности које јој по слову Дејтонског споразума припадају, подсећа Петровић, Изетбеговић одговара претњом физичке елиминације Српске. На исти начин одговара и на захтеве Хрвата. Због свега тога је, како сматра, тешко доћи до било каквог договора с Изетбеговићем јер СДА никад није одустала од своје унитаристичке и централистичке политике, још од оснивања 1991. године. „Тој, али и осталим релевантним бошњачким странкама не одговара ни постојећа Република Српска, с преко 80 одузетих изворних надлежности, а камоли Република Српска са сопственом војском”, додаје наш саговорник, наводећи да треба напоменути да је питање реформи унутар Босне и Херцеговине питање које се тиче и Србије и Хрватске као потписница Дејтонског споразума, али и земаља које су његови гаранти, попут Русије, која све више инсистира на јачању институционалних капацитета Републике Српске.

Раковић: Прилика да се поправе нарушени односи две братске државе

„Кривокапићева прва званична посета Београду прилика је да се поправе нарушени односи две братске државе”, прокоментарисао је за наш лист др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије, који сматра да је том нарушавању односа садашњи премијер Црне Горе дао иницијални и суштински допринос. „Уместо да прилике после пада Ђукановићевог режима крену набоље, нова Влада Црне Горе као да је тенденциозно показивала недобронамеран однос према Србији. С друге стране, Србија је Црној Гори само желела најбоље. Чини се да је устоличење митрополита црногорско-приморског на Цетињу био важан, а надамо се и преломан моменат за Кривокапића да разуме ко му жели добро”, рекао је Раковић и додао да је логично да Црна Гора коначно прихвати испружену руку братске Србије, али и српског народа у ЦГ.

Он сматра да је Кривокапић добио другу шансу да поправи однос са Србима и уважи српске националне интересе. Таква друга шанса, упозорава Раковић, ретко се пружа у политици и за све би било најлакше да је Кривокапић искористи. То би био природан расплет јер је Црна Гора историјска држава српског народа и нездраво је прећуткивати или сакривати ту апсолутну чињеницу.

С друге стране, Драгомир Анђелковић напомиње да треба разумети положај Здравка Кривокапића јер мора да води рачуна да се не замери западним центрима моћи који не желе да Црна Гора буде претерано блиска са Србијом. „Треба рационално посматрати ситуацију у којој се налази Кривокапић и мислим да ту постоји простор за договор када се ради о црквеном питању и односима две државе”, сматра Анђелковић и додаје да је реч о посети државне природе тако да је не треба везивати за однос црногорске власти са СПЦ, али не би искључио могућност да дође до потписивања Темељног уговора са СПЦ.

Рајко Петровић подсећа да је Кривокапић, уочи и након избора августа прошле године, најављивао да ће Београд бити једна од првих политичких дестинација које ће посетити како би побољшао нарушене односе две земље. „Знамо да се десило супротно, да је подржао независност тзв. Косова, да је сменио министра Лепосавића јер је бранио српски народ од жига геноцидног народа, али и да је допутовао у Београд без најаве, у касним сатима, како би вршио притисак на избор митрополита црногорско-приморског”, подсећа он, наводећи да је долазак Кривокапића у Београд добар потез јер постоји мноштво отворених питања – од Темељног уговора СПЦ и Црне Горе, преко пописа становништва у Црној Гори и положаја српског народа у тој земљи, па све до заједничких пројеката, попут ауто-пута и пруге Београд–Бар, које би требало реализовати.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

češnjak
Izetbegović je predsjednik SDA stranke koja nije u vlasti u Zenici, Tuzli i Sarajevu, tri najveća grada u kojima žive Bošnjaci. Nigdje i niko nije nikoga birao za predstavnika Bošnjaka. Kao ni Vučića za predstavnika srpskog naroda. Oni se mogu i trebaju dogovarati kao predsjednici stranaka, političari, ali ne u ime naroda.
Sasa
Ako se stvarno zeli dugoročan mir, jedino resenje je odvajanje Repuplike Srpske
zoran
У ком својству Изетбеговић да разговара са председником?
мак
Није проблем постићи договор, али је проблем како га практично примијенити. За Бакира који је васпитаван од оца исламисте договор је само средство да се превари непријатељ, што је у исламу не само дозвољено већ и пожељно. Сјетимо се Добровољачке или ако идемо мало даље у прошлост како су Турци на превару заробили и погубили последњег босанског краља.
plotice10
Buducnost Bosne i Hercegovine rjesavati samo u okviru zemlje, nikako u inostranstvu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.