Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У историји су многи путокази за бољу будућност

Поводом 700 година од смрти краља Милутина, у Скопљу је одржан научни скуп уз благослов СПЦ и Православне охридске архиепископије
Због епидемиолошке ситуације симпозијум је трајао у онлајн формату (Фото: Симпозијум „Краљ Милутин и доба Палеолога”)

Специјално за „Политику”

Скопље – Научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност, културно наслеђе”, на идеју српског удружења у Македонији СПОНА, одржан је поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша Другог Милутина (1282‒1321). Манифестација је била уприличена у Скопљу, уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије. Због вируса корона скуп је у последњој декади октобра одржан онлајн.

Тема научног скупа окупила је велики број светских стручњака који су представили своје научне радове, као и представнике СПЦ и Охридске архиепископије, који су дали свој допринос употпуњењу слике живота и дела овог светог краља..

Краљ Милутин један је од најзначајнијих српских владара. Владајући 40 година, подигао је углед српске државе и омогућио бољи живот српском народу. Остао је упамћен као владар који је водио изузетно мудру дипломатску политику и са Истоком и са Западом, у иностранству био најцењенији и најпоштованији Немањић. Међутим, у својој земљи није увек уживао безрезервну подршку. Упркос борби не само са спољашњим већ и са унутрашњим противницима, успео је да афирмише државу и прошири њене границе што је подухват вредан дивљења.

Овај научни скуп увеличао је његова светост патријарх српски господин Порфирије, обративши се посебном видео-поруком на отварању научног скупа. Поздравивши његово блаженство архиепископа охридског и митрополита скопског г. Јована, научне и друге институције које су организовале овај скуп, као и учеснике и гледаоце, Порфирије је изнео неколико важних историјских чињеница о Светом краљу Милутину:

„Владавина Стефана Уроша Другог Милутина (1282‒1321) подразумевала је веома бурне периоде константних политичких превирања и ратних сукоба. Поседујући ванредну војну и дипломатску способност, али и истанчан осећај доношења правовремених одлука у погледу успостављања војних и политичких савеза са хришћанским владарима, како Ромејске империје и Бугарског царства, тако и краљевина Угарске и Француске, Свети краљ Милутин је успео да прошири границе српских и приморских земаља, те да економски и административно уреди државу на чијем је био челу.”

Но, осим државних успеха, Милутин је велики допринос дао култури српског народа, којем је у наслеђе оставио многобројне задужбине. Живео је у време такозване ренесансе Палеолога, када је после пада Латинског царства Византија повратила Цариград и балканске просторе и са новим еланом кренула у обнову државе и културе. Милутин се потпуно окренуо Цариграду те је живо учествовао у великим културним напорима тога времена. Подизао је градове, летњиковце, нарочито на Косову, градио је и даривао цркве и манастире широм хришћанске васељене, почев од Синаја, Јерусалима, Цариграда, Солуна, до Свете горе и свих крајева српске државе.

Подсећајући само на неке од светиња које је краљ Милутин подигао, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду на овом научном скупу указао је да Богородица Љевишка, Бањска, Краљева црква у Студеници и Хиландар већ говоре о грандиозном градитељском подухвату. Поменимо још само Цркву Светог Георгија Нагоричанског у Старом Нагоричану, манастире Трескавац код Прилепа, Грачаницу, Цркву Богородице Тројеручице у Скопљу, Саборну цркву манастира Хиландара, Цркву Светог Јована Претече с болницом у Цариграду, две цркве у Солуну и место за боравак ходочасника у Светој земљи.

Милутинов животописац Данило записао је: „Беше добар пастир повереног му народа у својој области, њихов добри учитељ и наставник, ненаситни градитељ божанских цркава и манастира; и не само градитељ него и обновитељ палих и порушених.”

Изузев ктиторске делатности, којом је надилазио и тадашње владаре неупоредиво богатијих хришћанских држава, Милутин је заслужан и за настанак Никодимовог типика. Захваљујући његовој подршци, архиепископ српски Никодим ће 1319. године превести богослужбени устав, познат као Никодимов типик, којим ће бити уређиван литургијски живот тадашњих православних хришћана српског рода.

Патријарх Порфирије, поред војне, политичке и ктиторске способности Милутинове, као важан део његове личности истакао је његову хуманост и правичност: „Иако строг, правичан и неретко оштар као световни владар, али никада злобив, свагда је био, како сведочи његов животописац Данило, у великим и богоугодним подвизима које многи други не знађаху, а што је подразумевало ноћна бдења, сузе покајања и неизрециве милостиње знанима и незнанима.”

„Треба знати и видети његове трудове и знојења, његово трошење тела свога, ноћна бдења и топле сузе, његове неизрециве милостиње све до саме смрти његове; његову нарав незлобиву, тиху и послушну”, записао је Данило.

Иако су на њега током владавине вршени разни притисци са стране да прихвати латинску унију и потчини се римском папи, он никада није одступио од своје православне вере.

Свети краљ Милутин бринуо је не само о свом народу већ је допринео и добробити суседних народа. Једини је владар кога је суседни народ (Бугари) прогласио својим свецем.

„Доба Палеолога, које је знатно и подробније истраживано и проучавано у научном смислу, па и окарактерисано као ренесанса Палеолога, не може бити сагледано нити вредновано у целости без ренесансе Милутина и процвата Милутиновог на пољу историје, архитектуре, сликарства, књижевне илуминације, одевања, богослужбеног текстила, архивистике, књижевног наслеђа, литургијског живота и црквеног појања, уметничког веза и развоја богословља код Срба”, рекао је патријарх, истакавши да ће резултати ове међународне конференције управо показати и доказати претходно речено.

Милутин је преминуо 1321. године, а убрзо након смрти, 1324. године, добио је светачки ореол. Сахрањен је у храму Светог архиђакона Христовог Стефана у манастиру Бањској. Како је манастир страдао од Турака, 1389. године, његове свете мошти су пренете у Трепчу, а око 1460. године у Софију, где и данас почивају у Цркви Светог Краља.

Осим подсећања на познате чињенице о животу и делу Светог краља Милутина, овај научни скуп расветлио је поједине догађаје који су били у историјској сенци, а потпунија слика тадашњег времена, догађаја и личности краља Милутина биће ускоро доступна јавности и у виду зборника радова.

Овај научни скуп вратио нас је у загрљај националне историје, на којој почива наш идентитет. Овај догађај даје нам наду да нисмо заборавили своје корене, да памтимо своју историју из које, сасвим сигурно, можемо много да научимо и пронађемо праве путеве. Многи поступци краља Милутина могли би послужити као светли пример у решавању данашњих политичких неслагања.

„Несумњиво и данас сви могу много научити од Светог краља Милутина”, рекао је, између осталог, архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Istorija može da nam pokaže koje grešeke predhodnika da ne ponovimo. Oko 1140. manastirska knjiga se zatvara otvara se "sholastička" knjiga, razvijaju se gradovi, škole, fakulteti - sive ćelije - kritička tradicija individua - stvaralačka tradicija - liberalizacija društva - u Vizantiji i kod Nemanjića to se nije dogodilo! Bili i ostali kolektivisičko društo sa nekritičkom tradicijom, grešeke se ne priznaju, pa se samim tim nema šta popravljati i propušteno nadoknaditi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.