Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Велика Албанија” урушава „Отворени Балкан”

Заокружење косовске „државности” апсолутни је приоритет деловања Албанаца и у Тирани и у Приштини, они иду ка истом циљу, каже дипломата Зоран Миливојевић
Протест испред амбасаде Србије у Тирани (Принтскрин Косово онлајн)

Пријатељски односи између Албаније и Србије и међусобно признање Косова и Србије кључни су за изградњу стабилне и просперитетне будућности западног Балкана, поручила је недавно албанска министарка Олдете Џачка на „Твитеру”, на шта је амбасада наше земље у Тирани реаговала речима да „мешање у унутрашње ствари других не помаже” унапређењу сарадње. Након тога премијер Албаније Еди Рама упутио је поруку да је „Отворени Балкан”, због којег се иначе раније вербално сукобио с Албином Куртијем, идеја будућности, али је рекао и да ће се уједињење Албанаца вршити таквим идејама и алатима, а не „гласовима прошлости”. Он је за немачки дневник „Меркур” казао да је уједињење Албаније и „Косова” вероватније ако остану без чланства у Европској унији.

А председница албанског парламента Линдита Никола крајем прошле недеље поново се нашла у улози заступника косовске „државности” на конференцији председника парламената држава чланица Савета Европе у Атини. Том приликом Никола је нагласила да вредности које брани и развија ова организација нису загарантоване све док је западни Балкан на вратима Европске уније, а Косово ван Савета Европе. Два дана касније портал „Косово онлајн” пренео је да ће Бесијана Кадаре поново бити именована за амбасадора Албаније при Унеску. Подсећамо, она је већ била на челу албанске мисије при овој организацији 2015. године, када је тзв. Косово безуспешно затражило пријем у Унеско.

Јасно је да су ова, већ виђена, кадровска решења увертира за поновне захтеве приштинске власти за пријем такозваног Косова у неке од најважнијих међународних организација. Албанија, слажу се саговорници „Политике”, никада није одустала од пропагирања великоалбанске политике и све време активно лобира за остварење косовске „државности”, упркос шумовима на релацији Тирана–Приштина.

„Стратегија која се заснива на великоалбанским аспирацијама и концепту, константа у политици Албанаца на овим просторима, без обзира на то ко је на власти и да ли су у питању Косово и Метохија, Црна Гора, Албанија или Северна Македонија”, каже за „Политику” искусни дипломата Зоран Миливојевић. Од те албанске политике се, како додаје, не одустаје без обзира на евентуална неслагања лидера из Тиране и Приштине. „То што се Албин Курти и Еди Рама не слажу око иницијативе ’Отворени Балкан’ или неких других ствари не утиче на њихов став када је у питању великоалбанска стратегија”, сигуран је наш саговорник.

Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност подсећа да албански премијер Еди Рама има јако суморан лични однос према Албину Куртију и обратно. Међутим, ти лични односи не могу да угрозе стратешку националну политику. „Њихов крајњи циљ је јасан, они желе ’велику Албанију’. У томе, у једној мери, имају подршку Запада”, изјавио је Карановић за „Политику”.

Зоран Миливојевић сматра да Албанци имају потпуну подршку Запада у остварењу својих националних циљева. Они се, како сматра Миливојевић, уклапају у глобалну стратегију Запада, лојални су политици Запада, против су Русије и Кине. Такође, у албанском корпусу се сматра да је ово век заокружења паналбанске политике и стратегије и да је ово шанса да се он оствари захваљујући ветру у леђа који им дају поједине западне земље. „У западним земљама важи уверење да им је албански корпус кључни савезник без обзира на то ко је тренутно на власти у Албанији или на КиМ”, додаје наш саговорник, наводећи да великоалбански интерес постаје доминантан на овим просторима и да ће то тек постати.

ОВК је, како наглашава, симбол реализације албанских циљева у Тетову, Тирани, Тузима, али и у Њујорку и Паризу. Свуда где живи тај народ. Миливојевић наглашава да Албанци нису одустали ни од једног циља који би могао да буде афирмација државности Косова будући да је то пут ка реализацији великоалбанске политике. Борба би им била значајно лакша када би имали две државе, два међународноправна субјекта која би се борила за исту ствар. Зато покушавају да продру у Унеско и Интерпол, а крајњи циљ су Уједињене нације. „Заокружење косовске ’државности’ апсолутни је приоритет деловања Албанаца и у Тирани и у Приштини. Они иду ка истом циљу и у складу с тим праве кадровску и организациону структуру. Није случајно што ће на место амбасадора Албаније при Унеску поново доћи Бесијана Кадаре. То показује колико им је паналбанска идеја важна”, истиче Миливојевић.

Иначе, Бесијана Кадаре је кћерка чувеног албанског писца Исмаила Кадареа, магистар је модерне и компаративне књижевности и, како преноси „Косово онлајн”, важи за наглашено острашћену особу по питању тзв Косова. Тренутно је амбасадор Албаније при Уједињеним нацијама и на тој дужности је од 2016. године.

Миливојевић напомиње да очекује да ће Приштина поново закуцати на врата Унеска, а сигуран је и да су Албанци, као и њихови лобисти, радили на томе да постигну подршку две трећине чланица, колико је неопходно за пријем у ову организацију. Наводи и да ће у том покушају имати пуну подршку нове америчке администрације. Запад, како додаје, великоалбанску политику ставља у функцију остварења својих интереса, а њихов крајњи циљ је да овладају овим простором и да се НАТО прошири на територији КиМ. Због свега побројаног Миливојевић наводи да ће убудуће Приштина и Тирана наступати координисано, с више динамике и одлучности.

