Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта се крије у досијеима тајне службе Црне Горе

Ако је све на референдуму о независности 2006. било регуларно, зашто су дешавања у вези с њим под ембаргом државне тајне
Седиште Агенције за националну безбедност у Подгорици (Фото: приватна архива)

Подгорица – Мало је вероватно да ће Црна Гора уважити препоруку Спољнополитичког комитета Европског парламента, који је усвојио извештај о борби против организованог криминала на западном Балкану у којем се наводи да „државе региона, па и Црна Гора, треба што пре да отворе досијее тајних служби и првенствено раде на разбијању криминалних организација, уместо да се фокусирају на индивидуалне случајеве”.

Деценијама је бивша власт Мила Ђукановића јавно обећавала да ће скинути прашину с тајних списа и разних досијеа, јер то захтевају стотине породица голооточких жртава, политичких осуђеника, јавних и културних радника, новинара, писаца, које је тајна полиција годинама пратила, малтретирала, а неке и хапсила.

Од пада комунистичке власти почетком деведесетих година прошлог века Црна Гора није имала политичке воље и храбрости да отвори тајне досијее, па ни оне који су се односили на хапшења политичких неистомишљеника. У тајним списима, тако је бар сведочио један оперативац тадашње Озне, било је и оних који су хапсили због руског кромпира или тамничили на Голи оток само зато што су удбашима за око запале поједине жене. Било је свега, сем професионалне части и достојанства.

Те и сличне приче из Црне Горе, посебно Никшића, забележио је у филму „У име народа” генијални режисер Живко Николић. Појавом његовог филма у тадашњем руководству Савеза комуниста Црне Горе (СКЦГ) настала је права пометња. Заказана је седница Централног комитета СК ЦГ, а на дневном реду су се нашли Николићев филм и тадашњи непослушни и једини слободни омладински лист „Омладински покрет”.

Скоро 10 часова трајала је расправа након филма и констатовано је да су филм „У име народа” и „Омладински покрет” ударили у темеље „самоуправне и демократске Црне Горе, њеног јединственог СК-а и руководства”, све с циљем да „послуже ретроградним групама и страним налогодавцима, али ће ЦКСК и његови комунисти знати како да се обрачунају”.

Зашто би стенограми и тадашње расправе о овом случају били тајна, као и остала документа из комунистичког доба? Али и она о мајском референдуму 2006. године за обнову независности Црне Горе? Ако је све на референдуму било регуларно, поштено и демократски, зашто су дешавања у вези с њим, за време одржавања и након проглашења независности Црне Горе под ембаргом државне тајне?

Имена многих политичара, интелектуалаца, писаца, глумаца, аналитичара, новинара и НВО активиста нашла су се у подебелим свескама тајне полиције. Међу њима је и одређени број тајкуна, али и докумената на основу којих би се расветлила многа убиства у Црној Гори у протеклих тридесетак година.

Посланици Демократског фронта (ДФ) у многим јавним расправама, посебно у Скупштини Црне Горе, тражили су и траже да се отворе тајни списи АНБ, јер, како су оценили, без тога неће бити демократизације нити помирења у Црној Гори”. ДФ верује да ни ова власт неће уважити препоруку Европског парламента и то „из политичких разлога, али и због могућности да се у тим тајним списима не нађе неко од њих”.

Небојша Медојевић, некадашњи члан Одбора за одбрану и безбедност, каже за „Политику” да је Црна Гора једина земља у региону која се није бавила овом темом. Тврди да је „почетком деведесетих тајна служба Црне Горе у садејству са службом бивше Југославије основала политичке партије”.

„У то време лидер Народне странке је јавно признао да је његову партију формирао тадашњи функционер државне безбедности Бошко Бојовић. За мене је најкатастрофалнији био период од 2006. године наовамо. Тада су се формирала два криминално-шверцерска клана. Тада АНБ постаје део логистике интернационалне мафије међународних криминалних група”, истакао је.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

John Doe
Neznamo ni ovde šta se krije.
popchulle
Moram pitati zašto Srbija svojim primerom ne osvetli put Crnogorcima? Zašto Srbija ne otvori spise svojih tajnih službi? Što se tiče tog crnogorskog referenduma 2006. za Srbiju se dobro završilo. Da je ostala u zajednici sa Crnom Gorom još bi tavorila u bedi i beznađu. Ni danas nije sjajno, ali je dobro šta bi bilo da je bilo.
Деки
Један феномен који никада није разјашњен везан је такође за ЦГ. Наиме то је била ЈЕДИНА држава где је било ко могао да замени страну валуту у евре, без икакве провере порекла, идентитета и сл. Тада је много (страног) црног новца опрано а ЦГ добила као једина призната држава ван ЕУ евро као своју званичну валуту . То никада чак није ни поменуто а камоли истражено јер ту стоје они који су ти који нас “уче демократији” и живе у високо развијеним и богатим државама.
Nešto je trulo u državi Danskoj
Recepti za burek?
Немања О.
Шверц и криминал у организцији Мила Ђукановића и Бране Мићуновића.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.