Пуна родна равноправност тек за 59 година

Србији је потребно чак 59 година до достизања пуне родне равноправности – уколико настави овим темпом, гласи један од кључних налаза најновијег Индекса родне равноправности, који су заједно припремили Координационо тело за родну равноправност Владе Србије, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Републички завод за статистику, Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Секонс група за развојну иницијативу. Најновији, трећи по реду, индекс родне равноправности, који мери напредак земље у областима здравља, моћи, времена, знања, новца и родно заснованог насиља показује да наша земља има бољи „залет” у испуњавању стандарда, али и да каска за 12 поена за Европом.

– Прогрес у области унапређења родне равноправности оцењен је као постојан и континуиран, мада спор. У областима моћи и рада примећен је континуирани напредак, у домену новца и знања постоје неконзистентни трендови, док се у области здравља не бележе промене – истиче представница Европског института за родну равноправност Маруша Гортнар, додајући да се напредак остварен у домену моћи пре свега може објаснити укључивањем жена у одборе медијских кућа, спортских савеза и оних институција које доносе одлуку о финансирању истраживања. С друге стране, област здравља с растом од 0,7 поена показује да ће уз овај темпо бити потребне 93 године до пуне равноправности.

Потпредседница владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић нагласила је да је Србија напредовала за 5,6 поена у односу на претходни извештај из 2018. године и додала да ће сваки следећи индекс бити још бољи. Циљ је стварање једнаких услова за жене и мушкарце у свим областима живота, а пре свега у домену моћи, новца и слободног времена јер подаци показују да су жене мање плаћене и више времена проводе на неплаћеном послу, оценила је потпредседница владе.

У најновијем Индексу родне равноправности истиче се да је највећи напредак остварен у домену моћи. Прогрес је постигнут захваљујући укључивању жена у одборе организација које доносе одлуке о финансирању истраживања, знатном повећању броја жена међу члановима одбора медија и благом повећању учешћа жена у одборима врхунских олимпијских спортова. Нажалост, истовремено се погоршава стање жена у поддомену економске моћи.

Аутори овог извештаја забринуто констатују да домен знања изазива највећу забринутост, јер је дошло до опадања удела жена и мушкараца који учествују у формалном или неформалном образовању. Иако је благо повећан удео особа које су стекле факултетско образовање међу особама оба пола, благо је повећан и родни јаз – овога пута у корист жена (међу којима је 20,3 одсто високообразованих, за разлику од 18,2 одсто мушкараца).

Забрињавају и подаци из области физичког насиља, који указују на то да је нешто више од петине жена доживело сексуално насиље, од стране партнера или других особа. Бројке говоре да се већа опасност од ових форми насиља налази у партнерским односима јер су садашњи или бивши партнери два пута чешће починиоци физичког или сексуалног насиља него друге познате или непознате особе. Психичко насиље у партнерској вези искусило је 44 одсто жена, а сексуалном узнемиравању од навршених 15 година била су изложена 42 процента жена – свака десета била је жртва прогањања.