Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истражено како загађене реке оштећују ДНК риба

Млада научница Јована Јовановић Марић награђена за највећи научни допринос из области заштите животне средине у Србији
Јована Јовановић Марић (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Млада научница Јована Јовановић Марић награђена је у новосадској фондацији „Доцент др Милена Далмација” за докторску дисертацију, урађену на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Њен рад се тиче загађења у равничарским рекама, а истраживала је оштећења на нивоу ДНК код риба. По оцени Комисије за доделу награда и стипендија ове фондације 2021, она је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине у Србији.

Део тог рада јесу и резултати из највеће светске експедиције на Дунаву „Џоинт Денјуб сурвеј”, која је укључила све подунавске земље, а Јована Јовановић Марић је била део нашег националног тима.

Награђена каже да јој је част да прими награду коју доживљава као потврду да је оно на чему се ради већ пет година запажено.

„Проблематика којом се ми бавимо није занимљива и значајна само са нас већ и за стручњаке из других области. Тема моје дисертације су испитивања осетљивости различитих тестова који се могу користити у мониторингу квалитета површинских вода. То је мали допринос научној заједници и научном раду зато што тренутно системи праћења квалитета воде заснивају се на праћењу пре свега анализа, односно хемијских агенаса који се налазе у води, и промена које се дешавају на нивоу организма, врста у воденим системима, у зависности од загађења. Ми смо направили мали искорак и пратили како то загађење утиче пре него што се одрази на нивоу популације, односно пратили смо ниво ДНК оштећења у акватичним организмима, конкретно на рибама. То може бити један од првих знакова промена у животној средини, односно утицаја загађења”, објашњава Јовановић Марић.

Њена дисертација гласи: „Процена осетљивости ин витро и ин виво тестова у екогенотоксикологији и формулисање смерница за њихову примену у истраживањима на великим равничарским рекама.”

На међународној експедицији Дунава, наш национални тим је имао, по речима ове научнице, ексклузивно право да приступи подацима о хемијским полутантима који су детектовани у Дунаву, Тиси и Великој Морави, а који се не прате редовним мониторингом.

„Тако да смо могли да баратамо тим подацима и извршимо процену стања еко-система у Србији, у зависности од тога шта се налази на води, како се то одразило на ДНК молекул риба. Оно што је највећи проблем код нас јесу нетретиране отпадне воде које се испуштају у животну средину. Из тог разлога, мислим да бисмо доста допринели побољшању квалитета уколико бисмо увели системе за прераду отпадних вода. Нажалост, тога нема и ми смо на основу хемијских агенаса које смо детектовали у води, видели нагли скок, повећање концентрације различитих полутаната који су токсични. Ми не правимо мониторинг и самим тим ни не знамо, немамо увид у то какво је стање, а заправо је прилично лоше. Једина добра ствар је што се велика равничарска река одликује великим протоком, тако да су саме концентрације ниске, али ако се свакодневно излажемо тим полутантима, то се задржава и у акватичним организмима и може довести до различитих последица код човека, с обзиром на то да ми конзумирамо рибу која насељава те воде”, прича награђена.

Награда „Доцент др Милена Далмација”, чији новчани део износи 80.000 динара, уручена јој је на свечаности у амфитеатру ПМФ-а.

Том приликом су уручена и посебна истоимена признања за докторску дисертацију која је дала велики научни допринос из области заштите животне средине. Признања су добила др Миња Богуновић („Уклањање бензофеноне и кофеина процесима пречишћавања вода”, ПМФ Нови Сад) и др Ивана Пајчин („Оптимизација услова и умножавања и примарног издвајања биомасе Бацилус ср. за примену у фитомедицини”, Технолошки факултет Нови Сад), уз 10.000 динара.

Фондација девет година подстиче младе научне истраживаче у области заштите животне средине, а носи име по доценткињи ПМФ-а која је трагично страдала у пожару у дискотеци „Контраст” 2012. године.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Zar mi nemamo brod koji služi upravo za svakodnevno uzorkovanje vode i ispitivanje kvaliteta? Molim novinare Politike da pronađu taj brod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.