Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Турска припрема нове војне упаде у Сирију и Ирак

Парламент усвојио одлуку према којој председник Ердоган и армија могу да изводе војне операције у суседним земљама како би се тамо „обрачунали с терористима”
Са недавне вежбе турске војске код Анкаре (Фото: Министарство одбране Србије

Турски парламент је усвојио одлуку која шефу државе и генералима даје одрешене руке да могу, кад год процене да је неопходно, да покрену прекограничне војне операције у Ираку и Сирији како би се тамо обрачунали са, како се наводи, терористима. Та одлука ће бити на снази две године.

Предлог кабинета председника Реџепа Тајипа Ердогана подржали су посланици владајуће коалиције (Партије правде и развоја – АКП и Партија националистичког покрета), као и мала опозициона странка Добра, док су против гласали посланици две највеће опозиционе странке – Републиканске народне партије и прокурдске Народне демократске странке.

„Војна интервенција је неопходна због све већих сукоба на јужним границама Турске. Присуство терористичких група Радничке партије Курдистана (ПКК) и Исламске државе (ИД) у Сирији и Ираку представља директну претњу регионалном миру, стабилности као и безбедности наше земље”, истиче се у одлуци која би требало да оправда будуће прекограничне упаде турске армије која је и последњих година, под истим изговором, више пута интервенисала у суседним земљама.

У одлуци се посебно говори о активностима ПКК и њене сиријске „филијале” (Јединице за заштиту народа), које, како се тврди, представљају директну претњу Турцима који живе у југоисточној Анадолији. Њих последњих година подржава и наоружава Пентагон пошто се, како се тврди у Вашингтону, од првог дана истински боре против џихадиста Исламске државе. У Анкари упорно истичу да су они терористи, експоненти забрањене ПКК која је на „црној листи” у Европској унији и Америци. То је један од проблема који последњих година оптерећују односе две савезничке земље, чланице НАТО-а. То су двоструки стандарди у борби против екстремиста који ће ослабити алијансу, упозоравају у Анкари.

Ситуација је сада најтежа у Идлибу, јединој провинцији на северу Сирије коју контролишу опозиционе снаге. Примирје у том региону често крше снаге режима Башара ел Асада и његови савезници, тврде у Анкари, тражећи оправдање за своје упаде у суседну земљу. У тим операцијама је у последње време страдало и више турских војника.

У последњих пет година турска армија је у Сирији извела три велике прекограничне операције („Маслинова гранчица”, „Штит Еуфрата” и „Извор мира”). На тај начин Анкара жели да очисти од терориста погранично подручје где би могли да се врате и привремено сместе избеглице које су последњих година стигле у Турску.

Терористичка ПКК – тврде у Анкари – има своје базе на северу Ирака на планини Кандил, у пограничном подручју према Анадолији. Они одатле деценијама упадају у Турску и изводе оружане акције. У Анкари их оптужују да су криви за смрт више од 40.000 грађана, углавном цивила.

С друге стране, у Багдаду и Дамску оптужују Ердогана да се „понаша као османски освајачи”, да крши Повељу Уједињених нација и угрожава њихов суверенитет и територијални интегритет. Они узалудно позивају Анкару да повуче своје јединице и да проблеме с Курдима решава на својој територији, а не у Сирији и Ираку.

„Те прекограничне операције су у складу с међународним правом јер се ми на тај начин боримо против терориста који угрожавају безбедност наших грађана на југу земље. Турска придаје велики значај територијалном интегритету Ирака и Сирије, али је одлучна да неутралише екстремисте који су нашли уточиште у тим земљама. Наши војници ће се вратити у земљу када се обрачунају са терористима”, покушавају да објасне у влади мада то није лако разумети.

Турски прекогранични походи наилазе на осуде и у већини арапских земаља. У томе предњаче Сирија, Уједињени Арапски Емирати и Египат.

„Ердоган је главни иницијатор сукоба у Сирији, Либији и Нагорно-Карабаху. Он има директне контакте са Исламском државом, која преко Турске кријумчари сиријску нафту”, оптужује председник Сирије Башар ел Асад.

„Војне интервенције Турске у Ираку, Сирији, Либији угрожавају безбедност у ширем региону. То је у супротности с резолуцијама Савета безбедности УН”, речено је на недавној седници министарског савета Арапске лиге.

У Анкари одбацују те оптужбе „у целини” и прозивају арапске земље што не помажу – за разлику од Турске – својој браћи која су последњих година угрожена на просторима Блиског истока и северу Африке.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

S.Hadzic
Posto su i Irak i Sirija pruzili utociste DAESHU odnosno Islamskoj drzavi i PKK onda Erdogan mora to da radi sto radi. Svidelo se to Bagdadu i Damasku ili ne.
milan lala
A ko je doveo DAES u Siriju i do im oruzije da nije mozda Turska?
ANALITICAR
Kako je krenulo Erdogan ce se boriti i protiv ,,terorista,, i u Republici Srpskoj, posto mu je Alija Izetbegovic na samrti ostavio u amanet Bosnu.Tamo ce mu pomoci dzihadisti koji su ostali jos od devedesetih godina.
D.Petkovic
Kako to mogu da dozvole Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti. Zasto cute Amerika, Rusija, Francuska i Nemacka.
Veljko Vuk
Stav jede članice NATO je stav Nata u celini. Akcije Srbije protiv UČK gde god da su-legitimne su.Protiv ustaša koje Maja 1945 nisu položilie oružje. Akcije Ruske vojske protiv Banderinih trupa u Ukrajni isto. Protiv svih novih regruta koji su popunili jedinice isto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.