Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛИЦА БАКИЋ-ХЕЈДЕН, професор религијских студија

Кад забруји тишина великог Једног

Превод ахимсе као пасивног отпора заварава јер ту нема ничег пасивног. Напротив, то је активно супротстављање злу у сваком облику, али ненасилним средствима
(Фото: приватна архива)

Књига Милице Бакић-Хејден „Хиндуизам, много буке око Тог Једног”, у издању „Геопоетике”, представља проблемски и историјски увод у хиндуизам, у којем се на свеобухватан начин разматрају сви битни конститутивни елементи ове велике светске религије, како је то нагласио рецензент издања проф. др Милан Вукомановић. Ово дело не само да представља основне појмове и идеје хиндуизма већ и савремене проблеме као што су политизација и религијски национализам. Милица Бакић-Хејден дипломирала је на Одсеку англистике на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирала. После студијског боравка у Индији и одбрањене докторске дисертације, постала је предавач на Одељењу за религијске студије Универзитета у Питсбургу. Њен научноистраживачки рад обухвата антрополошке и религијске теме везане за Балкан и Индијски потконтинент.

Шта све, поред религије и индијске културе, означава појам хиндуизма и откуда шекспировски призвук у поднаслову ваше књиге?

Данас тај појам означава један сложени религијски феномен: једну од најстаријих „непрекинутих” религијских традиција која је створила цивилизацију јединствену по својој разноликости као и способности да у постојеће апсорбује ново и страно, дајући му притом свој печат. С друге стране, сам назив ове светске религије на неки начин показује његов развој од географског (првобитно везаног за реку Инд), преко демографског (односио се на популацију која је живела јужно од реке Инд), па до религијског (с продором муслимана на потконтинент) и све до културно-религијског (са доласком европских колонијалних сила, пре свега Британаца). А што се тиче шекспировског призвука у поднаслову, хиндуизам је бучан и у дословном и у преносном смислу. Кад улазе у храм, верници зањишу звоно на улазу да „пробуде” божанство ком је храм посвећен, у храму брахмански свештеници напевају молитве, а често има и групног певања са или без инструмената. Још су бучније процесије око храмова праћене бубњевима и разним дувачким инструментима, плесом и слично. А у пренесеном смислу та бука се односи на мноштво богова хиндуистичког пантеона који су појавни облик тишине тог Једног, Апсолута.

Због чега сте, осим жеље за упознавањем индијских религија, били привучени овој великој земљи, пуној противречности?

У ствари, мене у то време нису толико занимале религије Индије колико њен древни језик санскрит, који сам почела да учим у Институту за стране језике од професора Радмила Стојановића. Занимале су ме и санскритска поетика и филозофија, која, додуше, добрим делом јесте религијска, као и оно што сам читала о Индији, поезија Тагоре и друго. Зато сам пожелела да одем и студирам у тој земљи противречности, како ви рекосте, мада многе земље имају своје противречности, само су нам неке прихватљивије од других.

Оно што је западном човеку најтеже да појми у начелу ахимсе, принципа неповређивања живота уопште, јесте и пасивни отпор, који је применио Махатма Ганди у својој антиколонијалној борби. Да ли овај принцип у својој суштини представља срж коначне револуције, будући да су и Ганди, као и Мартин Лутер Кинг страдали примењујући га?

Принцип ненасиља или ахимса присутан је у више религија Индије, пре свега у џаинизму и будизму, као и у неким облицима хиндуизма. Ганди га је прославио, да тако кажем, то јест применио у политичке сврхе, као једно од главних начела своје антиколонијалне борбе. Тај превод ахимсе као пасивног отпора заварава јер ту нема ничег пасивног. Напротив, то је активно супротстављање злу у сваком облику, али ненасилним средствима јер се живот види као врхунска вредност, која се испољава у односу једног човека према другом, али и према осталим живим бићима. За ахимсу је потребна унутрашња снага која се храни високим моралом и развијеном свешћу.

Како је у новијој историји било заступљено слободно тумачење индоевропског порекла, Аријаца, санскрита, па и симбола свастике?

Било је и још увек има доста неразумевања тзв. аријевског питања. Сама санскритска реч арја значи племенит и односи се на језик којим су говорили људи који се појављују у долини Инда, средином другог миленијума пре наше ере. То је дакле лингвистичка, а не расна категорија. У Немачкој у 19. веку створен мит о германској аријевској супериорности базираној на сличности немачког језика са санскритом. То је врло сложено и не може се у неколико реченица објаснити. А древни симбол свастике, стар више од 5.000 година, нацисти су искривили и злоупотребили у току Другог светског рата, а и данас га у свом незнању или фанатизму користе којекакви екстремисти.

На који се пак начин култ Раме осликава у политичком животу Индије? Уопште, како се у индијској култури прожимају мит, историја и политика?

Култ дивинизираног епског јунака Раме ушао је у политичку имагинацију хиндуиста када су се с продором и учвршћивањем ислама, између 11. и 13. века, краљеви на северу Индије осетили угроженим и освајаче идентификовали с Раваном, демонским краљем из чувеног епа Рамајана. Себе су, наравно, видели као Раму или праведног владара који чува поредак ствари. Динамика односа између хиндуиста и муслимана је варирала од изузетних индо-исламских синтеза у архитектури, науци и уметности до тензија и сукоба. Рама је у последњих неколико деценија био злоупотребљаван од стране религијских хиндунационалиста, који га користе за обрачуне с муслиманима, а који вековима живе у Индији.

Како тумачите популарност јоге и медитације у западом свету?

Та популарност је последица глобализације индијских религија, која је делом последица колонијализма. Такође, интересовање за Исток у поп-култури шездесетих година 20. века део је тога. У Индији су пре сто година започета истраживања о утицају јоге на здравље, за које су се потом заинтересовали амерички научници. На Западу се и јога и медитација развијају у другачијем контексту и на разне начине. Томе су допринели и разни гуруи, од којих су неки аутентични представници својих традиција, а неки шарлатани.

На завршетку ваше књиге налази се страшна и лепа епизода са змијом. Да ли је она у неку руку одредила вашу будућност?

Да, на крају књиге дала сам одломке из свог дневника и првог сусрета са Индијом давне 1978/79. године да бих показала да је бавити се научним истраживањем овог типа својеврсна авантура, како интелектуална тако и животна. Прича о мом блиском сусрету с кобром може се схватити као једна илустрација тога.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@kosta
Nije bilo Interneta...
Коста
А ко је створио интернет? Ни кинеска, ни египатска, ни индијска, ни јуђно или северо америчка илиа фричка кукутра. А о аустриалији д ане говоримао. На жалост све су то dead-end културе. Све што је напредно долази из Европе.
Коста
Једна од најстаријих кулутура на свету, настарија писана религија, и шта су дали свету? Медицину, електрику, бољи живот, ационе, аутопутеве, демократију, људска права, итд? Ништа од тога.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.