Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Упркос ниским каматама број штедиша све већи

У претходних девет година динарска штедња је повећана готово шест пута, раст је износио чак 83 милијарде динара, и крајем септембра 2021. достигла је 101,5 милијарди динара
(Фото Пиксабеј)

Банке ни на Светски дан штедње, 31. октобар, неће оне који код њих чувају новац обрадовати накнадама за депозите. Камате су ниске, тако је већ годинама, а штедише једино могу да се надају да ће почети да расту као одговор на све већу инфлацију у свету. Камате су код нас минималне, али још нису негативне као што је то случај у неким европским земљама. Банке су зато више постале сигурно место за ову имовину, а не начин да се новац оплоди. Камата на депозите у еврима у просеку износи 0,87 одсто на годишњем нивоу, док се на динаре може добити један проценат на краћи рок до 2,2 одсто на три године.

Све ово није била препрека за увећање штедње. У домаћој валути је положено више од 100 милијарди динара, док је девизна штедња достигла 12,3 милијарди евра. У збиру то је око 13,1 милијарду евра.

„Светски дан штедње и ове године дочекујемо уз нове највише износе динарске и девизне штедње. Континуирани раст штедње показатељ је поверења грађана у домаћи финансијски систем и националну валуту, као резултат очуване монетарне и финансијске стабилности сада већ дужи низ година. У таквим условима, динарска штедња брже расте од девизне већ девету годину заредом, а 2021. први пут је прешла 100 милијарди динара”, наводе из Народне банке Србије (НБС).

У поређењу са крајем 2012., што значи у претходних девет година динарска штедња је повећана готово шест пута, раст је износио чак 83 милијарде динара, и крајем септембра 2021. достигла је 101,5 милијарди динара. Више од половине укупног раста остварено је у последње три године и то око 45 милијарди динара у односу на крај септембра 2018. Просечан годишњи раст штедње од 2013. износи више од девет милијарди динара што је шест пута више него у периоду пре 2012. када је износио 1,5 милијарди динара. Само у протеклих годину дана, од октобра 2020., штедња у домаћој валути повећана је за око 14 одсто. У истом периоду и девизна штедња расте, иако нешто умереније у поређењу са  динарском. Са 8,3 милијарди евра с краја 2012. повећана је на 12,3 милијарде евра на крају септембра 2021. године.

Уочи Светског дана штедње, НБС је припремила редовну анализу исплативости штедње, урађену за период од септембра 2012. до септембра 2021., која је поново потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути. Већој исплативости динарске штедње допринела је макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година, релативно више каматне стопе на штедњу у динарима у односу на евре, повољнији порески третман штедње у домаћој валути, као и правовремено донете мере монетарне и фискалне политике ради ублажавања негативних ефеката кризе проузроковане пандемијом.

У последњих девет година орочена штедња у динарима на годину дана (без занављања), била је исплативија у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода. Тако би грађанин, који је од септембра 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 добио у септембру 2021. око 1.500 динара (12 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.

Резултати анализе исплативости штедње показали су да је динарска орочена на три месеца била исплативија од штедње у еврима у више од 87 одсто посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања на две године динарска штедња је била исплативија од оне у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Дакле, у претходних девет година било је исплативије штедети у динарима и на кратак и на дуг рок, напомињу у централној банци додајући да ће подстицање процеса динаризације бити и у наредном периоду њихов циљ, као и стимулисање штедње у динарима и наглашавање њене веће исплативости.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Nije ''uprkos'' nego preferencija likvidnosti.
Vojislav
Štednja u dinarima čini 6,1 odsto ukupne štednje stanovništva. Toliko o jakom i stabilnom dinaru.
VesaD
..a jel to narod sme da ima pare...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.