Огњен Карановић додаје да га не би изненадило чак ни да приштинске власти предају захтев за пријем у Савет Европе иако не могу да буду члан овог међународног тела будући да нису у Уједињеним нацијама. Такође, када се говори о пријему нових чланова, Статут СЕ прецизира да су то европске државе, а тзв. Косово нема статус међународно признате државе.

„Без обзира на све то, они ће наставити с покушајима уласка у значајне међународне институције. Цела њихова политика је усмерена на то, без обзира на разлике међу политичарима”, казао је Карановић. Он додаје да су односи између привремених приштинских институција и Тиране комплексни, оптерећени неповерењем, па чак и презирањем представника званичних институција. Али, како наглашава Карановић, Рама неће одступити од албанских националних интереса иако је свестан да би стварање такозване велике Албаније подразумевало промену постојећих граница на Балкану, што није реално. Карановић каже да у будућности можемо очекивати покушај подривања Куртијеве власти од стране Едија Раме, али не у тој мери која би могла довести у питање свеалбанске националистичке планове.

Неуспели протести Албанаца, Хрвата и Бошњака

Испред конзулата Србије у Њујорку прекјуче је одржан протест чланова дела албанске дијаспоре заједно с једним бројем исељеника из Хрватске и БиХ, како су навели, са циљем „подизања свести у свету о злочинима које је починила Србија у периоду 1991–2001. године”. Народна посланица с Косова и Метохије Васфије Краснићи-Гудман изјавила је да очекује да ће протест имати велики утицај да се задовољи правда за све жртве. Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић изјавио је да су углавном протестовали држављани Србије албанске националности који у конзулат Србије долазе да узму документа.

„Ради се о малом броју, заиста малом броју наших држављана, а многи од њих долазе у генерални конзулат Србије да ваде пасоше и друга лична документа. Сматрам да они имају право да искажу свој став јер је конзулат Србије и њихов конзулат”, рекао је амбасадор. Ђурић је за ТВ Курир изјавио да у Њујорку свако може мирно да протестује, за разлику од Косова. „Овде могу слободно и мирно да протестују, ово није Косово и Метохија, овде неће нико да им пуца у леђа. Овде нема јединица Росу, нико неће да их малтретира. На протесту испред конзулата Србије окупило се значајно мање људи него на прослави 140 година дипломатских односа Србије и САД, поруке пријатељства су биле одличне”, рекао је Ђурић. Истовремено, у знак подршке скупу у Њујорку, организован је протест испред амбасаде Србије у Тирани, који је имао слаб одјек у јавности јер се, према извештајима медија, само седам учесница појавило на том догађају.

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran S. Jovanović
GJkom20211101.s.0030 – Cenjeni sagovornici POLITIKE pesimistički posmatraju rešavanje KiM problema. Albanski ekstremizam ništa dobro nije doneo sopstvenoj populaciji – niti to može! Uz stranu pomoć, maštovito su do sada zloupotrebljavali genetske slabosti „većinske demokratije”. Zato je na Srbiji i svima koji je poštuju i vole da svoju kreativnu i konstruktivnu maštovitost usmere ka sistemskom unapređivanju „demokratske infrastrukture” koja sve trajno vodi boljoj bezbednosti i prosperitetu!
Оки Доки
Да ли је "слободан проток људи и робе" то када се, тек у Нишу открије 11 илегалних миграната у камиону који је из Грчке прешао македонску територију и очигледно без царинске контроле ушао у Србију, где су мигранти и остали. Ако ће, зарад таквог слободног протока и пласмана робе из Србије на тржишта Македоније и Албаније, Србија да "увози" илегалне мигранте, онда сам ја против таквог "отвореног Балкана".
Slavko Zoranovic
@Filip Cospot ZASTO Hrvatskoj smeta Otvoreni Balkan?Da li ZATO sto je izopstena od buduceg jakog ekonomskog saveza zemalja zapadnog Balkana na svojoj granici? Po zamisli nosilaca ideje Otvorenog Balkana taj savez ce biti slican BENELUKS-u,udruzenju Belgije,Holandije i Lukseburaga-Savezu zemalja koji je nastao(i opstao) pre EU u cilju slobodnog protoka ljudi,robe i kapitala..Zemlje zapadnog Balkana,vecinom nastale raspadom SFRJ,su mala trzista,osim Srbije, za koje investitori nisu zainteresovani
Hajduk Veljko
Nema brige. Ako se Albanija ujedinji sa Kosovom, a verujem da nece nikada. Srbija se ujedinjuje sa Republikom Srpskom.
popchulle
[email protected] Ni Kosovo nije država što Albancima ne smeta. Najlakše je proglasiti nezavisnost. U BiH se to može i bez rata. No, ne verujem da će u oba primera doći do bilo kakvog ujedinjavanja bez šireg političkog dogovora.
Bane
R. Srpska nije država. Prvo mora biti odvajanje od bih, što znači neki novi ratni sukob, pa tek onda ako pobede Nato i džamahirijske teroriste, možemo pričati. Sa druge strane KiM je zvanično teritorija Srbije i ona se nikad ne predaje.
Раде Ковачевић
Великоалбански макијевализам показао се као веома ефикасан, али само због тога што је имао веома погодно тло за успех: поклопио се са геополитичким интересима Америке после рушења Берлинског зида, односно нестанка СССР-а, и нужношћу проналажења нове дефиниције НАТО-а после демонтаже Варшавског уговора. Западни свет зна да су у питању великоалбанске инсценације, великоалбанске обмане западне јавности, али интереси Запада се нису довољно променили, да би се то сазнање уважило. Србија зна шта мора.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.