Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србију стиже суперрачунар за вештачку интелигенцију

Уградња моћне машине у Државном дата центру у Крагујевцу биће обављена за око месец дана, најавила премијерка Брнабић
(Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Председница владе Ана Брнабић најавила је скори почетак развоја вештачке интелигенције у Србији, напомињући да ће инфраструктура бити обезбеђена у Државном дата центру у Крагујевцу који је отворен децембра 2020. године. Најважнији део овог националног пројекта јесте супербрзи рачунар који већ стиже у нашу земљу.

„Суперкомпјутер је стигао на границу, али ће нам бити потребно око месец дана да га испоручимо и уградимо у Државни дата центар. То је изузетно важно за Крагујевац и Србију, за младе људе и развој института и научно-технолошких паркова у нашој земљи”, изјавила је премијерка 27. октобра, приликом отварања радова на замени котлова у крагујевачкој „Енергетици” која ће убудуће користити гас за грејање уместо угља.

Моћна машина за развој вештачке интелигенције у Србији требало би да буде пуштена у пробни рад за месец или два, казала је премијерка, наговештавајући да би том чину у Државном дата центру у Крагујевцу могао да присуствује и председник Александар Вучић.

„Верујем да ћемо до краја новембра, почетком децембра, бити ту да пустимо у рад суперкомпјутер”, изјавила је Брнабићева, наводећи да би до крајаг првог квартала наредне године у Крагујевцу требало да буде завршен и посебан објекат Државног дата центра у коме ће бити похрањени подаци наше војске, полиције и безбедносних служби.

Набавку суперкомпјутера који ће омогућити развој вештачке интелигенције у Србији „Политика” је најавила у мају ове године, у разговору са инжењером Данилом Савићем (1974), који руководи радом комерцијалног дела Државног дата центра у Крагујевцу.

„Државни дата центар ће већ ове јесени бити опремљен супербрзим рачунаром. Биће то велики искорак у развоју вештачке интелигенције у нашој земљи. Можда ово неког може и да уплаши. И сам припадам генерацији која је одрасла уз фудбалску лопту на пољанчету, знам шта мисле старији кад им се помену машине које личе на људе. Зато инсистирам да се у науци сачува етика, да сваки експеримент буде на корист, а не на штету човечанства”, рекао је тада Савић, директор „Дата клауд технолоџи”.

Најважнији део Државног дата центра намењен је чувању података националних институција, а целокупним пројектом руководи Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Јовановић је недавно на светском сајму „Експо 2021” у Дубаију потписао и Меморандум о разумевању са америчком корпорацијом „Оракл” која је заинтересована да у оквиру комерцијалног дела Државног дата центра формира своју базу података за овај део Европе.

У серверима „Дата клауд технолоџи” система већ се налазе подаци појединих банака, интернет компанија и телевизија које с Државним дата центром имају уговоре о закупу информационог простора. Државни дата центар располаже са укупно 960 рек ормара, што су капацитети довољни за пружање услуга и локалним самоуправама и другим државама из региона, а безбедносни системи су на светском нивоу. У изградњу модерног објекта у Крагујевцу држава је уложила 30 милиона евра.

О највишим стандардима Државног дата центра у Крагујевцу говоре и савремени системи за хлађење који топлоту из рачунарског дела спроводе до просторија за рад и одмор запослених који дежурају 24 сата дневно. Овај технолошки искорак подстакао је наше стручњаке да испитају и шире могућности коришћења топлоте која настаје у објекту.

„Будући да је реч о првом Државном дата центру у Србији и једином у овом делу Европе, сада се ради студија о томе како топлоту која се генерише у серверима искористити за грејање у Крагујевцу. Уверена сам да ће то бити један од најинвентивнијих пројеката”, изјавила је премијерка Брнабић током посете „Енергетици”.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јовановић
Не знам много о ИТ-у, кад ми нешто треба замолим млађе да ми подесе компјутер и телефон. Не зато што не бих могао да научим, него ме мрзи. Имам иза себе свој радни век у својој струци, и породицу са поменутим млађима. Оно што знам је да свака инвестиција треба да да неку корист. Никакве шарене лампице суперкомпјутера мене не могу да импресионирају ако ми не покажу колико се од тога зарадило и ко је зарадио - држава, домаћа привреда, или увозник, страни инвеститор.
Хајрудин Смаиловић
Манте Брнабића те АИ рачунаре. Ви и не знате шта то значи. Него што већ месецима не ради најпростија апликација за изабраног лекара? Шта би са оном "пољском" (а домаћом) фирмом која је узела огромне буџетске паретине "без конфликта интереса" за ту апликацију?
Vera Nastasovic
Господо из владе, ваша воља да се унапредимо је за сваку похвалу, али кумим вас Богом, прво уведите јавне тоалете у које човек сме да закорачи а да се не зарази, затим искорените псе луталице и ђубре са улица. Нама недостају елементарни хигијенски услови за живот, а ви крећете од квантних рачунара!
Бата
Сва та ИТ техника коју државне установе и државна предузећа увозе и константно (странцима од којих је увезено) плаћају аранжмане за одржавање опреме и лиценце на употребу софтвера, имали би смисла тек ако би држава имала индустрију високе технологије и науку који би могли и умели да из те опреме извуку добит, и створе производе и знање (know-how) које бисмо ми неком могли наплатити. Овако је то само трошак који генерише трошак.
PSA
A industrija visoke tehnologije se generiše maštom??? Od nečeg mora da se krene. Ako fakulteti nemaju na čemu da rade niti instituti da razvijaju, kako stići do te visoke tehnologije??? Pride je ovde vezano za data centar koji već generiše prihode i tek će.
Miroljub
Pametnije bi bilo da bi se napravila "bot mreža" svih kompjutera u Srbiji i eto super računara za đžabe koji ne treba da se održava i koji ne može da se pokvari. Korisnici koji bi dobrovoljno odstupili deo svojih kompjuterskih resursa (bilo da je to procesorska moć ili moć grafičke kartice) za uzvrat bi recimo imali 5 % jeftiniju struju. Verujem da bi se na taj način postigla win-win situacija za dobrobit cele Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.