Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фискални савет тражи да се не мења „швајцарска формула”

Евентуалне модификације важећег начина усклађивања никако не би требало спроводити без свеобухватних и сврсисходних анализа
(Фото Н. Марјановић)

Упркос чињеници да се не очекује да ће јавни расходи до краја године премашити оквир који је постављен октобарским ребалансом, као и да би раст БДП-а могао да буде између 6,5 и седам одсто, како у својој анализи потврђују из Фискалног савета, ипак остају неумољиви када је реч о промени „швајцарске формуле” којом би се пензије усклађивале на другачији начин него што је то сада.

Како се већ више пута у јавности могло чути савези пензионера Србије и Војводине предлажу влади да то усклађивање уместо садашњих 50 према 50, у наредној години буде 70 према 30 у корист раста плата. То би био начин да се заустави даљи пад удела пензија у просечној заради који сада за све категорије пензионера износи 45,4 одсто, показују статистички подаци Фонда ПИО од августа ове године.

Најмање учешће у просечној плати имају пољопривредне пензије од 19,5 процената, самосталне делатности 43,4 док је учешће код запослених 48,4 одсто, иако не би требало да пада испод 50 процената.

Наиме, како наводе у својој најновијој оцени ребаланса буџета пензије би по „швајцарској формули” требало да порасту 5,5 одсто.

– Препоручујемо влади да се доследно држи ове формуле приликом израде буџета за следећу годину. Евентуалне модификације које се све чешће помињу у јавности никако не би требало спроводити без свеобухватних и сврсисходних анализа, јер су пензије најосетљивији и највећи сегмент јавних финансија. Контрола раста пензија и плата у јавном сектору и у 2022. остаје главно сидро за вођење одговорне фискалне политике. Добра вест је да у 2022. постоји фискални простор за солидно повећање пензија и плата у јавном сектору – наводе у извештају из Фискалног савета.

Разлог за такав опрез представници Фискалног савета правдају тиме, да садашњи трендови привредне активности указују да је током трајања епидемије прогнозирање макроекономских индикатора и даље веома отежано и да су нагле промене тренда и те како могуће. На пример, уколико се убрзање инфлације отргне контроли, то би могло да има приметан негативан ефекат.

Тренутни трендови привредне активности указују на то да би (ако не буде неких већих шокова) раст БДП-а Србије у 2022. највероватније могао да буде између четири и четири и по одсто. Међутим, глобални економски раст у 2022. и даље је неизвестан и то може у великој мери да утиче на привредна кретања у Србији.

Осим могућих нових таласа пандемије и епидемиолошких ограничења, на успоравање глобалног привредног раста свакако може да утиче раст цена сировина (пре свега енергената), односно убрзање инфлације на светском нивоу. Због изражених глобалних неизвесности препоручујемо влади (као што смо то препоручивали и претходне године) да у својим прогнозама буде конзервативнија, да не планира раст БДП-а Србије у 2022. већи од четири одсто и да онда у складу с тим изради буџет за наредну годину.

И док се чека да се види шта ће влада рећи у вези са променом „швајцарске формуле” чињеница је да просечна пензија у просечној заради за све пензионере учествује са 45,4 одсто. Најмање учешће пензија у просечној плати је и даље код земљорадника – 19,5 одсто. Код пензионера фонда запослених учешће пензија је највеће 45,4, док је код самосталаца 43,4 процента.

Иначе просечна пензија износи 29.368 динара. Истовремено просек принадлежности пензионера Фонда ПИО запослених је 31.288 и ту пензију прима 1,4 милиона грађана. Око 103.000 најстаријих фонда самосталаца добија месечно по 28.160 динара. Док пољопривредници око 154.719 њих прима 12.619 динара.

Мањи износ од најниже пензије има 202.071 пензионер, а најнижи износ пензије 234.530 пензионера. С тим што пољопривредници добијају по 12.582,51 а запослени и самосталци по 16.004,68 динара.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kalimerović
Tuto kompleto- nepravda ali ima privilegovanih penzija koji nemaju ni polovinu staža običnih gradjana ali su jaki ko lavovi.
Mučenik
Лепо су средили пензионере, срам их било и власти и Фискални савет. Са некадашњих 70% просечне пензије у односу на просечне плате сада су просечне пензије спале на 45,4% просечне плате. Просечне пензије су осим у БиХ најниже у Европи. Проблем није измишљена “швајцарска формула”, проблем је у мозак они који воде рашуна о пензијама. Боје се да се не преједу пензионери, боје се властодршци
Penzioner u najavi
Kljucni faktori u ovakvim analizama su vrednosti pros. zarade i pros. penzije, a iste su POGRESNE. Umesto vrednosti pros. zarade, treba uzimati vrednost MEDIJALNE zarade jer ona daje realniju sliku. Ne moze se pros. penzija racunati tako sto se u obracun uzimaju i penzije onih koji su radili samo 15 g. sa min. uplatama, kao i onih koji su radili 45 g. sa velikim doprinosima. Ako zelite realnu vrednost prosecne penzije, onda u obracun mozete uzeti samo penzije onih penzionera sa punim penzijama.
Jelica
Sram da vas bude. Jedino na penzionerima treba štedeti. Sramota. Jedino penzioneri sav novac ostavljaju u državi za razliku od Vas mladi gospodine koji trošite po belom svetu. Sramota i državu jer je je otela deo penzija koje još uvek nije vratila.
Vojislav Guzina
Fiskalni savet je u pravu. Treba sačekati sa korekcijom formule dok se ne sagledaju bilansne mogućnosti u idućoj godini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.