Награда за херојско дело – спасавање трогодишњег дечака

Трогодишњи дечак кога је комшија Видоје Ненадић у последњи час извукао из два и по метара дубоке септичке јаме у Добановцима и даље се налази на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, али је у стабилном стању. За три дана од како се инцидент догодио причу о дечаку и комшији који га је спасао чули су многи. Због овог изузетног дела надлежни у општини Сурчин одаће признање човеку без чије би се храбрости и присебности догодила трагедија.

– Одлучили смо да се бар на неки начин одужимо човеку за херојски гест који је урадио. Он је сигурно био свестан коликој опасности се излаже када је скочио за дететом у септичку јаму. Жртвовао је и свој живот да би га спасао. Због тога ћемо Видоја Ненадића наградити из општинског фонда предвиђеног за успешне раднике из јавних установа. Ту одлуку морамо да донесемо по одређеним законским процедурама, а након тога бисмо Видоја позвали у општину да се мало боље упознамо и да дамо свој скромни допринос његовом подвигу – рекао је Стеван Шуша, председник општине Сурчин. Он је истакао да су из овог фонда прошле године били награђени и здравствени радници из ковид амбуланте.

Како каже Шуша, Видоје је изузетно присебно реаговао, за шта му је највероватније помогла и стручна обука коју је у току живота прошао.

– Видоје је годинама радио у „Плануму”, одакле је отишао и у пензију. У току свог радног века радио је и као обезбеђење па је прошао и обуку прве помоћи. Он не само да је извукао дете из јаме, већ је успео и да му да вештачко дисање и врати га у живот. Могао је поред септичке јаме да буде и неко други па да не одреагује како треба. Некада се догоди и да они који су храбри блокирају па не знају које кораке да предузму. А Видоје је знао. И како да извуче дете и како да му помогне – објашњава Шуша.

Како каже Видоје Ненадић, све се догодило док је он варио у дворишту.

– Притрчао ми је старији брат од малог који је упао у јаму и почео да понавља: „Бата упао, бата упао у рупу.” У том тренутку сам зачуо мајку дечака како запомаже и зове у помоћ. Потрчао сам до септичке јаме. Она и комшиница покушавале су да дохвате дете, али им није успевало. И ја сам пробао руком да га ухватим, али узалуд. Када сам видео да на површину воде у близини детета излазе балончићи, схватио сам да морам да реагујем одмах. Скочио сам у јаму и, верујте ми, ни сам не знам како, али сам успео да извучем малишу. У помоћ ми је прискочила и комшиница Слађа, она ме је снажно повукла и помогла да изађем. Е онда је тек кренула борба. Дете је било у несвести и ја сам почео да му дајем вештачко дисање и избацујем воду из плућа. Трајало је то бар петнаестак минута. Све време његова мајка га је дозивала и јаукала. Све ми је то тешко пало и представљало додатни притисак. Срећом, дете је продисало – прича Видоје.

Он је емотиван човек, али и на неки начин неко ко предосети ствари.

– Ноћ пре овог што се десило сањао сам Свету Петку. Она ми се у сну насмејала. И ето – донела ми срећу. Једно дете је преживело, а добио сам и једну лепу вест. Постаћу по пети пут деда – истиче Видоје.

Септичка јама, иначе, припада згради у којој су некада живели радници „Планума”, а последњих година служила је и као привремени смештај. Део стамбених јединица су радници откупили, а неки од њих овај простор и издају. У једном од изнајмљених станова живи породица трогодишњег дечака.

Јама у коју је дете упало није израђена по стандардима нити је имала поклопац. Била је прекривена грањем и плочама, што је можда и допринело инциденту.

Колико је опасно упасти у септичку јаму подсетио је и сам Шуша.

– Летос смо, нажалост, у Сурчину имали несрећу када се један наш суграђанин угушио у септичкој јами. Он је хтео да провери какво је стање цеви, али када је ушао у сенкруп угушио се од гасова. При покушају да га извуче, у јами се онесвестио и његов сусед. Он је, срећом, преживео, мада је имао великих здравствених проблема – подсетио је Шуша.