Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Народна банка Србије о расту инфлације и њеном даљем кретању

(Фото М. Спасојевић)

Раст међугодишње инфлације у августу и септембру на 4,3, односно 5,7 одсто респективно, резултат је ниске упоредне базе из 2020, скока светских цена енергената, слабије пољопривредне сезоне због суше током лењих месеци и последичног раста цена непрерађене хране, као и фактора „увезених” из међународног окружења, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).

Поводом различитих интерпретација о кретању инфлације у другој полоивини 2021, из НБС-а предочавају да просечна инфлација у Србији у периоду јануар-септембар износи 3,0 посто у односу на исти период прошле године.

Истичу такође да се готово две-трећине раста инфлације у септембру, или чак 3,6 процентних поена, односи на факторе на које монетарна политика не може да утиче својим инструментима - референтном каматном стопом, политиком девизног курса и осталим инструментима, те да би заоштравање монетарне политике ради сузбијања инфлације у овом тренутку било штетно и за привреду и за грађане.

Из централне банке прецизирају да се у септембарској инфлацији чак 1,8 процентних поена односи на цене непрерађене хране, које су међугодишње скочиле за 17,9 посто, затим 0,8 процентних поена се односи на цене прерађене хране које су порасле за 3,7 одсто, док се 1,0 процентни поен односи на цене деривата нафте које су повећане за 16,3 посто међугодишње.

„Све наведено су углавном фактори на страни понуде, односно фактори који су присутни и у осталим земљама света и који су 'увезени', односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта”, констатује се у саопштењу.

Ако би НБС реаговала значајним заоштравањем монетарне политике, успела би да оствари незнатан утицај на факторе попут цена хране и енергената, али би такве мере привреди и становништву донеле више штете него користи, јер би, између осталог, значајно успориле привредни раст, поскупеле кредите и угрозиле финансијску стабилност земље, која је директно повезана свим економским параметрима у земљи, укључујући и укупан пословни амбијент и животни стандард становништва, додају из централне банке.

Даље подсећају да НБС већ користи инструменте које има на располагању, тако да су потпуно нетачне оцене о одсуству мера монетарне политике у Србији, а које су у више наврата изнете у јавности, преноси агенција Танјуг.

„Поређења у којима се сугерише да би НБС требало да поступи слично централним банкама у неким земљама окружења, могу да дођу само од дела јавности који или не прати рад НБС, или намерно прећуткује чињенице. Тачно је да су неке централне банке у окружењу већ пооштриле монетарне услове - то је урадила и НБС”, пише у саопштењу.

У том контексту се указује да је НБС престала да обезбеђује јефтину динарску ликвидност банкарском систему и тако пооштрила услове и ситуацију ликвидности.

„Од октобра смо у потпуности престали са организовањем аукција репо куповине хартија од вредности, путем којих је банкама у претходном периоду обезбеђивана динарска ликвидност на рок од три месеца по веома повољним условима (камата 0,10 пост0)”.

НБС додаје да је у потпуности искористила флексибилност монетарне политике коју има и без промене референтне каматне стопе (и коридора каматних стопа) ефективно пооштрила монетарне услове повећањем извршне репо стопе са 0,11 на 0,27 посто, којом се де факто спроводе операције повлачења ликвидности.

Разлике које постоје по питању пооштравања монетарних услова у различитим земљама, везане су пре свега за ниво базне инфлације, односно за оцену да ли има, и у којој мери, преливања раста цена хране и енергената на базну инфлацију.

Базна инфлација, која је у неким земљама виша од укупне инфлације, у Србији се од почетка године креће на нивоу од око 2,0 посто, чему је у највећој мери допринела стабилност девизног курса коју смо очували чак и у најтежим околностима пандемије и до сада незабележене глобалне здравствене и економске кризе, напомиње НБС.

Имајући у виду глобалне факторе који и даље делују инфлаторно, просечна међугодишња инфлација коју треба очекивати на нивоу целе 2021. године креће се у распону од 3,5 до 4,0 посто, поручују из НБС.

„Када је реч о инфлацији у децембру у односу на исти месец претходне године, према прелиминарним пројекцијама у овом тренутку очекујемо да се креће у распону између 6,0 и 7,0 процената. При томе, подсећамо да је међугодишња инфлација у децембру прошле године износила 1,3 посто, односно била је испод доње границе циљаног коридора, па је због ниске базе и био очекиван њен нешто виши ниво крајем ове године”, наводе из централне банке.

Очекују да ће се инфлација кретату на тим нивоима и током првог квартала следеће године, а да ће се у границе циља вратити средином 2022, и да ће се у другој половини следеће године спустити на централну вредност циља од 3,0 посто, уз могућност да се нађе и испод тог нивоа.

Када је реч о оценама бившег гувернера изнетим у јавности да НБС спроводи режим монетарне политике „који је у супротности са званичним документима које наша земља има”, из НБС стичу да релативна стабилност девизног курса и интервенције на међубанкарском девизном тржишту нису у супротности са инфлационим таргетирањем.

Све више радова светских економиста, како додају, „хвата корак” са праксом коју годинама уназад показују одређене земље у развоју са истакнутим нивоом евроизације/доларизације - стабилност девизног курса локалне валуте у односу на реперну валуту (евро или долар) је од велике важности за стабилност цена и финансијског система.

„Дакле, интервенције су инструмент који допуњује каматну стопу, а није у колизији са њом. Додатно, бројне међународне финансијске иснтитуције и рејтинг агенције у својим извештајима истичу кредибилитет монетарне политике НБС и њен допринос пословном амбијенту и привредном расту. А привреду и становништво Србије не занима превише 'шта је у документима', нити како се резултати остварују - већ да ли се резултати остварују или не”, подвалчи НБС.

Годинама уназад, девизни курс динара према евру је релативно стабилан, и привреда и грађани приликом планирања инвестиција и планирања потрошње знају да ће такав и остати. Због тога смо значајно убрзали привредни раст и удвостручили фиксне инвестиције. Упркос пандемији, просечан привредни раст током две године пандемије износиће око 3,0 посто, док ће учешће фиксних инвестиција већ ове године достићи 24 процента бруто домаћег производа, што представља здраву основу за раст у наредним годинама, стоји у саопштењу.

Стабилност курса била је и један од кључних фактора да се просечна годишња инфлација током претходних седам година кретала на нивоу од око 2,0 одсто, констатује НБС, али напомиње да ће се у напредном периоду међугодишња инфлација на нивоу појединачних месеци, још неко време кретати изнад горње границе дозвољеног одступања од циља, али ће просечна међугодишња инфлација и у 2021. и у 2022. години остати у границама циља.

„Такав резултат биће више него двоструко бољи у односу на просечну годишњу инфлацију која је у периоду од 2008. до 2012. године износила чак 9,0 посто - преко 50 процената уколико се посматра кумулативно за пет година”, закључује НБС.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.