Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О рибама, птицама и грипу

Реаговање на текст проф. др Зорана Томића „Препоручујем пецање”, „Политика”, 23. 10.

Захваљујући полемици, сретосмо се колега Томић и ја, једосмо и писмо заједно, али нас, по свој прилици, чека разрешење несугласица и у некој трећој кафани. Могао бих да послушам његов савет и одем на пецање, ободрен добијеном подршком плејаде угледних правника, као признањем за аргументе коришћене у досадашњој размени мишљења. Мог опонента, међутим, ако је доследан, чека значајан професионални изазов, који представља суштину нашег спора. На њему је да осуди увођење ковид пропусница за које упорно тврди да су неуставне уколико се не прогласи обавезна вакцинација. Дакле, Hic Rhodus, hic salta или, у слободном преводу, „Сад се покажи!” Охрабрење му је што уз себе има групу истомишљеника, умишљених „уставобранитеља” који се већ данима окупљају испред Народне скупштине.

(Фото Н. Марјановић)

Али, уместо даљег прегањања, пређимо са риба, као са епидемиолошки мало важних резервоара заразе људи на, у том погледу, много значајније птице. Није ми намера да плашим читаоце новом претњом, већ да покажем да постоје људи и службе које бдију над нашим здрављем. Они благовременом реакцијом треба да спрече нова изненађења или да нас учине спремнијима за њих.

У јавности је скоро незапажено прошла вест да је претходних дана у околини Београда угинуло више десетина лабудова, а да је код неколико изолован вирус Х5Н8 птичјег грипа. Још мање пажње изазвало је откриће истог подтипа вируса птичјег грипа марта ове године на северу наше земље. Управа за ветерину прогласила је заражено и угрожено подручје у полупречнику од три, односно 10 километара око сваког жаришта и предузима потребне мере.

Јасно је да ни пролетос, ни ове јесени зараза није настала сама од себе, већ да су је донеле птице селице, укључујући и саме лабудове. Са њих се вирус преноси на станарице, по правилу птице пловуше, а са ових на домаћу перад. Мало је вероватно да су лабудови једине жртве, али је лакше уочити леш лабуда него дивље патке или ласте.

У јавности је скоро незапажено прошла вест да је претходних дана у околини Београда угинуло више десетина лабудова, а да је код неколико изолован вирус Х5Н8 птичјег грипа. Још мање пажње изазвало је откриће истог подтипа вируса птичјег грипа марта ове године на северу наше земље. Управа за ветерину прогласила је заражено и угрожено подручје у полупречнику од три, односно 10 километара око сваког жаришта и предузима потребне мере 

У јавности је скоро незапажено прошла вест да је претходних дана у околини Београда угинуло више десетина лабудова, а да је код неколико изолован вирус Х5Н8 птичјег грипа. Још мање пажње изазвало је откриће истог подтипа вируса птичјег грипа марта ове године на северу наше земље. Управа за ветерину прогласила је заражено и угрожено подручје у полупречнику од три, односно 10 километара око сваког жаришта и предузима потребне мере Може се претпоставити да постоје два разлога за релативну равнодушност грађана према овој зарази. С једне стране, суочени смо са епидемијом ковида 19, а чак се и према њој односимо индолентно, док с друге стране, држимо да ова нова морија није опасна за људе. Додуше, пре осам месеци вирус Х5Н8 изолован је из организма седморо оболелих Руса, али се та вест још није „укртила” у свести људи. Много већа забринутост настала је 2006, када је др Миланко Шеклер из птица код Бајине Баште и Бачког Моноштора изоловао Х5Н1 подтип вируса грипа. Попут осталих птичјих врста вируса грипа он се врло ретко преноси са птице на човека, а још ређе са човека на човека, али ако се то деси, смртност достиже 60 одсто. Због тога је пре 15 година уложен изванредан напор да се, као и другде у свету где се појави Х5Н1, жаришта што пре угасе.

