Прети ли Србији јак удар грипа

Вирус грипа могао би у Србију ове сезоне да стигне раније него што је то уобичајено, а уз то би на његовом удару могли да буду најстарији грађани због циркулације соја А Х3Н2, који више погађа времешне особе.

Европски центар за превенцију и контролу болести саопштио је да је у суседној Хрватској циркулација грипа већ прешла сезонски праг, што је необично рано. Мишљења стручњака су да ћемо ове сезоне имати јачи прилив грипа јер га дуго није било у нашој земљи, да ће бити јако тешко разлучити да ли неко болује од короне или грипа, као и да ће бити потребно повећано тестирање оболелих.

За професора др Зорана Радовановића, епидемиолога, изненађење је информација о раној појави грипа у Хрватској јер то нико није очекивао. У Србији се углавном овај вирус изолује тек крајем децембра или почетком јануара, па следи талас оболевања који обично траје од осам до 12 недеља.

– Можда би могло да се деси да грип много раније дође и у Србију. Раније сам људе саветовао да се вакцинишу против грипа тек почетком децембра јер је потребно две недеље за развијање имуноодговора. То сам радио јер се зна да заштита против грипа код старијих људи траје релативно кратко, а треба „добацити” до марта, када се очекује да ће грип проћи. Нове информације о могућем ранијем доласку грипа мењају ту препоруку и сматрам да је најбоље да се људи вакцинишу чим се први случај појави код нас – напомиње др Радовановић за „Политику”.

Наш саговорник упозорава да сој Х3Н2 прави нешто теже облике болести и изазива већу смртност, али је добро што се тај сој налази и у тровалентној и у четворовалентној вакцини. Вакцина против грипа обично штити особу од добијања болести 60 одсто.

– Прошле године грипа није било. Постоји такозвана интерференција вируса. То значи да се ретко дешава да особа добије две сличне инфекције респираторних органа, већ је правило да један вирус потискује други. Корона је била доминантна, а и мере су допринеле да га не буде. Сада је талас ковида 19 на високом нивоу и доћи ће до његовог смањења, а онда ће грип почети да буде учесталији. За преношење вируса грипа потребна је хладна и сува клима – додаје др Радовановић.

Професор др Тања Јовановић, вирусолог, каже за „Политику” да се ове сезоне ситуација с респираторним инфекцијама мало променила и померила унапред, што значи да се неки вируси јављају раније него што се очекује. То је, на пример, случај са синцицијалним респираторним вирусом који погађа децу изазивајући пнеумоније, а који је изазвао епидемију дошавши чак месец дана раније.

– Да ли је реч о климатским променама или у изменама у циркулацији разних вируса, не можемо да кажемо с поузданошћу, али је сигурно да се сада, за разлику од прошле године, када је ковид 19 био доминантан, појављују и други респираторни вируси. Очигледно је да ће ове године бити епидемије грипа. Корона и грип на исти начин „улазе” у организам човека, дају исте почетне симптоме, тако да ће бити важно да се дијагностички разлучи о ком вирусу је реч јер се терапије разлику за те две болести. Мањи респираторни вируси којих има обично претходе грипу, тако да није немогуће да се он појави ускоро – појашњава др Јовановић.

Како за наш лист истиче др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, координатор националне референтне лабораторије за авијарну инфлуенцу, грозницу Западног Нила и инфективни бронхитис Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву, грипа није било годину и по дана, а имунитет на овај вирус се занавља сваке године тако што неки од нас добију ову болест.

– Ако га већ има у региону, доћи ће и код нас ускоро. Пошто није било дуго грипа, тако смо и ово мало имунитета који смо имали изгубили. Кола ће да се сломе на неким људима, поготово на старијој популацији. Грип ће лако да се шири и преноси – истиче др Шеклер.

(Фото EPA-EFE/Etienne Laurent)

С друге стране, епидемиолог професор др Радмило Петровић не мисли да ће грип имати јак налет. Већи таласи се појављују на сваких десетак година и још није дошло време за нови удар, а његово ширење ће онемогућити ношење заштитних маски, које и даље не скидамо због короне.

– Логично је што га у комшилуку већ има јер је зима раније почела. Грип се обично појављује крајем децембра, али ако временски услови буду онакви какви му погодују, појавиће се доста раније. Не иде нам у прилог што креће сезона слава, као и то што људи иду на масовна окупљања попут свадби, крштења, рођендана. То ће бити места и за ширење грипа и погоршање ситуације. Зато се треба вакцинисати против грипа што пре – додаје др Петровић.

Професорка Јовановић каже да има ставова да се вакцине против грипа и ковида 19 могу дати у исто време у различите руке, док су ту и ставови да између примања ових цепива треба да прође две недеље. Она истиче да су стручни ставови, ипак, да се обе вакцине могу давати у исто време, као и да ће се тада појачати имуноодговор организма.

А шта с неким мишљењима да се од грипа умире више него од ковида 19? Професор Радовановић каже да је смртност од ковида минимум 15 пута већа него од грипа, а доста тога зависи и од узраста пацијента.

– Око 260 пута је већа вероватноћа да ће од ковида да премине старији човек него млада особа. Када је реч о укрштању короне и грипа, релативно се ретко дешава у пракси, иако је теоретски могуће. Не мора да значи да би ток болести био драматично гори код особе. Један вирус нападне и запоседне рецепторе и отежава другоме да то исто учини. Један мора да доминира, а други да буде потиснут – закључује др Радовановић.

У Хрватској су први случајеви грипа откривени тако што су помоћ лекара потражили пацијенти са симптомима ковида 19, а будући да су резултати били негативни, а људи болесни – тестирали су их на грип и добили позитиван налаз.

Шеф Европског центра за превенцију и контролу болести Паси Пентинен изјавио је да би нагли пораст инфекција грипом током пандемије ковида19 могао имати озбиљне последице по старије особе и да би могао додатно оптеретити здравствене системе који су већ оптерећени короном.

Оболева годишње од пет до 10 одсто популације

Од грипа је пре короне годишње у свету оболевало од три до пет милиона људи, а живот губило од 290.000 до 650.000 особа. Од њега сваке године оболи од пет до 10 одсто становништва, а у случају пандемије од 30 до 50 одсто.

Грип је акутна респираторна инфекција узрокована различитим вирусима који доспевају у организам кроз слузницу носа, очију или уста. Сваки пут када особа додирне неки од ових органа, могуће је да се зарази вирусом, због чега је веома важно да се редовно перу руке. Лекари истичу да јаки симптоми грипа трају од три до четири дана, а кашаљ и дуже. Потребно је да особа одлежи од седам до десет дана, иако умор и малаксалост може да осећа неколико недеља.

Вакцина има у домовима здравља

Вакцинација против грипа у Србији је почела 11. октобра, и то тровалентном вакцином Института „Торлак”, која је регистрована за особе до 65 година. На располагању је 100.000 доза, а очекује се да ће национални институт допремити још толико бочица у наредном периоду. Осим тога, држава је набавила 470.000 доза увозних четворовалентних вакцина, које могу да примају најстарији суграђани.

За добијање цепива грађани се могу пријавити путем е-управе мада лекари не враћају с пунктова оне људе који директно одлазе у здравствене установе с намером да добију вакцину.

У Министарству здравља кажу за „Политику” да у домовима здравља има цепива против грипа и да тровалентна садржи све до сада регистроване сојеве у Европи.