Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спајање са „Турским током” најважнији догађај у последње три деценије

За скуп гас криви су спекуланти на берзама, полупразна складишта и европска бирократија која се преиграла, каже Душан Бајатовић генерални директор „Србијагаса”
(Фото Ј. Петровић Стојановић)

Цена гаса од око 2.000 долара за 1.000 кубика колико је скочила последњих месеци резултат је спекулативне политике, страха од полупразних складишта, мањка течног природног гаса ЛНГ, а не односа понуде и тражње. И док политика буде доминантнија у енергетици, цена се неће смирити, порука је са јучерашњег међународног скупа о гасу „Како спровести одрживу транзицију у гасном сектору Западне Европе” коју је организовао портал „Енергија Балкана”.

Поједине земље западног Балкана попут Србије, Републике Српске или Федерације Босне и Херцеговине не могу себи да приуште дуплу енергетску политику као што то могу Немачка или Велика Британија. Приморавати ове државе да крену у замену фосилних горива чистом енергијом и увођење скупих такса за декарбонизацију значиће само веће енергетско сиромаштво.

„Циљ Србије је да до 2040. имамо 40 одсто енергије из обновљивих извора, а до 2050. године и 50 процената, с тим да разлику треба надоместити из неког другог извора, где се природни гас намеће као транзиционо гориво”, рекао је на овом скупу помоћник министарке рударства и енергетике Раша Којчић. Подсетио је да Србија данас две трећине струје производи у термоелектранама додајући да треба да идемо ка диверзификацији снабдевања гасом и развијању гасне интерконекције са окружењем, што ће нас учинити гасним чвориштем и донети енергетску безбедност.

Додао је како паралелно с тим треба да развијамо подземна складишта, што ће нам донети додатну безбедност снабдевања. Напоменуо је да ће у Панчеву крајем године бити отворена термоелектрана топлана (ТЕТО) на гас у НИС-овој рафинерији нафте.

Председник савета Агенције за енергетику Дејан Поповић оценио је да је спајање са „Турским током” најважнији догађај у енергетици у последњих 30 година који ће нам дугорочно донети енергетску безбедност. „Србија је изградњом тог гасовода, што посебно радује, постала транзитна држава и ја верујем да ћемо наредне године у транзиту имати више гаса него што трошимо”, казао је Поповић.

Навео је да према подацима агенције потрошња гаса у Србији расте из године у годину, тако да је 2020. тај раст био седам одсто, од чега је 18 процената отишло у топлане и 16 на домаћинства. „Гас је постао атрактиван енергент, али ми немамо добро развијену гасну инфраструктуру, јер је деведесетих година прошлог века план гасификације Србије заустављен, а да бисмо ишли у транзицију морамо да је развијамо”, нагласио је Поповић.

„Саградили смо ’Балкански ток’ ’испод радара’ и у тишини, иако је било разних притисака попут писама Стејт департмента, али се на крају све добро завршило, јер је економија победила политику”, изјавио је јуче на овом скупу директор „Србијагаса” Душан Бајатовић додавши да се нада дугорочном гасном уговору са Русијом.

„Неко је препознао да одсуство енергије значи одсуство развоја. Надам се да ће председник Александар Вучић током посете руском председнику Владимиру Путину 25. новембра договорити дугорочни уговор о снабдевању гасом. То није само питање тржишта него и политика. Морамо да схватимо да решење за снабдевање Европе гасом не постоји без руског гаса, бар до 2035. или 2040. године. Мислим да су се ту европске бирократе преиграле. А главно питање данас није колико коштају гас и електрична енергија, него да ли их има, казао је Бајатовић.

Захвалио је колегама у Бугарској и Мађарској, Влади Србије и председнику Александру Вучићу што је тај пројекат брзо завршен. Подсетио је на то колико смо плаћали гас 2009. када га више од 20 дана нисмо имали.

„Безбедност снабдевања мора да буде урачуната у будуће преговоре. Наша земља до краја године потрошиће 23 одсто више гаса него што су исказане потребе јавног сектора и привреде. Гас ће сигурно бити транзиционо гориво, а да ли Србији треба нуклеарна електрана, да треба”, напоменуо је он и додао да европска зелена агенда због високих карбон-такса прети да нас претвори у постиндустријско уместо посткарбонско друштво.

Спот-тржишта, објаснио је, на којима је цена гаса протеклих месеци ишла и до 2.000 долара су спекулативна и неликвидна. И само дугорочно уговарање нових количина гаса према нафтној формули има смисла. То потврђује и податак да је за 10 година разлика у цени по нафтној формули и оној на берзи повећала трошкове „Србијагасу” за 150 милиона евра. „Код нафтне формуле је увек било више извесности, дугорочни уговори су у том смислу много погоднији и већа је флексибилност. А колико је питање гаса у овом часу важно потврђује и то што о томе из Русије одговоре више не даје први човек „Гаспрома” Алексеј Милер, већ искључиво Путин или портпарол Кремља Дмитриј Песков. Јасно је дакле колико је гас постао политичко питање”, рекао је Бајатовић.

Инсистирање Европске комисије на увођењу и примени трећег енергетског пакета није донело никоме срећу. „Потрошачи, ни у индустрији ни у домаћинствима нису тиме добили јефтинији гас. Једино што се догодило јесте то да су нестали монополи, али су се појавили олигополи, што је још горе, каже он.

Замислите да је неко угасио термокапацитете, па ша би сада радили, када нема сунца нема ветра. Одакле да се снабдевамо када дође до овакве незапамћене енергетске кризе, запитао је он.

Навео је да је са руским партнером договорен модел проширења складишта „Банатски двор” на 750 милиона па на милијарду кубик-гаса, али да се размишља и о новим локацијама за градњу других складишта.

„Снабдевање гасом из гасовода ТАП, ТАНАП, или Азербејџана није дугорочно сигурно. Циљ ’Србијагаса’ је у овом часу убрзана гасификација Београда и остатка Србије као и интерконекција са Румунијом, рекао је Бајатовић.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.