Ваља разјаснити шта значе те алфанумеричке ознаке. Вирус грипа има на површини две карактеристичне врсте избочина. Штапићасте или бодљасте зову се хемаглутинини (Х) и значајне су за продор вируса у ћелију домаћина, а печуркасте, познате као неураминидазе (Н), важне су за излазак новостворених вируса из ћелије. Те структуре делују као антигени, што значи да подстичу имунски одговор домаћина, то јест стварање антитела.

До сада је издвојено 18 Х и 11 Н антигена вируса грипа групе А (остале три групе остављамо по страни). Теоретски, то пружа могућност за 198 различитих комбинација. У природи их је, срећом, нађено мање и за све њих, осим два подтипа махом ограничена на слепе мишеве, њихови природни резервоари су дивље барске птице.

Из најзначајније групе А човека последњих деценија превасходно погађају припадници подгрупа Х1Н1 и Х3Н2. Историја грипа је, међутим, много дужа. За седам векова, до пред крај 19. века, човечанство је погодило око 300 епидемија грипа. Оне су се, у просеку, јављале на две године и четири месеца.

Давно је наслућено, а пре скоро 50 година почело је да се разјашњава зашто епидемије грипа често крећу с Далеког истока. Показало се да тамо, на скученом простору, заједно бораве, људи, свиње и живина. Изузетно је ретко да се људи и перад директно заразе једни од других. Међутим, свиња је „универзални прималац” и „давалац” инфекције. Када се она истовремено зарази људским и птичјим грипом, деси се да дође до прекомбиновања наследног материјала различитих вируса и да настане ново мало чудовиште, до тада непознато свету. За последњих нешто више од 130 година, то се десило шест пута (за „руски грип” је спорно да ли је био права пандемија) мада није увек почињало у источној Азији:

Година                       Подтип вируса грипа          Тежина епидемије

1889.                           Х3Н2                                       Умерено тешка

1918.                           Х1Н1 (шпански)                    Тешка

1957.                           Х2Н2 (азијски)                       Тешка

1968.                           Х3Н2 (хонгконшки)               Умерено тешка

1977.                           Х2Н2 (руски)                          Блага

2009.                           Х1Н1 (мексички)                   Блага

Поједини узрочници у наведеној листи носе исте ознаке, али то не значи да су идентични. Једна од константи вируса грипа је стална променљивост. То је разлог што се вируси-кандидати за сезонску вакцину против грипа одабирају у пролеће за сваку наредну јесен. Ако преко лета на јужној хемисфери дође до измена структуре вируса, вакцинална заштита биће слабија. Ипак, осим у пандемијама, промене нису толико драстичне да човека не би бар донекле штитило излагање ранијим сојевима узрочника. Отуда се „прави” грип прележи само неколико пута у животу. И смртност буде релативно ниска – око 1:1000 или мања – а значај болести проистиче из великих бројева: сваке хладне сезоне оболи 5–15 одсто опште популације. Изузетак су, наравно, неке пандемије, посебно „шпанска грозница”, упамћена по фаталном крају сваког педесетог болесника.

Сасвим је друкчија ситуација с птичјим грипом. Он доводи до масовног угинућа живине и многих врста дивљих барских птица, али може да буде погубан и за људе. Поменут је Х5Н1, од ког умире троје од петоро оболелих, али разумно узнемирење изазива и, рецимо, Х7Н9, ком подлеже сваки трећи оболели човек. Срећа је што је интерхумани пренос птичјег грипа изузетно редак, али постоји лебдећи страх да би, рецимо у организму свиње, настао хибрид у којем би се спојиле висока леталност птичјег и лакоћа преношења хуманог грипа. Решење је стална позорност, уз немилосрдно уништавање читавих јата заражене перади на широким подручјима. У САД постоје већ спремне резерве вакцине против подтипа Х5Н1, злу не требало.

(Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.