Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„СТОЛЕЋЕ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА”

Мирио је две своје страсти – књижевност и политику

На трибини у Српском културном центру „Свети Сава” било је речи о дометима Ћосићевог књижевног дела и јавног деловања
Добрица Ћосић (Фото Д. Јевремовић)

У свечаној сали Српског културног центра „Свети Сава” у Суботици, који од 1994. делује у обновљеној задужбини Душана Радића, у средишту града, одржано је вече „Столеће Добрице Ћосића”, посвећено стогодишњици рођења овог плодног писца и ангажованог јавног радника. О Ћосићевом животу и делу беседили су, у пуној дворани, књижевни историчар Миливоје Павловић и социолог културе Зоран Аврамовић.

После уводне речи књижевника Милета Тасића, који је подсетио на Ћосићеве боравке у Суботици, и књижевне програме остварене у овом истом центру, Миливоје Павловић говорио је о књижевном, есејистичком и публицистичком Ћосићевом делу које, како је рекао, импресионира и волуминозношћу, и разноврсношћу, и нивоима естетске реализције. Павловић се посебно осврнуо на домете Ћосићеве нефикцијске књижевности ( дневнички записи, портрети, говори, интервјуи и писма), без које се не може исписивати прецизна културна и политичка историја његове и наше епохе. И из овог дела Ћосићевог опуса чита се, наглашава Павловић, јасна пишчева критичка позиција, извесна дистанца и доследност јавног делатника који није могао да ћути пред отвореним питањима, проблемима и процесима у друштву, било да се налазио у власти било у опозицији, у социјализму или постсоцијализму.

‒ Реч је о својеврсном моралном активизму и духу немирења којим се наставља бунтарска традиција истакнутих српских писаца из прошлости, посебно Вука, Доситеја, Светозара Марковића и Скерлића ‒ рекао је Павловић. Према овом беседнику, Ћосић је био и човек велике епистоларне енергије; хиљаде његових писама, разаслатих на све четири стране света, писаних руком и у једном примерку, тек чекају да буду обједињене и протумачене.

Социолог Зоран Аврамовић осврнуо се на Ћосићево политичко деловање у дугом временском периоду и анализирао природу модела на који је овај аутор мирио (понекад и раздвајао) две своје страсти ‒ политику и књижевност. Ћосићев политички ангажман (поред осталог, годину дана био је и председник Савезне Републике Југославије) није био, примећује Аврамовић, лишен унутрашњих дилема и напетости. Према речима овог истраживача, Ћосићев јавни ангажман и политичко деловање израз су његовог прихватања одговорности за исходе колективних прегнућа, као и Ћосићеве моралне и стваралачке вере у могућност стварања праведнијег друштва.

Аврамовић у билансу Ћосићевог јавног деловања посебно оцењује позитивним његову борбу за демократско и слободно друштво, критику властодржаца, посебно Тита, потом борбу за српске националне и државне интересе и одбрану прогоњених интелектуалаца. И у уметничкој прози, и у јавном политичком деловању, Добрица Ћосић је, закључује Аврамовић, био свестан своје пуне одговорности за јавну реч и исказао висок степен моралне доследности.

Отворен научни скуп „Романи Добрице Ћосића” у САНУ

Научни скуп „Романи Добрице Ћосића” свечано је отворен јуче у Српској академији наука и уметности поводом обележавања 100 година од рођења једног од најплоднијих српских књижевника, преноси Танјуг.

Председник САНУ, академик Владимир С. Костић истакао је овом приликом да је прошло 100 година од рођења Добрице Ћосића и седам година од његове смрти и да ће се због тога о његовим романима говорити у прошлом времену иако неки од њих сада доживљавају праву реинкарнацију радозналости.

„Добрица Ћосић имао је редак дар да саговорнике слуша са више поштовања него што је то саговорникова прича заслуживала. Потврду те пажње је његов саговорник добијао у виду исправних питања којима би разговору била враћена мелодија... Уверио сам се временом да су га посебно интересовале приче о проблемима о којима није ништа знао, или не много... Данас мислим да се тада радило о заинтересованости за живот”, навео је Костић.

Према његовим речима, Ћосић је повремено имао потребу да своје приче, попут пантомимичара, допуни покретом или гестом ради уверљивости, што је Костић оценио као гест рођеног усменог приповедача.

„Добрица Ћосић није био само писац већ и многострани учесник савременог живота. Све је то оставило дубоке трагове у њему и све је садржано у његовом опусу у којем овај писац израста у сведока тог времена”, изјавила је секретар Одељења језика и књижевности САНУ, академик Злата Бојовић.Према њеним речима, Ћосићево дело високо је награђивано, позитивно оцењивано и критиковано, као и његов аутор, који се сматра последњим ствараоцем великих епских романа.

Током четири пленарне седнице у оквиру овог маратонског скупа, у фокусу ће бити романи из свих периода Ћосићевог стварања – „Далеко је сунце”, „Корени”, „Време смрти”, „Време власти”, „Деобе”, „Бајка”, „Грешник” и „Верник”.

Скупу је присуствовала и ћерка Добрице Ћосића, Ана Ћосић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
I sa njim smo doziveli zvezdane trenutke, da nam se usi jos puse...
zoran stokic
Ćosić slika neuspešnog "kolektivističkog zatvorenog društva" (despotskog/verskog/ nacionalističkog/komunističkog) - budući da u takvim društvima vođe znaju - apsolutno - nepogrešivo - šta je dobro - šta je istina - za kolektiv – čovek je tretiran kao predmet, alat koji se može uključiti ili isključiti, upotrebiti ili baciti. Čovek (individua) je inferioran u odnosu na zajednicu, kolektivni moral ili naciju, u takvom sistemu on gubi samopoštovanje, ne dostiže samoispunjenje, nema priliku da razv
Zoran
Drustvo uopste niej zatvioreno bilo, svi komunisti sveta su bili bliski kao recimo muslimni. Oni se po veri prepoznaju, kao i komunisti. Kominuicko drustvo neij bilo nacionalno, ono je uikidalo nacije, kao sada globalisti. Komuniste je ubila pohlepa, ako sto ce mozda i ove sada globaliste.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.